Počeli Petrovački pozorišni dani

Rečima da zna za "malu" kulturu Slovaka u Vojvodini, za dijalog, i da je srećan što učestvuje u novom dijalogu, u novoj pozorišnoj sezoni koja upravo počinje - ministar kulture Republike Srbije Nebojša Bradić otvorio je preksinoć 13. Petrovačke pozorišne dane u Slovačkom vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu. Otvaranju su prisustvovali brojni pozorišni, ali i politički poslenici, što je uz predstavnika Ambasade Slovačke iz Beograda, zemlje koja svojim predstavama redovno učestvuje na festivalu, otvaranju dalo poseban ton.

- Ova saradnja je bitna za pozorište kao sama za sebe, ali bitna je i u okviru evropskih intergacija, jer Srbija uvek može da računa na podršku Slovačke - rekao je konzul Ambasade Slovačke Jan Pšenica.

Upravnik Slovačkog vojvođanskog pozorišta Pavel Čanji podsetio je prisutne da Bački Petrovac ima zavidno dugu pozorišnu tradiciju, iznoseći zanimljiv detalj da je otvaranje 13. Petrovačkih pozorišnih dana ovaj put palo tačno na dan kada je pre 142 godine (1866.) izvedena prva predstava u ovom vojvođanskom gradu. Čanji je izrazio nadu da će Petrovački pozorišni dani i pored aktuelne i uspešne saradnje i zvanično postati festival dve države - Slovačke i Srbije, čemu pogoduje bilingvalnost sredine u kojoj praktično svi govore i razumeju i srpski i slovački jezik.

Nakon formalnog otvaranja 13. Petrovačkih pozorišnih dana usledila je i prva od ukupno pet predstava koje će publika imati prilike da vidi na festivalu. Reč je o premijeri Slovačkog vojvođanskog pozorišta "Kontrabas" Patrika Ziskinda, u režiji Vladislave Fekete. Specifičan, može se reći i hrabar potez kuće da od nekolicine produkcija godišnje odabere monodramu, i to umetnički prilično kompleksne sadržine.

SNP na zatvaranju

Na programu 13. Petrovačkih pozorišnih dana sinoć je na programu bila predstava "Rođendan" Kristofera Mekija pozorišta "SkRAT" iz Bratislave (Slovačka), dok su večeras na programu dve predstave - "Čovečuljak/ Emberke" Rite Kiš Bartal (Dečje pozorište/ kazalište/ đermeksinhaz, Subotica) i "Stamina report" po konceptu Eduarda Kudlača, Fenomenonteatra iz Žiline (Slovačka). Bačkopetrovački pozorišni festival u subotu zatvara gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koje će izvesti predstavu "Godo na usijanom limenom krovu" Branka Dimitrijevića, u režiji Nikole Zavišića.

Kao jedan od zapaženijih nemačkih pisaca ("Parfem"), Ziskind je "Kontrabas" komponovao u slavu ljubavi prema muzici i instrumentu, sa humorističnim zapletom koji je na granici krika-priznanja, sahrane jednog u slavu novog sveta, kako je autor oslikao monolog junaka kontrabasiste u težnji da se oslobodi uloge orkestarskog marginalca, u težnji da ljubav prema instrumentu zameni ljubavlju prema ženi i tako pobegne iz usamljenosti u kojoj ima specifično "ružnog" saputnika.

Otud kontrabasista i kontrabas na sceni (u vickastom rediteljskom i scenografskom - Đula Šanta - rešenju garderobera-futrole-kovčega), otud prvo priča o kompozicijama, tehnici i ostalim delovima sveta jednog kontrabasa, sve dok se polako ne uđe u rezignantne tonove odbačenog, "crnog pačeta".

Rediteljski/ ritmički solidno ispraćena Ziskindova kompozicija zanimljive i potentna priča, prepuna činjenica, istorije i filozofije klasične muzike, anegdota i primera koji svakako da važe i u mnogim drugim profesijama ili situacijama, odnosno u životu u kojem svaki sjaj ima svog rudara. Ono što Ziskind provokativno izostavlja jeste bajkovito ostvarenje i "najsmešnije" profilisanih karaktera i stvari - potvrdu da i najčudnovatiji dizajn prirode/ boga i te kako ima svoje mesto i svrhu. U njegovom "Kontrabasu" red stvari je gotovo upravo obrnut, ali simbolično i simpatično smešan, s dosta neeskplicitne vere u vlastitu vrednost.

Glavnog junaka Ziskindovog "Kontrabasa", pored ipak prelepog instrumenta, igra Miroslav Babjak. On koncentrisanim i razigranim nastupom tumači srednjovečnog kontrabasistu u zažarenom monologu pred svoj verovatno poslednji koncert, gde će i njegov glas da se čuje u ljubavnom pokliču prema vokalnoj solistkinji Sari, tako visokoj za razliku od njeg, i u tonalitetu i u (orkestarskom) položaju (još jedan Ziksindov bajkoviti sklop - "lepotica i zver"). Babjak u svojoj savim korektno kreiranoj roli ilustruje, uspeva da šarmira, plastično otelotvori velik broj aluzija koje tekst nosi u sebi, ali ne uspeva da nas uveri, kao što bi to nekom s većim muzičkim pedigreom sigurno lakše pošlo za rukom, da je on "stvarno" zapečeni kontrabasista, koji da svoj instrument ne voli toliko, sigurno ne bi bio sam.

Takođe, malo precizniji gest kad je reč o uživljavanju u klasičnu muziku pomogao bi u uverenju da nije reč o (ne daj bože, ali zašto da ne) kafanskom, nego klasičnom muzičaru.

I. Burić

Poslato 28.08.2008