Tužilaštvo za ratne zločine najavljuje postupak

NASTAVAK S 1. STRANE

Prvostepeno veće Tribunala osudilo je Orića samo po jednoj tački optužnice, zbog toga što nije sprečio zločine nad srpskim zatvorenicima 1992. i 1993. na području Srebrenice. Oriću se sudilo po optužnici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kada je bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.

Po izricanju konačne presude, Orić je novinarima u Hagu rekao da je srećan i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu počinile zločine.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić smatra skandaloznim oslobađanje ratnih zločinaca krivice, kao što je to slučaj sa Naserom Orićem. U kabinetu predsednika podsećaju da je Tadić još prilikom izricanja Oriću neprimereno male kazne od dve godine zatvora, u junu 2006, izrazio nezadovoljstvo takvom odlukom Haškog tribunala.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je Haški tribunal oslobađajućom presudom "postao saučesnik u ratnim zločinima" koje je počinio Naser Orić. "Ovom presudom napravljen je novi zločin nad nevinim žtvama koje su stradale od Orića", izjavio je Koštunica. "Posle oslobađanja ratnih zločinaca Ramuša Haradinaja i Nasera Orića, Haški tribunal je izgubio svaki legitimitet i on se više nikako ne može smatrati sudom koji pravedno utvrđuje krivicu", ocenio je premijer Srbije dodajući da "je potpuno očigledno da ovaj Tribunal postoji pre svega zato da bi Srbi bili obeleženi kao krivci za zlodela građanskog rata".

Nacionalni savet za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom ocenio je da ovakva presuda ne može da doprinese ostvarivanju pravde, utvrđivanju istine, niti pomirenju na prostorima bivše Jugoslavije. U Savetu ocenjuju da je ovo, posle prvostepene oslobađajuće presude Haradinaju, još jedan veoma ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu." "Biće veoma teško odbraniti stav da ne postoje dvostruki aršini u utvrđivanju potrebnog efektivnog stepena kontrole za utvrđivanje komandne odgovornosti", saopštio je Savet.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da odluka Apelacionog veća Haškog tribunala da oslobodi Nasera Orića neće doprineti pomirenju, već samo može da podupre one snage koje insistiraju na terminu selektivna pravda.

- Ukoliko Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ne bude krenulo u taj predmet s obzirom na dokaze odnosno imena koja su pomenuta u pretpretresnoj fazi pred Tribunalom i u odluci Aplacionog veća koje konstatuje da je nesumnjivo počinjen zločin nad Srbima u Srebrenici to će učiniti Tužilaštvo za ratne zločine Srbije - izjavio je za Danas Vekarić.

On je dodao da je nesumnjivo utvrđeno da su nad Srbima u tom gradu počinjeni strahoviti zločini "za koje neko mora da odgovora". Portparol Tužilaštva za ratne zločine je ukazao da treba obratiti pažnju i na svedočenja, a posebno dva ključna svedoka koji su promenili iskaze u vezi s Orićevom ulogom.

- Apelaciono veće donelo je odluku u skladu sa činjenicama iznetim u toku krivičnog postupka. Ono što je tokom tog postupka izneto, nije ukazivalo na to da je Orić znao za zločine koji su počinjeni nad Srbima i da je odgovoran za nesprečavanje zločina - izjavila je predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Ona je ukazala na to da je optužnica glavni problem u slučaju Orića i da se zbog toga može uputiti velika kritika na račun Tužilaštva Haškog tribunala, jer nije istraživalo odgovornost za počinjene zločine nad Srbima, već je Orića optužilo za nesprečavanje zločina.

- Apelaciono veće je oslobodilo Orića optužbi po tački 7. Statuta Tribunala, dakle, komandne odgovornosti za ubistva i torturu bosanskih Srba u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i u zgradi i iza zgrade opštine u Srebrenici. Sve osnove žalbe koje je Tužilaštvo uputilo na prvostepenu presudu su odbijene - objasnila je portparolka Tribunala Nerma Jelačić. J. Čolak