Opozicija traži manji broj ministarstava

Poslanici Narodne skupštine Srbije raspravljali su juče o amandmanima na Predlog zakona o ministarstvima, kojim je predviđeno da nova vlada ima 24 ministarstva. U debati su učestvovali uglavnom opozicionari koji su predlagali spajanje pojedinih resora, ili drugačiji raspored nadležnosti u ministarstvima. Kako se očekuje, poslanici bi, najverovatnije, danas trebalo da glasaju o zakonima o vladi i o ministarstvima, a njihovim usvajanjem stekli bi se uslovi za izbor nove vlade, koji je planiran za ponedeljak.

Veći deo jučerašnje sednice poslanici su govorili samo o zakonskim rešenjima za koja su se zalagali. Jorgovanka Tabaković (SRS) tražila je da se Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preimenuje u ministarstvo privrede, objašnjavajući da je to neophodno kako bi se precizirale nadležnosti, zato što je „Mlađan Dinkić kroz Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj preuzeo kontrolu nad privredom, privatizacijom, turizmom, zapošljavanjem, ekonomskim odnosima sa inostranstvom, dragocenim metalima”.

Radikali su tražili i da se turizam premesti u resor koji bi se zvao ministarstvo turizma, trgovine i usluga, a Nataša Jovanović objasnila je da je turizam potpuno zanemaren, da se sada sredstva za turizam troše nenamenski, zato što je to u resoru Mlađana Dinkića, „koga je briga samo za skijališta, pa se samo njima bavi kako bi imao gde da se skija”. Prema njenim rečima, banje, seoski turizam i spomenici kulture mogli bi mnogo bolje da se iskoriste, „evo vidite primer Mećavnika na Mokroj gori, koji je izgradio naš slavni režiser Emir Kusturica”. I radikali, ali i poslanici LDP-a oštro su kritikovali što je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pridodato prostorno planiranje, tražeći da se prostorno planiranje izmesti iz tog resora. Slobodan Maraš (LDP) kazao je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da se bavi ekologijom, kao izuzetno važnim pitanjem, pri tom je pomenuo i gasni sporazum za Rusijom, navodeći da u njemu nema ni reči o zaštiti životne sredine, a predviđeno je da nam stiže nafta koja je zabranjena u Evropi, čijom preradom će u našoj zemlji dođi do velikog zagađenja životne sredine.

Kraća debata, mimo dnevnog reda, vođena je zbog, kako su rekli poslanici, „konfuznog izveštaja Odbora za pravosuđe i upravu o amandmanima”. Slobodan Maraš je ukazao da je u izveštaju napisao kako je amandman Đorđa Milićevića (SPS) prihvaćen, a na drugoj strani piše da nije prihvaćen. Maraš je zamerio što je amandman Božidara Delića (SRS) istovetne sadržine kao i Milićevićev odbačen, rekavši da to svedoči o duplim aršinima prema opoziciji. I Božidar Delić je reagovao po istom pitanju, ali i nekoliko drugih poslanika, koji su za ovo, kako su rekli, diskriminatorsko ponašanje optužili Boška Ristića (DS), predsednika odbora. Ristić je, pak, tvrdio da u slučaju Milićevića pogrešile stručne službe, a što se Delića tiče, „ne mogu da se prihvate dva ista amandmana, prihvaćen je Milićevićev.” Ovakvom reakcijom, Ristić je izazvao poduže replike, a epilog je da će, ipak, biti prihvaćen Delićev amandman, jer je ranije podnet.

-------------------------------------------------------------

Plata poverenika 122 000, a ombudsmana 184 000 dinara

Administrativni odbor utvrdio je juče, jednoglasno, nove osnovice plata povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitniku građana, pa će ubuduće Rodoljub Šabić primati 122.071, a Saša Janković 184.634 dinara mesečno, bez uračunatog radnog staža.

Odbor je, takođe, jednoglasno odlučio da uvaži zahtev Nebojše Ranđelovića (LDP) za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana i prava na naknadu za odvojen život od porodice. Ranđelović je dobijati 35.000 dinara mesečno za zakup stana, a na ime naknade za odvojen život 75 odsto prosečne zarade po zaposlenom u privredi Srbije. Jednoglasnom odlukom odbor je odbacio zahtev bivšeg poslanika Božidara Koprivice na šestomesečnu platu po isteku funkcije, jer „za to nema pravnog osnova, pošto nije bio na stalnom radu u parlamentu”.

Za razliku od ove jednoglasnosti pri odlučivanju o platama, članovi odbora polemisali su oko pola sata o zahtevu Poslaničkog kluba manjina da se njihova imena na poslaničkim legitimacijama ispisuju prvo na njihovom maternjem jeziku, pa potom na srpskom. Elvira Kovač (SVM) kazala je da su legitimacije poslanika manjina i do sada bile tako ispisivane s tim što su im imena bila ispisana na srpskom, a u zagradi na maternjem jeziku, pa je tražila da ubuduće ne bude te zagrade. Ona je rekla i da im u ličnim kartama imena pišu samo na maternjem jeziku, nema srpskog. Nenad Konstantinović (DS) rekao je da bi i poslaničke legitimacije „onda trebalo da budu ispisane tako kako su im ispisane lične karte”. Aleksandar Martinović (SRS) objasnio je da je, po zakonu, u državnim institucijama službeni jezik srpski, a pismo ćirilično, te da bi legitimacije poslanicima manjina trebalo da budu ispisane prvo na srpskom, pa na njihovom maternjem jeziku. I Boško Ristić (DS) kazao je da u legitimacijama moraju imena biti ispisana i na srpskom jeziku, a odbor je prihvatio, većinom glasova, Ristićev predlog da poslaničke legitimacije budu ispisane i na srpskom i na njihovom maternjem jeziku, s tim što pripadnici manjina imaju pravo da sami izaberu kojim redosledom.

M. Čekerevac

[objavljeno: 04.07.2008]