Arhiva » Vesti » Dnevnik 29.06.2008
Ne može je ni NATO srušiti!?
Dnevnik nedelja, 29. jun 2008.
Srbija će naredne nedelje dobiti novu vladu koja će imati 27 članova i time biti jedna od „većih“, što se broja ministara tiče u poslednjih deset godina. U vladi će, pored premijera, biti još četiri potpredsednika, od kojih će trojica imati i ministarske resore, još 21 ministar sa resorom i jedan bez portfelja.
Nova vlada je relativno brzo dogovorena, odnosno koalicioni partneri su se lako „našli“ u ponudama i zahtevima. Cinici su joj zbog načina i brzine na koju je stvorena odmah dijagosticirali kratko trajanje i brzi razlaz, dok jedan od glavnih pregovarača i prvi najavljivač onoga što se tek sada dogovorilo, Dragan Marković Palma, tvrdi da je ne može srušiti ni NATO i da će izdržati ceo četvorogodišnji mandat. Politički analitičari nisu tako čvrstog uverenja kao gospodin Palma, pa ocenjuju da će ova vlada trajati samo onoliko koliko bude sposobna da ostvari socijalnu pravdu, a to opet neće moći ako se ne približi dovoljno blizu Evropskoj uniji.
Politički analitičar Milan Nikolić ocenjuje da velike koalicije obično ne traju dugo i da je najbolji dokaz za to DOS, ali dodaje da je teško odmah na početku dati prognozu hoće li ova koalicija ZS i SPS-PUPS-JS izgurati ceo mandat ili će se brzo raspasti.
- Čim ima mnogo partnera ima i mnogo razloga za surevnjivost, svađu i sukob interesa, ali i ne mora biti tako. Zavisi mnogo i od spoljnih okolnosti odnosno od istinske želje da Srbiji krene. Ako se Srbiji pruži prilika da krene sa evropskim integracijama, a to znači malo i šargarepe a ne samo štapa, ako dobijemo preko potreban vetar u leđa na ekonomskom polju, onda će ova vlada potrajati malo duže nego što joj se ovih dana predviđa. Ukoliko, pak, bude mnogo problema i prepreka na putu, onda je to „šansa“ za partnere da različito reaguju, da se posvađaju. Teško je računati da će potrajati ceo mandat, ali treba sačekati - kaže Nikolić.
On smatra da povećan broj ministarstava u novoj vladi ne mora da znači da će ona za građane biti skuplja ako se isti budžet rasporedi, jer po njemu iste pare mogu da se daju za 10 kao i za 21 ministarstvo.
- Mi smo i do sada imali neka ministarstva koja su u sebi imali više ministarstva, pa se sada samo dele i to nije loše. Uostalom, u velikim koalicijama je i korisno da se zna ko šta kontroliše i čija je šta nadležnost, jer to onda znači da on nosi i određenu odgovornost za tu oblast. Jednostavno se zna ko za šta odgovora i koja je stranka ta u čijoj je nadležnosti oblast u društvu. To znači da veliki broj ministarstava sam po sebi ne mora biti skuplja vlada, pa čak nije loše što ih toliko ima, ali sve zavisi od toga da li će na čelo ministarstva doći kompetenti ljudi, odnosno oni koji imaju znanje, integritet, poštenje ili partisjki ljudi koji će onda voditi više računa o svojoj partiji nego o opštem interesu građana. S tim nismo imali sreće ni u prethodnim vladama, pa nećemo imati ni u ovoj vladi - zaključuje Nikolić.
Sasvim je sigurno da su novi partneri u vladi procenili da u ovakvom sastavu najviše dobijaju i da je on takav da im svima pruža ono što su zarad ulaska u koaliciju tražili, pa je samim tim i logično da ima toliko potpredsednika i ministara, ocenjuje politički analitičar dr Vinko Đurić.
- Pitanje uspešnosti i dugovečnosti takvog dogovora zavisi od dobre volje Evropske unije. Ako se Srbije bude gledalo „kroz prste“ zbog Haga i ako se približavanje ne bude samo time uslovljavalo, onda će to biti dobro za novoformiranu vladu. Zatim, ako se malo olabave restriktivne mere koje uslovljavaju približavanje EU - smanjenje javne potrošnje, stabilan budžet , inflacija u određenim okvirima, privatizacija - moći će nova vlada staviti veći akcenat na socijalne elemente što će činiti zadovoljne SPS i njenu koaliciju. Upravo to će biti i najbolnije i može biti i najklizavije. Tu treba navesti primer HDZ u Hrvatskoj koji se upravo u takvoj fazi „izmakao“ kad je to trebalo da se odradi i onda je lako došao na vlast kada su to drugi odradili. Vruć krompir je u rukama ove vlade u pogledu načina saradnje sa EU jer će građani samo na osnovu onoga što osete na svojoj koži davati ili uskraćivati podršku novoj vladi - ocenjuje Đurić.
Naš sagovornik ukazuje da dogovor oko vlade koji je zvanično trajao kratko ima svoju pozadinu, odnosno da su oni vođeni i pre nego što se to ozvaničilo, dodajući čak da je ovakva mogućnost, bez obzira što se nije pominjala u predizbornoj kampanji, možda dogovorena i pre raspisivanja izbora.
- Uporedo su tekli razgovori, a priča za javnost je da se su se oni odvijali samo par dana. Bilo kako bilo, Srbija dobija ovakvu vladu ali prethodna idilična uvertira neće značiti da će sadašnji koalicioni partneri lako i bez problema sarađivati i da će se ono što su bez problema pre formiranja vlade rešavali biti preneto na budući rad. Naime, ako budu insistirali u vladi svako na svom političkom uverenju, teško će opstajati vlada, ali ako bude kompromisa među njima, onda će to biti lakše. Sada im niko ne daje više od devet meseci zajedničkog rada mada akteri u vladi tvrde da će izgurati ceo mandat. U ovakvoj situaciji kakva je u Srbiji ne očekujem da ova vlada dugo potraje - zaključuje Đurić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da je ova vlada rezultat neočekivanog političkog dogovora, jer pre izbora i tokom predizborne kampanje nije pominjana kao mogućnost javno, mada se iza kulisa ne može isključiti, ali u principu ona već na startu predstavlja dogovor dve različite političke grupacije koje su trenutno našle neki zajednički imenilac koji sada treba da sprovedu.
- Teško je unapred, s obzirom na nastanak ovakve vlade, suditi da li će ona potrajati ili će se brzo raspasti. To će zavisiti od više stvari: od načina na koji će se donositi odluke u vladi, od načina na koji će ona nastupati u medijima jer ako bude, kao prošli put, disonatnih tonova u javnosti i nekakvog preglasavanja, onda ona neće lako funkcionisati pa samim tim ni dugo trajati. Ukoliko, pak, u vladi bude sačuvan duh međusobnog poverenja i koncensualni tip odlučivanja, onda će ona moći stvarno da funkcioniše. Najznačajnije za rad buduće vlade jesu njeni rezultati: treba joj neko vreme da krene u realizaciju ono zašta je formirana, odnosno da stranke koje su u njoj ispunjavaju ono što su obećali. Od rezultata i od načina na koji će akteri uspostavati međusobne odnose zavisi kako će funkcionisati. To što je ona brzo dogovorena ne mora ništa da značo: rezultati su jedini koji određuju dužinu trajanja jedne vlasti. Realno je sačekati prvih 100 dana, što je uobičajeno, pa tek onda davati prve ocene. Prvi veliki test ova vlada će imati već prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu i tada će se viditi čime će se ona baviti i kakve su joj namere - kaže Stanković.
Pored prvog testa na unutrašnjem planu, odnosno usvajanja budžeta iz kojeg će odmah biti jasno da li će se naredne godine Srbija pretvorati u „socijalno odgovornu državu“, dodaje Stanković, uticaće i nastavak evropskih integracija i saradnja sa Haškim tribunalom.
- Ako do kraja godine proces evropskih integracija bude deblokiran rešavanjem pitanja Haga, moći će se reći da je ova vlada napravila neku vrstu uspeha odnosno da vodi Srbiju u pravcu u kojem je obećala. To što se uvodi veći broj ministarstava i potpredsednika svakako uvećava troškove za državu, ali u isto vreme to je neophodnost u složenim političkim okolnostima u kojima imamo dosta aktera koji su se dogovarali oko formiranja vlade. Jeste nepopularno povećavati broj ministarstava ali ipak to nije toliki novac koji bilo koja država, pa i Srbija, ma koliko bila bogata ili siromašna, ne može da plati. Jeste nepopularno, ali je politički nužno ako očekujemo da ona zaista za državu nešto konkretno i uradi - zaključuje Stanković.
LJubinka Malešević
Vlade u Evropi
Predlogom da nova vlada Srbije broji 27 članova Srbija će stati uz rame kineskoj vladi, odnosno naša izvršna vlast imaće isto članova kao i država koja ima 1,13 milijardi stanovnika. Da li je to malo ili mnogo najbolje ilustruje podatak da vlada u Italiji ima 12 ministarskih resora, Nemačkoj - 15, isto toliko i u Francuskoj dok ih španska vlada ima 17.
Dosadašnje vlade
Sada već eks vlada Vojislava Koštunice sa 25 fotelja bila je među najglomaznijim u čitavom regionu, ali nije bila rekorder po broju članova u srspkom političkom miljeu. Naime, vlada Mirka Marjanovića formirana 24. marta 1998. godine imala je čak 36 članova i činili su je socijalisti, radikali i julovci. Tada je osim premijera bilo pet potpredsednika, 23 ministra i sedam ministara bez portfelja. Osim toga, Marjanović je zabeležen i kao prvi premijer od uvođenja višestranačja koji je pregurao pun mandat i stigao do pola drugog.
Prva demokratska vlada Srbije , koja je bila prelazna i funkcionisala samo od oktobra 2000. do januara 2001. godine imala je 35 članova i činili su je predstavnici SPS, DOS-a i SPO, imala je premijera, dva potpredsednika, po tri koministra koji su kolektivno upravljali ministarsstvima policije, pravde, finansija i informisanja i još 20 resora.
Vlada Zorana Đinđića koju je činio DOS januara 2001. imala je, pored premijera, sedam potpredsednika i 17 ministara odnosno ukupno 24 člana s obzirom na to da je potpredsednik vlade Dušan Mihailović bio i ministar policije. U martu 2003. godine, nakon ubistva Đinđića, izabrana je nova vlada koja je imala 25 članova. Prva vlada Vojislava Koštunice izabrana 2003. godine imala je 17 ministrstava i činili su je DSS, G 17 plus, SPO, NS i podržavali je socijalisti. Druga Koštuničina vlada izbrana maja prošle godine imala je 25 članova i to premijera, jednog potpredsednika, 22 resorna ministra i ministra bez portfelja.
Poslato 28.06.2008
Nova vlada je relativno brzo dogovorena, odnosno koalicioni partneri su se lako „našli“ u ponudama i zahtevima. Cinici su joj zbog načina i brzine na koju je stvorena odmah dijagosticirali kratko trajanje i brzi razlaz, dok jedan od glavnih pregovarača i prvi najavljivač onoga što se tek sada dogovorilo, Dragan Marković Palma, tvrdi da je ne može srušiti ni NATO i da će izdržati ceo četvorogodišnji mandat. Politički analitičari nisu tako čvrstog uverenja kao gospodin Palma, pa ocenjuju da će ova vlada trajati samo onoliko koliko bude sposobna da ostvari socijalnu pravdu, a to opet neće moći ako se ne približi dovoljno blizu Evropskoj uniji.
Politički analitičar Milan Nikolić ocenjuje da velike koalicije obično ne traju dugo i da je najbolji dokaz za to DOS, ali dodaje da je teško odmah na početku dati prognozu hoće li ova koalicija ZS i SPS-PUPS-JS izgurati ceo mandat ili će se brzo raspasti.
- Čim ima mnogo partnera ima i mnogo razloga za surevnjivost, svađu i sukob interesa, ali i ne mora biti tako. Zavisi mnogo i od spoljnih okolnosti odnosno od istinske želje da Srbiji krene. Ako se Srbiji pruži prilika da krene sa evropskim integracijama, a to znači malo i šargarepe a ne samo štapa, ako dobijemo preko potreban vetar u leđa na ekonomskom polju, onda će ova vlada potrajati malo duže nego što joj se ovih dana predviđa. Ukoliko, pak, bude mnogo problema i prepreka na putu, onda je to „šansa“ za partnere da različito reaguju, da se posvađaju. Teško je računati da će potrajati ceo mandat, ali treba sačekati - kaže Nikolić.
On smatra da povećan broj ministarstava u novoj vladi ne mora da znači da će ona za građane biti skuplja ako se isti budžet rasporedi, jer po njemu iste pare mogu da se daju za 10 kao i za 21 ministarstvo.
- Mi smo i do sada imali neka ministarstva koja su u sebi imali više ministarstva, pa se sada samo dele i to nije loše. Uostalom, u velikim koalicijama je i korisno da se zna ko šta kontroliše i čija je šta nadležnost, jer to onda znači da on nosi i određenu odgovornost za tu oblast. Jednostavno se zna ko za šta odgovora i koja je stranka ta u čijoj je nadležnosti oblast u društvu. To znači da veliki broj ministarstava sam po sebi ne mora biti skuplja vlada, pa čak nije loše što ih toliko ima, ali sve zavisi od toga da li će na čelo ministarstva doći kompetenti ljudi, odnosno oni koji imaju znanje, integritet, poštenje ili partisjki ljudi koji će onda voditi više računa o svojoj partiji nego o opštem interesu građana. S tim nismo imali sreće ni u prethodnim vladama, pa nećemo imati ni u ovoj vladi - zaključuje Nikolić.
Sasvim je sigurno da su novi partneri u vladi procenili da u ovakvom sastavu najviše dobijaju i da je on takav da im svima pruža ono što su zarad ulaska u koaliciju tražili, pa je samim tim i logično da ima toliko potpredsednika i ministara, ocenjuje politički analitičar dr Vinko Đurić.
- Pitanje uspešnosti i dugovečnosti takvog dogovora zavisi od dobre volje Evropske unije. Ako se Srbije bude gledalo „kroz prste“ zbog Haga i ako se približavanje ne bude samo time uslovljavalo, onda će to biti dobro za novoformiranu vladu. Zatim, ako se malo olabave restriktivne mere koje uslovljavaju približavanje EU - smanjenje javne potrošnje, stabilan budžet , inflacija u određenim okvirima, privatizacija - moći će nova vlada staviti veći akcenat na socijalne elemente što će činiti zadovoljne SPS i njenu koaliciju. Upravo to će biti i najbolnije i može biti i najklizavije. Tu treba navesti primer HDZ u Hrvatskoj koji se upravo u takvoj fazi „izmakao“ kad je to trebalo da se odradi i onda je lako došao na vlast kada su to drugi odradili. Vruć krompir je u rukama ove vlade u pogledu načina saradnje sa EU jer će građani samo na osnovu onoga što osete na svojoj koži davati ili uskraćivati podršku novoj vladi - ocenjuje Đurić.
Naš sagovornik ukazuje da dogovor oko vlade koji je zvanično trajao kratko ima svoju pozadinu, odnosno da su oni vođeni i pre nego što se to ozvaničilo, dodajući čak da je ovakva mogućnost, bez obzira što se nije pominjala u predizbornoj kampanji, možda dogovorena i pre raspisivanja izbora.
- Uporedo su tekli razgovori, a priča za javnost je da se su se oni odvijali samo par dana. Bilo kako bilo, Srbija dobija ovakvu vladu ali prethodna idilična uvertira neće značiti da će sadašnji koalicioni partneri lako i bez problema sarađivati i da će se ono što su bez problema pre formiranja vlade rešavali biti preneto na budući rad. Naime, ako budu insistirali u vladi svako na svom političkom uverenju, teško će opstajati vlada, ali ako bude kompromisa među njima, onda će to biti lakše. Sada im niko ne daje više od devet meseci zajedničkog rada mada akteri u vladi tvrde da će izgurati ceo mandat. U ovakvoj situaciji kakva je u Srbiji ne očekujem da ova vlada dugo potraje - zaključuje Đurić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da je ova vlada rezultat neočekivanog političkog dogovora, jer pre izbora i tokom predizborne kampanje nije pominjana kao mogućnost javno, mada se iza kulisa ne može isključiti, ali u principu ona već na startu predstavlja dogovor dve različite političke grupacije koje su trenutno našle neki zajednički imenilac koji sada treba da sprovedu.
- Teško je unapred, s obzirom na nastanak ovakve vlade, suditi da li će ona potrajati ili će se brzo raspasti. To će zavisiti od više stvari: od načina na koji će se donositi odluke u vladi, od načina na koji će ona nastupati u medijima jer ako bude, kao prošli put, disonatnih tonova u javnosti i nekakvog preglasavanja, onda ona neće lako funkcionisati pa samim tim ni dugo trajati. Ukoliko, pak, u vladi bude sačuvan duh međusobnog poverenja i koncensualni tip odlučivanja, onda će ona moći stvarno da funkcioniše. Najznačajnije za rad buduće vlade jesu njeni rezultati: treba joj neko vreme da krene u realizaciju ono zašta je formirana, odnosno da stranke koje su u njoj ispunjavaju ono što su obećali. Od rezultata i od načina na koji će akteri uspostavati međusobne odnose zavisi kako će funkcionisati. To što je ona brzo dogovorena ne mora ništa da značo: rezultati su jedini koji određuju dužinu trajanja jedne vlasti. Realno je sačekati prvih 100 dana, što je uobičajeno, pa tek onda davati prve ocene. Prvi veliki test ova vlada će imati već prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu i tada će se viditi čime će se ona baviti i kakve su joj namere - kaže Stanković.
Pored prvog testa na unutrašnjem planu, odnosno usvajanja budžeta iz kojeg će odmah biti jasno da li će se naredne godine Srbija pretvorati u „socijalno odgovornu državu“, dodaje Stanković, uticaće i nastavak evropskih integracija i saradnja sa Haškim tribunalom.
- Ako do kraja godine proces evropskih integracija bude deblokiran rešavanjem pitanja Haga, moći će se reći da je ova vlada napravila neku vrstu uspeha odnosno da vodi Srbiju u pravcu u kojem je obećala. To što se uvodi veći broj ministarstava i potpredsednika svakako uvećava troškove za državu, ali u isto vreme to je neophodnost u složenim političkim okolnostima u kojima imamo dosta aktera koji su se dogovarali oko formiranja vlade. Jeste nepopularno povećavati broj ministarstava ali ipak to nije toliki novac koji bilo koja država, pa i Srbija, ma koliko bila bogata ili siromašna, ne može da plati. Jeste nepopularno, ali je politički nužno ako očekujemo da ona zaista za državu nešto konkretno i uradi - zaključuje Stanković.
LJubinka Malešević
Vlade u Evropi
Predlogom da nova vlada Srbije broji 27 članova Srbija će stati uz rame kineskoj vladi, odnosno naša izvršna vlast imaće isto članova kao i država koja ima 1,13 milijardi stanovnika. Da li je to malo ili mnogo najbolje ilustruje podatak da vlada u Italiji ima 12 ministarskih resora, Nemačkoj - 15, isto toliko i u Francuskoj dok ih španska vlada ima 17.
Dosadašnje vlade
Sada već eks vlada Vojislava Koštunice sa 25 fotelja bila je među najglomaznijim u čitavom regionu, ali nije bila rekorder po broju članova u srspkom političkom miljeu. Naime, vlada Mirka Marjanovića formirana 24. marta 1998. godine imala je čak 36 članova i činili su je socijalisti, radikali i julovci. Tada je osim premijera bilo pet potpredsednika, 23 ministra i sedam ministara bez portfelja. Osim toga, Marjanović je zabeležen i kao prvi premijer od uvođenja višestranačja koji je pregurao pun mandat i stigao do pola drugog.
Prva demokratska vlada Srbije , koja je bila prelazna i funkcionisala samo od oktobra 2000. do januara 2001. godine imala je 35 članova i činili su je predstavnici SPS, DOS-a i SPO, imala je premijera, dva potpredsednika, po tri koministra koji su kolektivno upravljali ministarsstvima policije, pravde, finansija i informisanja i još 20 resora.
Vlada Zorana Đinđića koju je činio DOS januara 2001. imala je, pored premijera, sedam potpredsednika i 17 ministara odnosno ukupno 24 člana s obzirom na to da je potpredsednik vlade Dušan Mihailović bio i ministar policije. U martu 2003. godine, nakon ubistva Đinđića, izabrana je nova vlada koja je imala 25 članova. Prva vlada Vojislava Koštunice izabrana 2003. godine imala je 17 ministrstava i činili su je DSS, G 17 plus, SPO, NS i podržavali je socijalisti. Druga Koštuničina vlada izbrana maja prošle godine imala je 25 članova i to premijera, jednog potpredsednika, 22 resorna ministra i ministra bez portfelja.
Poslato 28.06.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari
Bili su oni u vladi pre 2000. pa su pokazali "ravrnopravnost" za sve građane, jedni dobiju stan od država od 100kvm drugi ne dobiju, stvarno ravnopravno! :)
Jedino ako neće svima da nam podele stanove od 100kvm?