Mir koji je mnogo koštao

Agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju završila se na današnji dan pre devet godina, a na jučerašnji dan u Kumanovu je potpisan vojno-tehnički sporazum kojim su se naše vlasti obavezale da će se sva naša vojska i policija povući sa teritorije Kosova i Metohije.

Sporazum je potpisan posle nekoliko dana pregovora generala Svetozara Marjanovića iz Generalštaba VJ i Obrada Stevanovića iz MUP-a Srbije sa američkim generalom Majklom Džeksonom. Prema tom sporazumu, koji je potpisan na jučerašnji dan, SRJ se obavezala da će svu vojsku povući sa Kosova i Metohije u roku od 11 dana, a da će na njihovo mesto doći pedesetak hiljada stranih vojnika pod komandom generala NATO-a s najširim mogućim ovlašćenjima. Prema sporazumu tumačenje samog teksta sporazuma nadležan je komandant Kfora, a njegove odluke su obavezujuće za sve strane i pojedince, dok Kfor nema nikakve obaveze prema jugoslovenskim vlastima. Konačni status Kosova tim sporazumom, a ni Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti kojom je sporazum verifikovan, nije rešen mada se jasno navodi da je Kosovo deo SRJ pod međunarodnim protektoratom.

Iako su jugoslovenske snage morale da se povuku sa teritorije Kosova i Metohije, Slobodan Milošević, tada predsednik Jugoslavije, izašao je u javnost i proglasio pobedu na najvećom i najsnažnijom vojnom alijansom na svetu obraćajući se građanima rečenicom: „Srećan vam mir!“

DŽEKSON: KRAJ BOMBARDOVANJA

Po potpisivanju sporazuma, general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović obratio se novinarima zajedno sa britanskim generalom Majkom Džeksonom, šefom delegacije UN.

Džekson je rekao da se sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga na Kosmetu i postupno povlačenje jugoslovenske vojske iz Pokrajine.

Marjanović je tada izjavio da je „delegacija Vojske Jugoslavije vodila razgovore sa predstavnicima UN i međunarodnih organizacija, odnosno snaga za međunarodnu bezbednost“.

„Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da potpišemo sporazum, sporazum o miru, što znači da je rat prestao“, rekao je on.

Vazdušni napadi Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. godine, a prema naređenju Havijera Solane, tadašnjeg generalnog sekretara NATO. Odmah je proglašeno ratno stanje, a u većini gradova su se prvi put posle Drugog svetskog rata oglasile sirene za vazdušnu opasnost. Napadi su trajali 11 nedelja ili 78 dana i u njima je, prema procenama, stradalo od 1.200 do 2.500 ljudi.

NATO je napadao SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD. Agresija NATO usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, a za tih 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, bolnice, medijske kuće, spomenici kulture...

Podsećamo da je na Kosovo i Metohiju prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 01.30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina. Ruske vojnike s oduševljenjem je dočekalo više hiljada prištinskih Srba.

Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici. Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka, a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila. Zajedno sa britanskim trupama stigao je i prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika. Pripadnici italijanskih snaga ušli su u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontingent Kfora u Orahovac.

Pripadnici Vojske Jugoslavije napustili su 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila, Prištinu.

Odlazak pripadnika VJ nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija oklopna vozila su bila na čelu i začelju kolone.

Od tada, pripadnici vojske i policije Srbije ne smeju da ulaze na područje Kosova i Metohije.

Autor:

Andrija Ivanović