Završne reči na suđenju za „Ibarsku magistralu”

Iznošenjem završnih reči tužilaštva, punomoćnika oštećenih i advokata odbrane danas će pred Vrhovnim sudom Srbije biti nastavljeno suđenje optuženima za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.

Sudski postupak za zločin na Ibarskoj magistrali ušao je u osmu godinu i nakon tri prvostepena suđenja, veće Vrhovnog suda Srbije, koje je 3. marta otvorilo glavni pretres, izreći će presudu, na koju stranke u postupku mogu uložiti žalbu najvišoj sudskoj instanci.

Presuda Vrhovnog suda trebalo bi da bude saopštena u roku od pet dana posle završetka suđenja.

Prethodno su presude dva puta ukidane i predmet je vraćan Okružnom sudu na ponovno suđenje.

Ovo je prvi put posle 35 godina, a drugi put za 161 godinu postojanja Vrhovnog suda, da najviša sudska instanca otvara pretres u nekom krivičnom predmetu posle donošenja prvostepene presude.

Otvarajući glavni pretres predsednik petočlanog sudskog veća Dragomir Milojević rekao je da je odluka o otvaranju suđenja pred Vrhovnim sudom doneta jer se pojavila „sumnja u ispravnost dokaza i sumnja u istinitost odlučnih činjenica”. „Bilo je necelishodno ukidati prvostepenu presudu i zato je odlučeno da se otvori pretres pred Vrhovnim sudom. Osnovni razlozi su potreba pravičnosti i potreba da se konačno predmet završi”, objasnio je Milojević.

Tokom suđenja pred Vrhovnim sudom advokati odbrane i optuženi ostali su pri stavovima da je proces politički montiran i da prvostepenom presudom nije tačno utvrđeno činjenično stanje.

S druge strane, zastupnik tužbe, zamenik republičkog javnog tužioca Marija Šušnjević podržala je u svemu žalbu postupajućeg zamenika okružnog tužioca koji je tražio da se optuženi oglase krivim.

Tokom glavnog pretresa, saznanja o zločinu na Ibarskoj magistrali, između ostalih, ponovo su izneli bivši načelnik RDB Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović, nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, kao i nekadašnji pripadnik operativne jedinice „Poskok” MUP-a Srbije Ljubiša Milanović.

Petrović i Mijatović tvrdili su da se početkom 2001. godine došlo do saznanja da su neposredni izvršioci četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali bivši pripadnici JSO Nenad Ilić i Nenad Bujošević.

Svedočeći pred većem VSS, Mijatović je rekao da je slučaj „Ibarska magistrala” bio prioritet u radu MUP-a i da je, ubrzo po njegovom stupanju na tu funkciju, slučaj rasvetljen i počinioci privedeni početkom 2001. godine, kao i da se dolaskom u MUP suočio s većim brojem nerazrešenih slučajeva koji su imali političku pozadinu.

Svedok Milanović je ponovio da se svojevremeno došlo do saznanja da je kamion kojim je izvršen zločin na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine izvezen iz baze JSO u Lipovici i da je pripadao Resoru državne bezbednosti.

Milanović, koji je ispred „Poskoka” bio zadužen za rasvetljavanje četvorostrukog ubistva na Ibarskoj, objasnio je da je ta informacija dobijena posle ispitivanja tadašnjeg šefa voznog parka rasformirane JSO u Lipovici Aleksandra Nikića.

U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali ubijeni su funkcioneri SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović.

U Okružnom sudu veće sudije Miroslava Cvetkovića i dva puta veće sudije Bojana Mišića, donelo je osuđujuću presudu za zločin na Ibarskoj magistrali, ali tako što je kazne izreklo po starom zakonu koji propisuje maksimalnu kaznu od 15 godina.

Za organizovanje atentata na Draškovića i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj, poslednjom prvostepenom presudom nekadašnji komandant JSO-a Milorad Ulemek Legija osuđen je na 15 godina zatvora.

Toliku kaznu je jedino još dobio Nenad Ilić, koji je osuđen kao vozač kamiona-ubice.

Za saučesništvo u četvorostrukom ubistvu, pripadnici JSO Dušan Maričić Gumar, Nenad Bujošević, Branko Berček i Leonid Milivojević osuđeni su na po 14 godina.

Bivši šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je kao pomagač na osam godina zatvora, a Mihalj Kertes, tadašnji direktor Savezne uprave carina, dobio je dve godine i pet meseci.

Bivši šef saobraćajne policije Srbije Dragiša Dinić osuđen je na godinu dana i sedam meseci, a Vidan Mijailović na devet meseci zatvora.

U prvom stepenu odgovornosti su bili oslobođeni šef beogradskog DB Milan Radonjić i bivši načelnik beogradske policije Branko Đurić.

Tanjug

[objavljeno: 09/06/2008.]