Svedok pod optužbom

Prištinski novinar i analitičar Baton Hadžiju doživeo je retku sudbinu da iz statusa svedoka na suđenjima bivšim srpskim predsednicima Slobodanu Miloševiću i Milanu Milutinoviću u Haškom tribunalu bude prebačen u ulogu optuženog pred istim sudom.

Optužen je zbog objavljivanja identiteta zaštićenog svedoka u postupku protiv bivšeg kosovskog premijera i jednog od vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuša Haradinaja. U optužnici se navodi da je Hadžiju "2007. godine, dok je bio glavni i odgovorni urednik jednog dnevnog lista, u članku otkrio identitet jednog zaštićenog svedoka". Kazna koja mu preti je sedam godina zatvora, ali i novčana kazna u visini od 100.000 evra.

Hadžiju je treći kosovski Albanac optužen za nepoštovanje Haškog suda u poslednje tri nedelje u slučaju Haradinaj. Isto se dogodilo i bivšim kosovskim zvaničnicima Astritu Haračiji i Bajrušu Morinu, koji su optuženi za navodni pokušaj nagovora zaštićenog svedoka PW da ne svedoči protiv Haradinaja. Odgovor zašto se Hadžiju odlučio da "pomogne" Haradinaju da se odbrani od optužbi Haškog tužilaštva možda bi trebalo tražiti u njegovoj biografiji. On je na suđenjima bivšim srpskim predsednicima i bivšim komandantima jugoslovenske vojske i srpske policije ispričao da su ga krajem marta 1999, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, srpske snage proterale iz Prištine zajedno s hiljadama drugih Albanaca. On je u to vreme bio urednik dnevnika Koha ditore. Svedočio je o proterivanjima Albanaca iz Prištine ka makedonskoj granici, ali i o tome da je u maju 1998. zajedno sa zapadnim diplomatama i kolegom Vetonom Suroijem išao na razgovore sa vođama OVK, kako bi ih privoleo da prihvate pregovore u cilju prekida rata. Hadžiju je govorio i o tome da je u razgovoru s funkcionerima Državne bezbednosti Srbije, uključujući i njenog načelnika Jovicu Stanišića, u jesen 1997, izneo predloge za mirno rešavanje kosovske krize, ali i da su ti predlozi odbijeni uz pretnje da će se na Kosovu voditi politika "spržene zemlje".

Baton Hadžiju rođen je 24. avgusta 1965. u mestu Kodra Didlit na Kosovu. Radio je kao novinar nedeljnika Zeri, urednik dvonedeljnika Epoha, zatim od 1997. radi u dnevniku Koha ditore. Na početku NATO bombardovanja Jugoslavije 24. marta 1999. bio je proglašen mrtvim, ali je tokom boravka u Ljubljani pokrenuo list Koha ditore u izbeglištvu. Bio je i direktor prištinskog Ekspresa. Aleksandar Roknić