MARKOVIĆ: Raskid donosi međunarodnu arbitražu

Kako se do isteka poslednjeg junskog dana Dojče banka nije izjasnila o tome da li će finansijski podržati izgradnju autoputa Horgoš-Požega, a umesto toga ispostavila je listu od devet dodatnih zahteva za izmenu koncesionog ugovora, koje je koncesionar, austrijski konzorcijum “Alpina - Por” prihvatio, odluka o daljim koracima i sudbini koncesije je na Vladi Srbije. I dok ministar Mlađan Dinkić predlaže da se koncesioni ugovor raskine zastupnik Vlade Srbije u ovoj koncesiji Mihajlo Marković ocenjuje da još uvek ima nade, jer vlada može da koncesionara uputi na korekciju zahteva ili da koncesionar nađe drugu banku.

Koncesionar je tri dana pre isteka roka dostavio Ministarstvu za infrastrukturu zahtev po kome su se izmenile okolnosti na finansijskom tržištu kapitala od momenta ugovaranja izgradnje autoputa, zbog čega je finansiranje tako velikog projekta otežano. Marković objašnjava da koncesionar traži maksimalnu zaštitu od rizika, kako bi mogao da obezbedi bankarsku garanciju i zatvori finansijsku konstrukciju, jer se plaši da zbog smanjenog obima saobraćaja i malog prihoda ne bi mogao da izmiruje obaveze prema bankama.

Izjavio je uz to da je Dojče banka tražila devet dodatnih garancija kako bi se zaštitila od rizika u naplati putarine na tom autoputu. Banka je zahtevala da Vlada Srbije učestvuje u podeli rizika time što bi smanjila koncesionu naknadu i da bi joj to bilo nadoknađeno kasnije. “Dojče banka nije tražila da se u startu rok važenja koncesije produži na 30 godina, već da se rok produži dodatnih pet godina u slučaju da bilo kada, pa i u 24 godini koncesije dođe do poteškoća ili povećanja rizika”, naveo je on.

„U zaštiti od rizika tražili su i da Vlada Srbije ni jednim potezom ne učini nešto što bi onemogućilo da se ostvari očekivana frekvencija na autoputu, kao što su izmeštanje teretnog saobraćaja ili novi zakoni”, naveo je Marković. Prema njegovim rečima, Dojče banke je tražila i da koncesionar poveća investicije za 250 miliona evra. Koncesionim ugovorom predviđeno je 300 miliona evra investicija koncesionara.

Koncesionar inače tvrdi da su povećani troškovi izgradnje u odnosu na one u vreme ugovaranja posla i da je vrednost potrebnog kredita s prvobitnih 1,1 milijardu evra, zatim 1,5 milijardu evra narasla na 2 milijarde evra. Ukoliko bi vlada prihvatila zahteve koncesionara, Marković kaže da to ne znači da bi na sebe preuzela dodatne troškove, nego bi samo mogla da reaguje dodatnim olakšicama u realizaciji posla.

Verica Barać: Ne može jednostrano

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je juče da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz tog ugovornog odnosa. “Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog, kao ni bilo kod drugog ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora, o čemu odlučuje nadležni sud”, rekla je Verica Barać za agenciju Beta. Ona je istakla da još nisu poznati svi detalji ugovora o koncesiji, kao ni posledice njegovog raskida za Srbiju. “Sada su građani Srbije uvereni da su postojali razlozi zbog čega su se krili detalji koncesionog ugovora”, rekla je Verica Barać.

Dakle, iako u koncesionom ugovoru u tački 4.2. postoji mogućnost produžetka koncesije s ugovorenih 25 godina na 30, shodno Zakonu o stranim ulaganjima, po sadašnjim najavama naša država tako nešto neće moći da prihvati, kao ni to da Srbija nadoknađuje koncesionaru razliku između ostvarenog i planiranog prihoda od putarine, tim pre što je ovakva mogućnost u sadašnjem ugovoru na listi rizika koncesionara.

Kako je i ranije pre dodatnih devet zahteva koncesionara bilo mnogo primedbi na koncesioni ugovor zbog toga što je koncesionaru u miraz data putarina s deonica autoputa koje nije gradio, svi veruju da niko u vladi Srbije neće dozvoliti štetan ugovor po našu državu. Dinkić kaže da u tom slučaju garancija od 10 miliona evra koje je položio koncesionar ostaju našoj državi. A zastupnik Vlade Srbije Marković izjavio je i da za sada ne postoji opravdan razlog da Vlada Srbije jednostrano raskine koncesioni ugovor.

- Ako bi Vlada Srbije sada raskinula ugovor o koncesiji, sigurno bi se ta odluka našla pred međunarodnim arbitražnim sudom ‡ smatra Marković.

On je u izjavi Beti rekao da, prema odluci Vlade iz marta, koncesionar ima rok da do kraja ove godine obezbedi finansijsku konstrukciju za izgradnju autoputa Horgoš‡Požega. Odlukom Vlade je do kraja juna trebalo da se okončaju pregovori sa Dojče bankom o uslovima koje je ta banka postavila da bi finansirala koncesionara. Marković smatra da koncesionar ima mogućnost da do kraja godine nađe drugog finansijera ili da obezbedi sredstva da sam finansira ceo projekat.

„Vlada treba da obavesti Dojče banku o svojoj odluci, što ne znači da se time stavlja tačka na pregovore. Moguće je da pregovori budu nastavljeni, kako bi se došlo do najpovoljnijeg rešenja ‡ rekao je Marković. Dojče banka je u pregovorima zastupala i Evropsku investicionu banku (EIB), Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC), koji bi bili sufinansijeri koncesije.

R. Dautović

NOV MODEL ZA GRADNJU AUTOPUTA DO POŽEGE KUCA NA VRATA

Buyet i obveznice za šest traka puta?

Naša država bi, prema najavama iz Vlade, uskoro mogla da emituje više vrsta obveznica i na taj način finansira različite potrebe - od “krpljenja” rupe u budžetu do izgradnje autoputeva. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da bi izdavanje obveznica bio neuporedivo bolji način za izgradnju autoputa Horgoš - Požega nego koncesija, a dužničke hartije najpre je najavio ministar finansija i novi premijer Mirko Cvetković, navodeći da bi to bio dobar način da se nađe nedostatak novca za isplatu spoljnog duga nastao manjim prihodima od privatizacije.

Iako ni jedan ni drugi ministar za sada nisu izneli precizne planove o modelu izdavanja ovih dužničkih hartija, jasno je da će njihova priroda biti potpuno različita. Emitovanje obveznica iz kojih bi Srbija gradila autoput Horgoš - Požega bila bi verovatno zahtevnija operacija, a to bi, prema Dinkićevim navodima, bile evro obveznice i njima bi se trgovalo na svetskom tržištu kapitala. Srbija bi, kaže ministar ekonomije, u narednim godinama na taj način trebalo da prikupi četiri do pet milijardi evra, a inicijalna serija evro obveznica bi treblo da bude u vrednosti od 500 miliona evra. Dinkić kaže da je ideja da se izgradnja autoputa Horgoša do Novog Sada finansira iz budžeta, a deo od Beograda do Užica delom kroz emitovanje evro-obveznica, od privatizacionih prihoda i kredita evropskih finansijskih institucija.

Pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić kaže da je ovaj način izgradnje autoputa sigurniji za državu jer kod koncesije, u slučaju da se smanji broj automobila koji dnevno prolaze tom trasom, manjak u koncesionarovom džepu treba da pokrije država. Dinkić kaže da su obveznice su jeftinije od kredita međunarodnih finansijskih institucija, kao i da Srbija može da se na ovaj način zadužuje jer njen javni dug - nasuprot široko rasprostranjenom uverenju u javnosti - uopšte nije visok.

S druge strane, trezorski zapisi Ministarstva finansija kojima bi trebalo pokriti nedostajućih 35 milijardi dinara u budžetskoj kasi, kako sada stvari stoje, bile bi kratkoročne hartije od vrednosti denominovane u dinarima sa rokom dospeća od tri, šest i 12 meseci. NJima bi se trgovalo na domaćem tržištu, a kako kaže Cvetković, trgovina bi bila otvorena za veći broj učesnika, ne samo za banke.

Obveznice su, po definiciji, dužničke hartije od vrednosti kojima izdavalac finansira neke svoje potrebe, a kupac od njih očekuje prihod po osnovu kamate. Državne obveznice se ponekad nazivaju i hartijama sa nultim rizikom jer bi samo krajnje neozbiljna država pokušala da izbegne njihovu isplatu.

V. Čvorkov

Poslato 01.07.2008