Za Ibarsku 258 godina

Milorada Ulemeka Legiju dovoze na suđenje

VRHOVNI sud Srbije u četvrtak je na ukupno 257 godina i deset meseci zatvora osudio optužene za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. Tada su u insceniranoj saobraćajnoj nesreći poginuli Zvonko Osmajlić, Veselin Bošković, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a povređen je lider SPO Vuk Drašković, na kojeg je i pokušan atentat.

Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 godina zatvora, kao i Branko Berček i Nenad Ilić, koji je vozio kamion ubicu. Maksimalnih 40 godina dobio je i tadašnji prvi čovek DB Radomir Marković, a pet godina manje Nenad Bujošević. Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević osuđeni su na po 30 godina zatvora. Mihalj Kertes „zaradio“ je godinu i šest meseci, Dragiša Dinić deset meseci, a Vidan Mijailović šest meseci zatvora. Milan Radonjić i Branko Đurić, koji su se teretili za umešanost u ubistvo, oslobođeni su optužbi. Time je okončan maratonski sudski proces, u kojem su presude tri puta obarane, a Vrhovni sud, tek drugi put u svojoj istoriji, iznova otvorio glavni pretres.

Uz pojačane mere obezbeđenja, sudskog i policijskog, u četvrtak je, neki minut posle 10 časova, najveća sala u beogradskoj Palati pravde primila veliki broj „posetilaca“ - od optuženih koji se nalaze na slobodi, preko rodbine ostalih optuženih, do oštećenih, prijatelja, zainteresovanih građana i novinara.

Neki minut pre nego što je predsednik veća sudija Dragomir Milojević započeo sa čitanjem sudske odluke, u salu su uvedeni optuženi, koji su u pritvoru u CZ.

Prvi je u sudnicu uveden Milorad Ulemek Legija, a za njim i ostali. Legija se u četvrtak na izricanju presude pojavio u crnoj majici, na kojoj je pisalo „Kosovo je Srbija“. I on, kao i svi ostali, stojeći je saslušao presudu, a zatim se, očigledno iznerviran visinom izrečenih kazni, obratio sudu rečima:

- Sudija, dozvolite mi da se udaljim...

Ne sačekavši da sud odobri ili zabrani njegovu molbu, bivši komandant JSO krenuo je prema izlazu. Za njim i Radomir Marković, pa onda i svi ostali optuženi. U sudnici su ostali samo Kertes, Dinić, Mijailović, Radonjić i Đurić.

Nezadovoljstvo odlukom suda pokazala je i rodbina nekih od optuženih. Naime, ne sačekavši obrazloženje presude, prva je iz sudnice izletela Ulemekova supruga Aleksandra, u pratnji petorice momaka iz ličnog obezbeđenja, zatim i njegova majka Natalija, kao i rođaci optuženih Ilića i Bujoševića. Ni branilac Radomira Markovića, advokat Dušan Mašić, nije želeo da ostane i čuje sudsko obrazloženje presude, jer je, kako je rekao, to „nebitno, posle sramne izreke presude i visine kazne“.

Obrazlažući odluku veća, sudija Milojević je rekao:

- Optuženi su izvršili teško ubistvo sa umišljajem i u saizvršilaštvu. Znali su da će ljudi biti ubijeni. A, za najteže krivično delo izriče se i najstroža kazna, 40 godina zatvora, blaža nego nekadašnja smrtna.

Sudija je istakao da je bez značaja to što su neki optuženi pred sudom tvrdili da nisu znali da su u pitanju ljudi iz SPO i Vuk Drašković, nego da su mislili da su u pitanju albanski teroristi.

- I da su bili teroristi, zašto bi ih ubijali na taj način - upitao je Milojević, dodajući da su iskazi koje su dali u istrazi Maričić, Bujošević i Ilić, iako nisu sasvim saglasni, sve optužene „doveli na mesto događaja sa tačno podeljenim zadacima i ulogama“.

Predsedavajući je objasnio da svako ubistvo izaziva uznemirenje građana, a naročito ako je u pitanju predsednik političke stranke:

- Ceo plan stvorio je Marković. Ulemek je, kao komandant JSO odredio ljude koji će učestvovati u ubistvu. Ilić je dobio zaduženja da vozi kamion,

a Bujošević, Maričić i Milivojević da obezbeđuju lice mesta. Po Berčekovoj dojavi o Draškovićevom kretanju, o čemu je sve znao Ulemek, Ilić je namerno skrenuo kamionom u levu kolovoznu traku i izazvao sudar. Zatim su svi otišli u bazu JSO, a Kertes, Dinić i Mijailović su pomogli u prikrivanju dokaza.

Obrazlažući oslobađajuću odluku suda za optužene Milana Radonjića i Branka Đurića, sudija Milojević je istakao da sud smatra da postoje indicije da su i oni učestvovali u ubistvu.

- Ipak, to što je Radonjić dobio nalog od Markovića da prati Vuka Draškovića, ne znači i da je bio obavešten o planu za ubistvo. I to što je Đurić bio na licu mesta, takođe ne znači da je bio upućen u taj plan.

KO SU BILI 1999.

* Milorad Ulemek Legija

pukovnik DB, komandant JSO

* Radomir Marković

načelnik DB

* Nenad Ilić

pripadnik JSO

* Branko Berček

pripadnik JSO

* DuŠan Maričić Gumar

pripadnik JSO

* Leonid Milivojević

pripadnik JSO

* Nenad Bujošević

pripadnik JSO

* Mihalj Kertes

direktor Uprave carina

* Dragiša Dinić

načelnik saobr. policije

* Vidan Mijailović

šef beogradske saobraćajne policije

* Milan Radonjić

načelnik Beogradskog DB

* Branko Đurić

šef beogradske policije

BIVŠEM ŠEFU DB VIŠESTRUKO TEŽA KAZNA

MARKOVIĆ ISPLANIRAO

NAJDRASTIČNIJE povećanje kazne dobio je Radomir Marković, u vreme zločina načelnik Službe državne bezbednosti. Na svim prethodnim suđenjima, on je optuživan za pomaganje u izvršenju krivičnog dela, dok je pravna kvalifikacija ovog puta promenjena u krivično delo saučesništva u ubistvu.

Obrazlažući zašto je veće tako postupilo, predsedavajući Dragomir Milojević je naglasio:

- Na suđenju je utvrđeno da je praćenje Vuka Draškovića započelo u septembru 1997. godine. Postavlja se pitanje zašto je počelo praćenje i ko ga je naložio? Radomir Marković je Radonjiću naredio da izvrši operaciju praćenja Draškovića. Zašto? Zato što je stvoren plan za ubistvo Draškovića. A, plan za njegovo ubistvo niko nije mogao da stvori osim upravo Radomira Markovića, koji je o tome obavestio komandanta specijalaca Milorada Ulemeka. Ovaj je, opet, za realizaciju plana organizovao grupu „Crvenih beretki“.

Prema rečima Milojevića, Marković je nastojao da sakrije tragove zločina, što je karika u lancu za nesumnjiv zaključak da je baš on sačinio plan o ubistvu Draškovića.

ŽALBE

- PRAVO žalbe u trećem stepenu imaju svi oni koji su presudom VSS osuđeni na maksimalnih 40 godina, kao i oni kod kojih se utvrdi da je izmenjeno činjenično stanje - saopštila je Vesna Dabić, portparol VS. - Pravo žalbe u svakom slučaju nemaju Kertes, Mijailović i Dinić, kojima je kazna ublažena. Oslobađajuće presude za Radonjića i Đurića automatski su pravosnažne. O žalbama će odlučivati veće VSS sastavljeno od sedam novih sudija.

VUK DRAŠKOVIĆ: PRESUDA ZASNOVANA NA ZAKONU I ČINJENICAMA

PRAVDA JE ZADOVOLJENA

LIDER SPO Vuk Drašković, prvi put tokom ovog maratonskog suđenja, bio je zadovoljan visinom izrečenih presuda.

- Od početka, pre sedam godina, čeka se presuda slična ovoj, zasnovana na zakonu i činjenicama - rekao je Drašković, koji je izricanje pratio u sudnici. - Presuda je istorijska, jer ovo je prvi put od 1945. godine da šef tajne policije bude osuđen za zločin na maksimalnu kaznu. Zameram, međutim, sudskom veću na oslobađajućem delu presude u odnosu na Milana Radonjića, jer postoji mnogo više od indicije.

Kazne su, smatra on, i mogle da budu samo kao ove, jer je u vreme izvršenja za ta dela bila propisana smrtna kazna, a kazna od 40 godina je, svakako, blaža.

- Ova presuda, iako je zadovoljila zemaljsku pravdu, ipak nikada ne može da oživi ubijene, dok će ubice i dalje živeti - rekao je Drašković.

REAGOVANJA ADVOKATA

PRETRES POKRIĆE

- GLAVNI pretres je fingiran kao pokriće za izmenu odluke, umesto da se na suđenju zaista pretresaju i utvrđuju činjenice. Izreka presude više podseća na fabulu krimi-priče. Mi ćemo se žaliti - rekao je Ulemekov advokat Slobodan Milivojević.

DIKTAT DRŽAVE

- NISAM želeo da ostajem i slušam obrazloženje, jer mi je već na samom izricanju bilo jasno da je presuda VSS licemerna, politička i sramna. Sramota za sudstvo, koje radi po diktatu države - ocenio je Dušan Mašić, advokat Radomira Markovića.