Ubicama dva i po veka robije

Veće petorice Vrhovnog suda Srbije, kojim je predsedavao sudija Dragomir Milojević, izreklo je juče osuđujuću presudu i maksimalne kazne zatvora optuženima za ubistvo četvorice pripadnika SPO-a i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, namernim naletanjem kamiona RDB-a na kolonu njihovih vozila.

Kazne po 40 godina zatvora izrečene su: bivšem načelniku RDB-a Radomiru Markoviću, koji je oglašen krivim po optužbi za stvaranje plana ubistva Vuka Draškovića i cepanje listova s podacima o registarskoj tablici s kamiona u registru vozila, nekadašnjem komandantu JSO-a Miloradu Ulemeku Legiji, po optužbi za organizovanje izvršenja plana, kao i bivšim pripadnicima te jedinice Nenadu Iliću, kao vozaču kamiona, i Branku Berčeku, okrivljenom da mu je signalizirao o nailasku kolone vozila SPO-a. Zatvorska kazna od 35 godina izrečena je Nenadu Bujoševiću, a po 30 godina Dušku Maričiću i Leonidu Milivojeviću, takođe optuženima za pružanje logistike Iliću na Ibarskoj magistrali.

Bivši načelnici beogradskog SUP-a i DB-a Branko Đurić i Milan Radonjić oslobođeni su optužbe koja im je pripisivala da su preduzimanjem ili nepreduzimanjem pojedinih službenih radnji navodno pomogli optuženima da izvrše krivično delo.

Za pomaganje počiniocu nakon izrvršenog krivičnog dela, po optužbi da je nakon događaja, na Markovićev zahtev, iz resursa SUC-a dodelio RDB-u drugi kamion sličan onom s Ibarske, te da je falsifikovanjem dokumentacije lažno prikazano da je dat rudničkom kopu „Belaćevac“, oglašen je krivim bivši direktor Carine Mihalj Kertes, kome je izrečena kazna godinu i po zatvora. Za isto delo oglašeni su krivima bivši načelnici saobraćajne policije Srbije i Beograda Dragiša Dinić i Vidan Mijailović i osuđeni na deset meseci, odnosno pola godine zatvora, po optužbi da je Marković preko njih došao do registra vozila iz kojih je iscepio stranice s podacima o registarskoj tablici koja je pronađena na Ibarskoj magistrali.

Drašković: Ovo čekam sedam godina

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izrazio je juče zadovoljstvo presudama izrečenim optuženima za ubistvo četiri člana te stranke i pokušaj njegovog ubistva na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine. Nakon izričanja presude pred većem Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Drašković je rekao novinarima da se od početka suđenja pre sedam godina čeka presuda slična ovoj, “zasnovana na činjenicama i utemeljena na zakonu”.

– Presuda je istorijska u tom smislu što prvi put od 1945. godine šef tajne policije biva osuđen za zločine, i to mu se izriče maksimalna zatvorska kazna – kazao je Drašković.

On je rekao da je to prva presuda i protiv Službe državne bezbednosti, i dodao da se nada da će ona pomoći radikalnoj i korenitoj transformaciji te službe koja se čeka, kako je naveo, od 5. oktobra 2000. godine.

Odmah po izricanju presude prvooptuženi Ulemek, koji je došao u majici s natpisom „Kosovo je Srbija“, zatražio je da ga izvedu iz sudnice i vrate u Centralni zatvor, a isto su učinili i petorica bivših pripadnika JSO-a i Radomir Marković. Odmah za njima, mesta u publici su napustili i članovi njihovih porodica i prijatelji, ne sačekavši da čuju obrazloženje presude.

Predsedavajući sudija Milojević je obrazložio da je na pretresu koji je VSS u ovom predmetu otvorio u vezi sa žalbama izjavljenim na prvostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu iz prošle godine, ponovo izveden veći broj dokaza, na osnovu kojih je, ceneći sve ostale dokaze i činjenice, „sud utvrdio kao nesumnjivo da su optuženi Radomir Marković, Milorad Ulemek Legija i ostali osuđeni prvostepenom presudom, izvršili krivična dela koja im se optužnicom stavljaju na teret, a da se krivični događaj desio u pokušaju ubistva Vuka Draškovića“.

– Niko osim načelnika RDB-a, a to je tada bio optuženi Marković, nije mogao dati nalog da se intenziviraju mere praćenja Vuka Draškovića i da se izveze kamion koji pripada RDB-u, pa proizilazi da je Marković i stvorio plan o lišenju života Draškovića, s kojim je upoznao Ulemeka, koji je dalje planirao i organizovao njegovo sprovođenje i podelio uloge i zadatke petorici optuženih iz JSO-a –kazao je sudija Milojević.

Dodao je da je utvrđeno da je Marković u kritičnom periodu naložio tadašnjem načelniku DB-a Beograd Milanu Radonjiću da se pojačaju mere nadzora i praćenja Vuka Draškovića, ali da nema dokaza koji bi ukazivali na to da je on imao ikakva saznanja o Markovićevom planu, jer su sve preduzete mere bile iz službene nadležnosti. Naglasio je da se iz činjenice da je bivši načelnik SUP-a Branko Đurić, nakon što se desio događaj, izašao na lice mesta, ne može izvesti zaključak o njegovoj umešanosti.

Obrazlažući presudu, sudija je naveo da iz priznajućih iskaza koje su istrazi u februaru 2001. dali optuženi Nenad Ilić i Nenad Bujošević, a u aprilu 2003. Duško Maričić, proizlazi da su sva šestorica optuženih iz nekadašnjeg JSO-a „bili na licu mesta po određenim ulogama i zadacima, a Ilić kao vozač“, a da u vezi s međusobnom suprotnošću iskaza treba imati u vidu vreme kad su davani.

Radovanović: Srazmerno krivici

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović pozdravio je odluku Krivičnog veća Vrhovnog suda Srbije, i ocenio da su presudom izrečenom za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali uvaženi navodi žalbe tužilačke strane.

“Izrečenom presudom jasno je definisana odgovornost svih aktera ovog događaja, a izrečene zatvorske kazne srazmerne su krivici počinilaca krivičnog dela”, naveo je Radovanović u izjavi dostavljoj agenciji Beta.

Šefica kabineta v. d. tužioca Gordana Samardžić kazala je agenciji Beta da će “što se tiče kazni koje su manje od maksimalnih kazni propisanih zakonom, Tužilaštvo konačnu odluku doneti nakon detaljnog analiziranja pisanog otpravka presude”.

– Branko Đurić i Milan Radonjić su oslobođeni optužbe i ova odluka suda je konačna, što znači da žalba nije dozvoljena – dodala je ona.

– Bez značaja je činjenica što u tim iskazima Ilić i Bujošević govore o dobijenom zadatku da se „neutrališe albanska mafija“, da su bili u zabludi, jer su ovde zaštićeno dobro život i telo. Što se tiče ponašanja Radomira Markovića nakon događaja, imajući u vidu da je bio načelnik RDB-a i da je trebalo da radi na otkrivanju izvšilaca, radnje koje je preduzeo – cepanje šest stranica s podacima o tablici, te traženje da se nabavi drugi kamion sličnih karkateristika koji je kasnije prefarban da bi bio pokazivan kao jedini koji RDB poseduje – upravo su karika koja dokazuje da je on i stvorio plan – naglasio je sudija Milojević.

Naveo je da je VSS ocenio da su žalbe odbrane na prvostepenu presudu neosnovane, kao i deo žalbe Tužilaštva koji se odnosio na oslobađajuću presudu za Đurića i Radonjića. Prihvaćeni su navodi žalbe Tužilaštva na to što je prvostepeni sud u svojoj presudi optuženima za ubistvo izrekao kazne po 14 i 15 godina, primenom zakona koji je bio na snazi u vreme događaja, tumačenjem da je blaži po okrivljene zbog toga što je 2001. smrtna kazna ukinuta.

Na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, u insceniranom sudaru, usmrćeni su funkcioneri SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević, a lider te stranke Vuk Drašković je lakše povređen.

Na presudu Vrhovnog suda Srbije nezadovoljne stranke imaju pravo žalbe, a pravosnažna je u odnosu na dvojicu oslobođenih optužbe, Branka Đurića i Milana Radonjića, jer je u tom delu VSS potvrdio prvostepenu presudu.

Inače, prvooptuženom Miloradu Ulemeku Legiji, koji je do sada već osuđen na maksimalne kazne prvostepenim presudama u procesima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i „zemunski klan“, te pravosnažno u predmetu ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, ovo je četvrta izrečena kazna od 40 godina zatvora.

Odbrana: Presuda politička, proces fingiran

Advokati bivšeg načelnika Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg pukovnika DB-a Milorada Ulemeka ocenili su da je presuda “politička i nezakonita, a proces fingiran”.

– Bio sam ubeđen da će se pred Vrhovnim sudom razmatrati sve činjenice i okolnosti izvedene na ranijim suđenjima i na ovom suđenju. Jasno je, međutim, da je u pitanju fingirano suđenje i da je bilo potrebno samo promeniti odluku i da je ta odluka apsolutno nezakonita – rekao je Ulemekov branilac Slobodan Milivojević.

On je novinarima rekao da mu izricanje presude “više liči na fabulu krimi-priče nego što odgovara izvedenim činjenicama i dokazima”, dodajući da “stanje u političkom i pravosudnom sistemu direktno utiče na sve što se događa u pravosuđu”.

– U žalbi ćemo ukazati na okolnosti za koje smo saznali tek pri kraju suđenja, a to je da su neki ljudi koji su učestvovali u postupku službena lica koja su učestovala u nekim radnjama u pretkrivičnom postupku – rekao je Milivojević, i ponovio da je proces montiran.

Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, ocenio je da je presuda licemerna i politička, i da predstavlja “sumrak srpskog pravosuđa i sramotu za sudstvo koje radi po diktatu države”.

Jučerašnja presuda Vrhovnog suda Srbije četvrta je, izrečena u poslednjih sedam godina u ovom predmetu. Prvom presudom, koju je Okružni sud u Beogradu doneo 30. januara 2003. godine, za tada ukupno četvoricu optuženih, Ilić i Bujošević bili su osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na sedam, a Radonjić je oslobođen optužbe. Marković je tada oslobođen optužbe da je organizovao zločin, ali je osuđen za pomaganje izvršiocima nakon počinjenog krivičnog dela. Vrhovni sud Srbije je ukinuo tu presudu i vratio na ponovno suđenje. Pre početka ponavljenog procesa, Okružno tužilaštvo je proširilo optužnicu i na Ulemeka, Maričića, Berčeka, Milivojevića, Đurića, Dinića, Mijailovića i Kertesa.

Sudsko veće Okružnog suda, kojim je presedavao sudija Bojan Mišić, 29. juna 2005. godine okončalo je drugi proces, presudom kojom su Ulemek, Bujošević, Ilić, Berček Maričić i Milivojević osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na deset, Kertes na tri, Dinić i Mijailović na dve, odnosno godinu dana zatvora, dok su zbog nedostaka dokaza Đurić i Radonjić oslobođeni.

Tu presudu je VSS takođe ukinuo, a presudom u trećem ponavljenom postupku od 16. februara 2007. godine, optuženi Ulemek i Ilić osuđeni su na po 15 godina zatvora, Maričić, Berček i Milivojević na po 14, Marković na osam, Kertes na dve i po, Dinić na godinu i po, a Mijailović na deset meseci zatvora, dok su Đurić i Radonjić oslobođeni optužbe. J. J.

Poslato 19.06.2008