Svaki dan pitaju za oružje

KRAGUJEVAC - Sudski izvršitelji nisu juče uspeli da sruše buregdžinicu „Mala vaga“ čiji su vlasnici Goranci, porodica Murati. Više stotina Kragujevčana, komšija, prijatelja, poznatih i nepoznatih, stajalo je satima pred buregdžinicom i blokiralo sve prilaze u radnju. Policija u uniformama i civilu, stajala je nemoćna pred kordonom običnih malih ljudi koji su svojim telima branili komšije od ljudske nepravde. Naredba da se objekat ruši stigla je na osnovu presude Okružnog suda da je vlasnik placa na kome je buregdžinica komšija Muratijevih, Velimir Petrović.

- Mi smo samo došli po nalogu, zovite i pitajte sud - govorili su radnici „Elektrošumadije“, pristigli sa kranom i nalogom da isključe struju. Ni oni nisu mogli da priđu. Komšije Muratijevih „naoružale“ su se strpljenjem, došli su predstavnici opštine, televizijske kamere, novinari...

RAZGRANIČENJE

- Opština, odnosno pravobranilaštvo, već vodi spor i to već nekoliko godina. Taj spor je dobila i način uređenja korišćenja zemljišta treba da se vrlo brzo reši. Kad se to završi, razgraničiće se parcele Petrovića i opštine. Da bude još gore, ovo je sad otkupila i TP „Srbija“. Petrović je dobio presudu da je vlasnik svega, ali je to poništeno, jer se zna da su dva različita ugovora uknjižena pod istim brojem u vreme kada je njegova žena radila na overi ugovora kao sudski saradnik - kaže Zvonko Marković, advokat, ali pre svega komšija Muratijevih.

Prema rečima Merdžana Muratija, sve ovo ne pravi ni policija, ni vlast, ni sudski izvršitelji.

- Ovo sud nama pravi. Imam pravo da sumnjam da će ponovo da nešto izrežira kao što je bilo sa uknjižbom dragstora i ovog placa - rekao je Merdžan Murati. - Svaki dan dolaze policajci, pitaju za ličnu kartu, da li imamo oružje, da li ćemo da sprečavamo ulazak sudskog izvršitelja. Šta smo uradili i kome smo nešto nažao učinili? Pedeset godina smo ovde. Pitajte odakle ovom koji nas tera toliki novac i tolika imovina. Dosta nam je više svega. Neka uzmu kombi, izaberu nam zemlju i isteraju - kaže Bisera Murati.

Starici Zulfiji, majci porodice Murati je pozlilo i pozvana je Hitna pomoć.

- Bio sam na ratištu, borio se za neku pravdu, izgubio noge, zdravlje. Borio sam se za svoj narod. Za ovo što se dešava mojim komšijama nisam se borio. Nisam ja došao zato što žalim ove ljude. Ne. Ovo je nepravda i zna se ko je krivac - kaže Nebojša Čukić, komšija.

Satima sedi u kolicima, na kiši, zajedno sa sapatnikom, invalidom Glišom Radovanovićem i njegovom suprugom Angelinom. Ne daju buregdžinicu, ma koliko novca da se istrese ili dođe cela žandarmerija.

- Na recku smo uzimali burek kod Osmana kad se nije imalo. Nikad nije pitao kad ću da platim. Zastanem kod njih, loše mi, a oni me uvedu, daju limunadu, vodu, šećer. Kao da sam im najbliži rod. Kući me odvedu kad nisam mogla sama da odem. LJudi su to, a ovako se sa njima postupa - kaže Angelina Radovanović. Posle skoro tri sata bezuspešnih pokušaja da priđu radnji, sudski izvršitelji su napustili teren. Doći će, kažu, ponovo. Do tada će Muratijevi da žive u strahu.

Autor:

B. Kuljanin