Odmori oborili evropsku valutu

BEOGRAD - Dinar je juče nastavio da jača, tako da prema srednjem kursu Narodne banke Srbije jedan evro vredi 79,021 dinar, odnosno pet para manje nego u ponedeljak. Prema podacima NBS, dinar je za 13 dana neprestanog rasta ojačao 4,3 odsto prema evru. Narodna banaka kupovinom ili prodajom deviza interveniše samo kod velikih dnevnih oscilacija. Šta se poslednjih dana događa i ekonomskim stručnjacima je teško da objasne jer je ponuda i tražnja na međubankarskom deviznom tržištu skoro uobičajena, a evro slabi. Kurs dinara će prema rečima ekonomskog analitičara Gorana Nikolića iz Privredne komore Srbije danas malo oslabiti jer, kako pretpostavlja, dileri ipak procenjuju da je dinar prejak i znaju da bi Narodna banka Srbije mogla intervenisati. „Kada se pređe psihološka granica ispod 80 dinara za evro, ovu valutu kupuju i oni koji to nikad do sada nisu činili“, kažu dileri u bankama.

Jurij Bajec iz Ekonomskog instituta procenjuje da je jačanje dinara kombinacija mera centralne banke u borbi protiv inflacije, stabilizacija političke situacije, ali i početka sezone godišnjih odmora i većeg priliva deviza u zemlju.

Pavle Petrović, ekonomista i urednik biltena Kvartalni monitor, kaže da je teško pomiriti želju da se smanji inflacija i kreira bolji kurs za izvoznike. „Jačanje dinara odnosno njegova apresijacija jedan je od načina da se utiče na zahuktalu inflaciju, ali to ne odgovara izvoznicima. Na kraju, ispada da je kurs jedina nada NBS da se zaustavi bazna inflacija“, ističe on. Smanjivanje referentne kamatne stope deluje na rast inflacije na dva načina - prvi je preko snižavanja kursa, a drugi podizanjem kamata na zaduživanje građana i privrede, kako bi se smanjila tražnja i potrošnja. „Prvi metod daje rezultate, a drugi veoma slabo jer se, između ostalog, privreda zadužuje u inostranstvu i trebaće verovatno godinu do dve dana, da profunkcioniše“, objašnjava Petrović.

MANJI RASHODI?

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da jačanje dinara nije dovoljan uslov za smanjenje restriktivnosti monetarne politike. „Da bi Monetarni odbor NBS doneo nove mere kojima će se smanjiti restriktivnost monetarne politike potrebno je da se vidi kako će izgledati nova vlada i kako će trošiti budžet“, rekao je Jelašić. On je naglasio da od nove vlade očekuje da sprovodi budžet koji je usvojen za ovu godinu, a kojim je predviđena inflacija od 6,5 odsto. „Nadam se da će budžetski rashodi biti u okvirima koji će obezbediti planiranu inflaciju“, istakao je Jelašić.

Nova vlada, prema njegovim rečima, odmah mora da započne neophodne ekonomske reforme, jer, kako je dodao, svaki dan odlaganja reformi donosi veće troškove u suzbijanju inflacije.

Prema njegovim rečima, za izvoznike je bitno da se uspori rast plata i bio je samo 5-6 odsto na godišnjem nivou, a produktivnost je dostigla skoro deset odsto. Zbog toga im se položaj nije drastično pogoršao. „Teško da će se u kratkom roku njihova pozicija popraviti preko slabljenja dinara, što oni traže jer bi to povećalo inflaciju. Na duži rok njima će pomoći otvaranje tržišta, rast produktivnosti i konkurentnosti i da ne bude preteranog jačanja dinara“, smatra Petrović i dodaje da nema spasa od uticaja spoljašnjih faktora na inflaciju, kao što su, visoke cene sirovina, nafte i hrane.

Boško Živković, stručnjak za monetarna pitanja, takođe ističe da je Narodna banaka u problemu zbog toga što se u borbi protiv inflacije, a bez podrške fiskalne politike preko smanjenja javne potrošnje, mora braniti jakim dinarom. „Ako bi i smanjila referentnu kamatnu stopu da bi oslabila dinar i pomogla izvoznicima, to ne bi pomoglo u odbrani od inflacije, izazvane na globalnom nivou zbog poskupljenja hrane, nafte i metala“, dodaje Živković.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti