EU najavljuje sankcije Rusiji, Moskva nezainteresovana

Zapad i Rusija još jednom su se žestoko verbalno sukobili oko priznavanja nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, pri čemu je Brisel najavio uvođenje sankcija i drugih protiv-mera Moskvi. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, potez EU, ocenio kao proizvod "bolesne mašte" i "političke dezorijentacije". Rusija isprobala nove rakete velikog dometa.

Sankcije i druge mere protiv Moskve najavio je francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, koji je, najavljujući samit EU naredne sedmice, rekao da lideri evropske organizacije razmatraju akcije koje bi mogle biti sprovedene zbog odbijanja Rusije da u potpunosti povuče trupe sa gruzijske teritorije.

"Razmatramo sankcije, kao i druge mere", rekao je Kušner. "Pokušavamo da sročimo tekst kojim ćemo pokazati odlučnost da ne prihvatimo ono što se dešava u Gruziji...I naravno, tu su i sankcije".

Kušnerova izjava usledila je svega dva dana nakon što je njegov britanski kolega Dejvid Miliband najavio "formiranje široke međunarodne koalicije koja bi se suprotstavila namerama Moskve", zbog čega je juče razgovarao sa ukrajinskim liderima u Kijevu.

Najave sankcija Rusiji, odmah su izazvale oštre reakcije u Moskvi, te je šef ruske diplomatije Kušnerov plan nazvao proizvodom "bolesne mašte" i "pokazateljem opšte konfuzije".

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, istovremeno, dobio je samo delimičnu podršku Šangajske organizacije za saradnju, pošto se šest država članica u priličnom meri uzdržala od komentarisanja krize na Kavkazu, izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog tenzija nastalih oko Južne Osetije.

Lideri Rusije, Kine, Tadžikistana, Uzbekistana, Kazahstana i Kirgizije, međutim, snažno su podržali sporazum o prekidu vatre, koji je sa Medvedevim i predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem isposlovao francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Tokom, ali i pre sastanka Šangajske organizacije za saradnju sve oči bile su uprte u prilično rezervisanu Kinu, koja se založila za mirno rešenje sporaa, shvatajući "komlikovanu istoriju i realnost u Južnoj Osetiji i Abhaziji".

"Kina u sporovima poput ovog ne može da učini ništa posebno. Ne možemo uticati na Gruziju i ne možemo uticati na rusku politiku u toj državi. To je izvan našeg domašaja", rekao je Đao Huanšeng sa šangajskog Fundan univerziteta.

Rusi oslobodila 12 Gruzijaca, oborena gruzijska bespilotna letelica 

U međuvremenu, Rusija je oslobodila 12 gruzijskih vojnika koje je prošlog četvrtka zarobila u lučkom gradu Poti, što je protumačeno kao pokušaj vlasti u Moskvi da spuste tenzije nastale nakon nejasnog ritma povlačenja ruskih snaga sa gruzijske teritorije.

Iako već danima nema okršaja ruskih i gruzijskih snaga, zvaničnici Južne Osetije saopštili su da su prošle noći oborili još jednu, četvrtu po redu, gruzijsku bespilotnu špijunsku letelicu. Letelica je u vazdušni prostor uletela sa juga, što su zvaničnici u Ćinvaliju protumačili kao još jednu provokaciju Tbilisija. Gruzija je odbacija optužbe, tvrdeći da se Osetima "priviđaju stvari".

Posle dva predloga rezolucija o Gruziji u Savetu bezbednosti, zapadnog koji je razjario Moskvu, i ruskog kontre-predloga, koji oredstavlja pokušaj ozvaničavanja Sarkozijevog plana o prekidu vatre, Tbilisi je zatražio da se najmoćnije telo svetske organizacije preduzme ozbiljnu akciju protiv Rusije zbog "ugrožavanja međunarodne bezbednosti".

Ministarka spoljnih poslova Gruzije Ekatarina Tešelašvili pozvala je Savet bezbednosti na akciju u skladu sa Poglavljem 7 Povelje UN, koja se odnosi na vojne i ostale kaznene mere usmerene ka očuvanju mira i bezbednosti.

"Ovo nije samo pretnja međunarodnoj bezbednosti, već i ugrožavanje bezbednosti", rekla je gruzijska ministarka na specijalnom sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, optužujući ruske snage za etničko čišćenje u Južnoj Osetiji.