Ojadio nas kurs

Guverner NBS Radovan Jelašić

NE gube samo građani i privreda na kursnim razlikama, već i Narodna banka Srbije. I to čak 14 milijardi dinara tokom prošle godine. Kako u razgovoru za "Novosti" objašnjava Radovan Jelašić, guverner NBS, neto gubitak od 8,2 milijarde dinara u 2007. godini isključivo je rezultat slabljenja dolara prema dinaru. A, treba da imamo na umu da se dugovi Srbije obračunavaju upravo u ovoj valuti.

- Da toga nije bilo, Narodna banka bi zaradila 5,8 milijardi dinara, bez obzira na visoke troškove sterilizacije, odnosno povlačenje viška likvidnosti sa tržišta, pošto su u prošloj godini ostvareni prihodi bili veći. Pri tom ne govorim o prihodima "iz magle", po osnovu pozitivnih kursnih razlika, već o prihodima iz efektivnog poslovanja - ističe Jelašić.

* Kako se finansira Narodna banka Srbije, pošto nije budžetski korisnik?

- NBS, kao i sve centralne banke, finansira se iz sopstvenih prihoda, a to znači plasmanom deviznih rezervi i putem naknada i provizija na usluge koje NBS obezbeđuje. Pri tom naglašavam da se u poslednjih pet godina cene tih usluga stalno smanjuju da bi se podstakao razvoj finansijskog tržišta. Ono što presudno utiče na bilans uspeha Narodne banke, a naravno reflektuje se i na bilans stanja, jesu kursne razlike, pošto centralna banka značajni deo svojih sredstva drži u stranoj valuti i svaka apresijacija ili depresijacija značajno utiče na njen poslovni rezultat.

* Koliko ste ukupno izgubili po tom osnovu?

- Imajući u vidu iskustva sa našim "finansijskim stručnjacima", koji sede u Skupštini i rado komentarišu poslovanje Narodne banke, u Finansijskom izveštaju za prošlu godinu posebno smo izdvojili kategoriju

negativnih kursnih razlika, u iznosu od 14 milijardi dinara, kako bismo im olakšali da na osnovu proste matematike spoznaju da je to razlog gubitka u 2007. godini. U istom izveštaju, koji je NBS uputila republičkom parlamentu, stoji i napomena da je tokom prošle godine američki dolar oslabio za 6,2 dinara prema našoj valuti, dok su specijalna prava vučenja, a to je naša kvota u MMF-u, oslabila za 5,3 dinara po jedinici. Imajući u vidu da se deo deviznih rezervi drži u dolarima, po ta dva osnova stvorene su negativne kursne razlike, koje su dovele do gubitka.

* Kako ćete pokriti gubitak?

- Odlukom o usvajanju godišnjeg računa NBS za 2007, koju je NBS takođe dostavila Skupštini, utvrđeno je da se višak rashoda nad prihodima, odnosno gubitak u iznosu od 8,2 milijarde dinara, pokrije na način koji je predviđen članom 77. Zakona o NBS. To znači da će se pokriti iz posebnih rezervi, a ako to nije dovoljno, iz budžeta RS ili izdavanjem hartija od vrednosti koje emituje RS i prenosi Narodnoj banci.

* Da li je za ovaj “posao” potrebna dozvola vlade?

- Ovakvo zakonsko rešenje je i doneto zato što centralna banka nije profitna institucija ni u Srbiji, kao ni u drugim zemljama, a šta će vlada odlučiti i uraditi, videćemo. Samo da podsetim, zbog procesa tranzicije koji podrazumeva restriktivnu monetarnu politiku, centralne banke zemalja u okruženju: Mađarske, Češke, Slovačke... takođe beleže gubitke, a neke su ih i akumulirale, kao Slovačka na primer, koja je na kraju prošle godine imala gubitak od 122 milijarde slovačkih kruna, što po sadašnjem kursu iznosi nešto više od četiri milijarde evra.

* Da li je NBS i u prethodnom periodu imala gubitke i kako su do sada pokrivani?

- NBS od 2002. posluje pozitivno i prvi negativni rezultat imala je 2006. godine, kada je 90 odsto gubitka opet proisteklo iz negativnih kursnih razlika, a zatim po osnovu vrednosti poslovnih zgrada koje je Narodna banka vratila Republici Srbiji. NBS ga je pokrila isključivo iz svojih izvora.

KADA BISMO SE ŠALILI

* Da li je toliki gubitak po osnovu kursnih razlika mogao da bude, ako ne izbegnut, bar umanjen?

- Šale radi, mogao bih da kažem: kada bi NBS zaista uticala na nivo kursa, što joj se takođe spočitava, i da je kurs na kraju 2007. bio viši od 79 dinara, sada bi bila na dobitku. Ali u tom slučaju bi cela zemlja, uključujući privredu i građane, bila na gubitku, zbog značajno viših troškova finansiranja deviznih dugova, više stope inflacije, podsticanja pomalo zaboravljenih inflatornih očekivanja...