Država da uzme kredit

Država će verovatno sama ući u izgradnju

JEDNA od prvih odluka nove vlade Srbije biće sudbina koncesije Horgoš - Požega. Kako nezvanično saznajemo, kandidati za funkcije ministara u kabinetu mandatara Mirka Cvetkovića nisu za to da država ispuni nove uslove, koje su na adresu Ministarstva za infrastrukturu uputili „Dojče banka“ i koncesionari „Alpina“ i POR. To, međutim, ne znači da se odustaje od ovog kapitalnog projekta. Jer, sve je prisutnije opredeljenje da Srbija sama može da izgradi ovaj putni pravac.

- Niko normalan nije protiv gradnje puteva u Srbiji. Sproan je način na koji se to radi. Naime, koncesija Horgoš - Požega od samog početka nije bila pravi privatno - javni posao. On je više ličio na privatni projekat u kome država nije imala značajnu ulogu - kaže za „Novosti“ Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija. - Sada se ispostavlja da se za taj privatni posao traže velike garancije države.

Državni posao

PREMA Guzijanovom mišljenju, alternativa ovoj koncesiji može da bude odluka državnih institucija da same, kroz javno preduzeće „Putevi Srbije“ gradi ne samo ovaj autoput, već i svu ostalu infrastrukturu.

- Država, naime, može da uzme kredit ili emituje evroobveznice i uđe u izgradnju autoputa. To važi i za Koridor 10. Naravno, sredstva bi se uzimala u tranšama, a po potrebi za izvođenjem dela od ukupnih radova koji su, koliko znam, procenjeni na vrednost od oko dve milijarde evra - kaže državni sekretar. - Ono što je trenutno prepreka za ovakav scenario, jeste što firma „Putevi Srbije“ nije restruktuirana i sređena. Ona ima i dugove u visini od oko 30 milijardi dinara. Ukoliko se odlučimo da sami gradimo putnu infrastrukturu, prvo bi morao da se sanira taj dug.

U sličan projekat svojevremeno je, napominje Guzijan, ušla Hrvatska, koja danas ima odličnu putnu infrastrukturu.

- Hrvati su oformili dva preduzeća preko kojih je išla izgradnja svih saobraćajnica od lokalnih do magistralnih - ističe Guzijan. - Jedno javno preduzeće gradilo je i danas održava autoputeve, naplaćuje putarinu i od tih sredstava, uz uzimanje kredita, ulazi u nove projekte izgradnje i rehabilitacije deonica. Druga firma finansijski je više oslonjena na budžetska sredstva, a bavi se izgradnjom i održavanjem lokalnih i regionalnih puteva za koje se ne naplaćuje putarina.

Prema mišljenju stručnjaka, koncesija „Horgoš - Požega“ iz ugla budžeta može biti i za državu isplativ posao, ali samo ako brzo uđemo u Evropsku uniju i ako se u Srbiji značajno poveća životni standard.

- U isto vreme može biti i rizično za budžet. Ljudi će koristiti autoputeve ukoliko imaju sredstva za putarinu. U suprotnom, budžet će morati da pokrije razliku u podbačaju prihoda, ako nema dovoljnog obima saobraćaja. Podaci govore da je oko 50 odsto ukupno odobrenih koncesija u svetu propalo, a da su zemljama koje su u ovaj posao ulazile ostali samo otvoreni problemi između koncesionara i država - ističe Guzijan. - I za nas izgradnja ovog puta može biti rizična. Posebno potes Beograd - Požega. Jer, na toj relaciji postoji Ibarska magistrala, pa će mnogi i dalje koristiti taj alternativni pravac, umesto skupog autoputa.

Moguć i zajam

Uz konstataciju da gradnja puteva uvek mnogo košta, Guzijan ističe da je alternativa koncesiji odluka naših vlasti da sami uzmemo kredite i iskoristimo i firme i kvalifikovane ljude koji će na tim projektima raditi.

- Naravno, pre svega, neophodno je da političari, zajedno sa stručnjacima, naprave maticu sprovođenja

čitavog projekta - zaključuje Guzijan.

Na svetskom tržištu kapitala, međutim, vlada kriza u poslednjih godinu dana. Krediti su poskupeli, kamate su znatno skočile. U evropskim finansijskim krugovima saznajemo da u ovom trenutku ne postoji interes za dugoročni kredit koji bi se odobrio našoj zemlji. Srbija bi, kažu, mogla da dobije zajam na od pet do sedam godina.

Ono što Srbija svakako ima je građevinska operativa, koja može da izvede radove na autoputu Horgoš - Požega. Vrlo brzo, neimari mogu da se organizuju i opreme za ovaj poduhvat. Ali, poučeni dosadašnjim iskustvom, građevinci ne veruju da Srbija u ovom trenutku može finansijski da zaokruži ovu priču.

- Pokazalo se da novac kojim raspolažemo nije dovoljan ni za održavanje i popravku postojeće putne mreže - navodi prof. dr Ljubiša Kuzović, potpredsednik Inženjerske akademije i Društva za puteve Srbije. - Pitanje je da li država sama može da gradi i Koridor 10 i deonicu od Beograda do Požege. Ukoliko bi se koncesionar i Dojče banka vratili u okvire koncesionog ugovora posao ne bi trebalo raskinuti, jer osnovni koncesioni ugovor je dobar. Ibarska je magistrala smrti, najviše je nesreća sa tragičnim ishodom. Inače, naše analize pokazale su da je rast saobraćaja na Ibarskoj magistrali u poslednjih nekoliko godina daleko veći nego što je bilo predviđeno prognozama kada su rađene studije izvodljivosti i pripremana tenderska dokumentacija.

Isplativ posao

IZGRADNJA autoputa od Beograda do Preljine je, navodi Kuzović, i za Srbiju veoma isplativa investicija. Naime, na pojedinim delovima Ibarske magistrale ima dnevno u proseku i više od 15.000 vozila, što znači da je sa društveno-ekonomskog i tržišno finansijskog aspekta ova investicija potpuno opravdana i isplativa.

- Srbiji bi se i te kako isplatilo da sama gradi ovaj autoput - navodi Kuzović. - Samo je deonica od Preljine do Požege na ivici isplativosti zbog velikih troškova izgradnje. Sve ostalo je berićet.

Vukašin Radičević iz Instituta za puteve slaže se da je izgradnja oko 120 kilometara od Beograda do Preljine apsolutno isplativa investicija. Radičević podseća da je od 1972. do 1986. godine Srbija izgradila 350 kilometara autoputa od hrvatske granice preko Beograda do Niša. Ali, isto tako, od novembra 1989. godine gradimo obilaznicu oko Beograda - do danas samo 20 kilometara poluautoputa.

VELIKO POSKUPLJENJE

U VREME kada je potpisan koncesioni ugovor, dakle, 30. marta prošle godine vrednost građevinskih radova na kompletiranju autoputa Horgoš - Požega, procenjena je na 1,15 milijardi evra. Zbog poskupljenja nafte, ali i građevinskih materijala, vrednost radova se sada procenjuje za 550 miliona evra više.

KIKSEVI

U POSLEDNJIH osam godina mnogo je toga obećano na putnoj mreži Srbije, a rezultata je malo, bar kada su kapitalni projekti u pitanju. Nije kompletiran Koridor 10, nije završena obilaznica oko Beograda, niti most na Dunavu kod Beške. Jedina svetla tačka je leva traka autoputa od Beograda do Novog Sada.

DINKIĆ: NOVAC NIJE PROBLEM

- SRBIJA će iz sopstvenih sredstava izgraditi i Koridor 10 i autoput Beograd - Požega - tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić. - Takav predlog uputiću novoformiranoj vladi. Nivo javnog duga nam je 29 odsto bruto društvenog proizvoda, što nam omogućava zaduživanje za izgradnju kapitalnih objekata. Već za tri meseca, u okviru novoformiranog Nacionalnog saveta za razvoj infrastrukture, pripremićemo plan izgradnje puteva u Srbiji, od lokalnih do magistralnih.

Dinkić naglašava i da je neophodno ispititati visinu putarina.

- Moramo da primenimo evropsku praksu, odnosno da ujednačimo cene za domaća i strana vozila. S obzirom na to da želimo da budemo konkurentni u odnosu na alternativne koridore, svakako će se umanjiti visina putarina za strance - ističe ministar ekonomije.

Ministar ekonomije kaže i da kočnica za kompletiranje Koridora 10 i infrastrukturnih objekata nije bio samo novac.

- Do 2006. godine problem su bile finansije, a od tada - organizacija. U budžetu za prošlu godinu samo za Koridor 10 izdvojeno je 270 miliona evra, ali zbog lošeg rada čitavog niza institucija, sredstva su vraćena u državnu kasu i ove godine prenamenjena za druge potrebe - otkriva ministar ekonomije.

Prema njegovom mišnjenju, osnovni problem leži u zakonskoj regulativi koja otvara mogućnost velikom administriranju i usporava svaki planirani projekat.