Olako obećana brzina gradnje autostrada

BEOGRAD – Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega koji je država zaključila s konzorcijumom "Alpina–Por" treba raskinuti jer neće dati očekivane efekte. To je, prema rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, i zvaničan stav tog ministarstva. Dinkić je na konferenciji za novinare istakao da je ideja bila da se ne troši novac poreskih obveznika, ali koncesionar nije zatvorio finansijsku konstrukciju, već je umesto toga zatražio dodatne promene osnovnog ugovora, čime je bužet doveden u opasnost.

Ministar ekonomije je istakao da će jedan od predloga biti da se izgradnja tog puta finansira delom iz budžeta, a delom emitovanjem evro-obveznica na svetskom tržištu kapitala. Prema njegovim rečima, Srbija ima nizak nivo javnog duga i to omogućuje dodatni novac, emitovanjem obveznica, što će biti daleko povoljnije nego uzimanje kredita od međunarodnih finansijskih institucija. On je dodao da je inicijalna ideja da se krene s prvom serijom evro-obveznica od 500 miliona evra.

Pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić precizirao je da je koncesionar dostavio glavni projekat izgradnje, ali da nije dostavio dokaze da je finansijski sposoban da počne s izgradnjom puta u predviđenom roku – do početka naredne godine. Prema njegovim rečima, zahtev koncesionara bio je da država plati razliku u slučaju neostvarenih prihoda od putarine, ali i uslov da se u toj situaciji izuzme od plaćanja PDV-a na prihode od putarine, što se ne može prihvatiti s obzirom na to da to suštinski znači da "koncesiju na finansira koncesionar nego Republika Srbija".

Loše organizovano finansiranje

Ekonomista Milan Kovačević ističe za GL kako je realno da Srbija sama može izgraditi jedan takav autoput. Ipak, prema njegovim rečima, imamo loše organizovano finansiranje izgradnje i održavanja autoputeva, ali s druge strane, "imamo i dosta prihoda, pre svega od naplate putarine i od prodaje benzina, pa bi se na osnovu toga mogli uzeti krediti".

– Ipak, bitno je dobro organizovati ceo ovaj posao, na primer, valjalo bi iz JP Srbija putevi izdvojiti preduzeće koje bi se bavilo samo održavanjem puteva. Kada je reč o obveznicama, država je odavno trebalo da realiziuje takav potez. Ipak, treba imati u vidu da propisi iz te oblasti nisu kompletni i dorečeni, kao i da naš rejting sada nije na zavidnom nivou, pa bi mogao uticati na to da kamate ne te obveznice budu više nego što bismo želeli – kaže Kovačević.

Na Dinkićevu izjavu da se, po planu, neće čekati izgradnja svakog pojedinačnog putnog pravca, već da će se paralelno graditi više autoputeva, od kojih je najznačajniji Koridor deset, Kovačević ističe da je to nerealno i da ga podseća na izjave u predizbornim kampanjama. On navodi kako Srbija nije toliko moćna da svu snagu usmeri samo na autoputeve kada ima još mnogo velikih problema kao što je, recimo, zapuštenost železničke mreže.

Postavlja se, naravno, i pitanje da li se iza Dinkićevih predloga opet kriju politički motivi. Dinkić je bio u dve vlade koje su koncesiju odobrile, pa se ovaj "salto mortale" u njegovom stavu može tumačiti kao da se dozvao pameti, ali i kao deo političke propagande. Naš sagovornik kaže da ga od Dinkića više ništa ne čudi. – Nisam ni slutio da će sadašnji ministar ekonomije, s kojim je svojevremeno osnovao Grupu 17, učestvovati u vladi sa socijalistima, a evo ga sad u vladi s njima, pa me ne čudi ni makijavelistički stav i politička pragmatičnost koju ispoljava u slučaju gradnje autoputa – dodao je Kovačević.

Kilometri i milijarde

Koncesija se daje na 25 godina, predviđena je izgradnja leve trake autoputa Horgoš – Novi Sad, duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd–Požega, dužine 148 kilometara. Koliko bi koštala izgradnja i održavanje autoputa i dalje nije tačno poznato, ali je svojevremeno Ministarstvo za infrastrukturu troškove procenilo na 1,3 milijarde evra.

Vlada će se tek izjasniti

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da buduća vlada treba da zauzme stav prema koncesiji za autoput Horgoš–Požega i da prouči koje su mogućnosti za Srbiju. Đelić je ocenio da treba sagraditi autoput Horgoš–Požega i to do granice s Crnom Gorom što, kako je rekao, nije sporno.

Zastupnik vlade koji vodi taj predmet Mihajlo Marković kaže da bi, u narednih desetak dana, nadležna ministarstva i državne institucije trebalo da daju svoja mišljenja o Ugovoru o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, a tek posle toga koncesija bi trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije. Marković je pojasnio da je, prema vladinom zaključku, 30. jun bio rok da se okončaju pregovori s Dojče bankom, a ne da se dostave finansijske garancije za tu koncesiju. On je naveo da je materijal o toku pregovora u petak predat Ministarstvu finansija, republičkom javnom pravobraniocu, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, tako da nije bilo dovoljno vremena da se taj materijal dobro prouči i o njemu iznose bilo kakve ocene u javnosti.

Marković je naglasio da je banka sve vreme pregovora potencirala da je novac na svetskom tržištu trenutno "veoma oprezan i skup", kao i da "taj projekat, iako je dobar i kvalitetan, ne može imati drugačiji status u odnosu na druge velike projekte".

– To što je on nama od državnog značaja, to za njih na svetskom tržištu novca nema posebnog značaja, nego se novac opredeljuje prema projektu u odnosu na onoliko sigurnosti koliko država pruža svakom zajmodavcu – rekao je Marković.

Kostreš: Još jedan dokaz da smo bili u pravu

– Nova inicijativa ministra Dinkića još je jedan dokaz da je koncesioni ugovor veoma loš i za Vojvodinu i za Srbiju, što smo mi iz Vojvodine od početka govorili. Sad je i jasno da nova vlada neće dozvoliti da se taj ugovor održi. Mi smo takođe od početka govorili da sama izgradnja tog puta jeste od interesa za Srbiju, ali da taj interes ne može biti ostvaren na taj način, tj. koncesijom koju je osmislio Velja Ilić – izjavio je za GL dosadašnji predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.