Jedan mrtav, sedmoro teško povređenih

VALJEVO - U direktnom sudaru kamiona „man“ lozničke firme „Stobeks“ i autobusa valjevske „Laste“, u selu Osladiću, na putu između Osečine i Valjeva, preksinoć nešto posle 19 sati poginuo je vozač autobusa Miroslav Kojić (55), dok je najmanje 14 putnika lakše u teže povređeno. Vozač kamiona Slobodan Marković (50) iz Lozničkog polja zadobio je teške povrede i on će posle ukazane pomoći u valjevskoj bolnici biti prebačen na dalje lečenje u Beograd. Preostalih šest teže povređenih, Dragoljub Đurica (55) iz Beograda, Marija Kojić (19) i Milojka Pavlović (75), obe iz Loznice, Jelena Nikolić (18) i Leposava Kolarević (64), obe iz Valjeva i kondukter autobusa Milovan Srećković (61) smešteni su na odeljenjima poluintenzivne nege, ortopedije i dečje hirurgije u valjevskoj bolnici. Prema rečima dr Miše Ilića, načelnika hirurgije valjevskog Zdravstvenog centra, svi su van životne opasnosti. Otprilike još toliko lakše povređenih, posle ukazane pomoći, tokom noći je pušteno na kućno lečenje. Neki od teže povređenih putnika na ortopediji valjevske bolnice zbrinuti su na odeljenju poluintenzivne nege. NJihovo stanje je stabilno.

Uzroci udesa još se ispituju, ali je već izvesno da je sudar izazvao vozač kamiona. On je, iz za sada neutvrđenih razloga u krivini prešao na levu stranu kolovoza i direktno se sudario sa autobusom na relaciji Loznica - Valjevo - Beograd, u kome se u trenutku nesreće nalazilo oko 30 putnika.

TREBALO DA UDAJE ĆERKU

U valjevskoj „Lasti“, ogranku beogradskog istoimenog preduzeća, muk. Vest o smrti Miroslava Kojića užasnula je njegove kolege.

- Koja je bio duša od čoveka i vozač kakav se retko sreće. Već je trebalo da ide u penziju, ali je ostao jer nije bilo mlađih vozača da ga zamene. Starija od njegove dve ćerke nedavno se verila i za mesec dana trebalo je da bude svadba. Umesto da se raduje sa svojom porodicom, da gaji unuke i uživa u penziji, sada ga više nema - pričaju uglas Kojićeve kolege.

MAGISTRALA SMRTI

Magistralni put M-4 na relaciji Valjevo - Loznica - Zvornik poodavno je na spisku želja za rekonstrukciju. Prolazi kroz Dušanovu ulicu u Valjevu, na delu ka Osečini je krivudav, neravan, uzan, a na pojedinim delovima širok svega šest metara, kao i na mestu nesreće u Osladiću. Zbog takvih okolnosti, skoro da ne prođe nijedan mesec, a da se na tom putu ne dogodi nesreća i neko ne pogine. Najteža nesreća do sada dogodila se 1982. godine na ulazu u Osečinu. Tada je u sudaru „Strelinog“ autobusa i kamiona poginulo devet putnika autobusa, a dvadesetak je teško povređeno.

- Šta nas snađe, ni sam ne znam. Sve se odvijalo normalno. Iz Loznice smo krenuli u 18 sati. Već u Osečini je počela kiša, pa je Koja vozio lagano. Bio je iskusan vozač i od 1. oktobra je trebalo da ide u penziju. Odjednom se na toj krivini pred nama stvorio kamion. Koja je svom snagom povukao volan u desnu i udario u jedan bedem, ali se dalje nije moglo. Usledio je prasak, a zatim je nastao lom. Jauci putnika, panika.... Bio sam svestan sve vreme, ali nisam mogao da se pomerim. Čuo sam Koju kako zapomaže: „Joj, LJubo, pomaži!“ Pogrešio mi je i ime. Leva noga mu je bila priklještena, a glava oblivena krvlju. LJudi su nemo gledali, nemoćni da nam pomognu. Ne mogu da prežalim što je Koja na ovakav način izgubio život. Bio je ljudina - kaže Milovan Srećković.

On je u sudaru zadobio više preloma, od kuka, čašice na kolenu, do zgloba na stopalu, pa je juče sa odelenja intenzivne nege prebačen na ortopediju.

Prema njegovim rečima, Aleksandar Džoković, istražni sudija Opštinskog suda u Valjevu oba vozila je uputio na vanredni tehnički pregled. Uzroci nesreće se istražuju, a do sada je utvrđeno da su se i kamion i autobus kretala brzinom ne većom od 40 kilometara na čas. Policijski stručnjaci kažu da je sreća u nesreći to što je kamion bio prazan, inače bi posledice bile katastrofalne.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti