Konzervativci sa „zvezdom”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. septembra – Već mnogobrojni ovdašnji načini rađanja političke „zvezde”, sinoć su obogaćeni na izbornoj konvenciji Republikanske partije u Sent Polu. Širem članstvu malo poznata guvernerka Aljaske Sara Pejlin (44) dočekana je dugim ovacijama kao da je dokazana veličina, da bi potom ona delegatima predstavila – kao kadar koji osvežava imidž stranke, ojačava joj ideološki i polemički pristup, i zauzima mesto u vrhu hijerarhije, iznad mnogih dosad znatno istaknutijih kolega.

Bio je to, utisak je, retko viđen čin političkog inženjeringa, s pretvaranjem skromno rangiranog političara u lidera, kome se pripisuje moć da uskoro postane „druga najmoćnija ličnost” i sipersile i sveta. Ujedno je tako potvrđena i ovde omiljena izreka – „To može samo Amerika”, primenljiva i za karakterisanje munjevitih pojedinačnih karijernih uspona.

Nastup Pejlinove bio je centralna tačka trećeg dana konvencije koja je tom prilikom ozvaničila veterana, senatora iz Arizone, Džona Mekejna (72) kao stranačkog kandidata za predsednika Amerike (što će on i formalno prihvatiti sutra uveče) a nju kao njegovu potpredsedničku kandidatkinju. Tek drugi put, a prvi put među republikancima, jedna žena je dospela tako visoko u ovdašnjem izbornom nadmetanju.

Pionir u tom pogledu bila je Njujorčanka Džeraldin Feraro kao potpredsednički kandidat demokrate Voltera Mondejla 1984. godine, što je „formula” koja je pretrpela jedan od najubedljivijih izbornih poraza. Trijumfovao je onda vladajući Ronald Regan, s potpredsednikom Džordžom Bušom starijim (ocem sadašnjeg šefa Bele kuće).

Pejlinova je stilom posredno evocirala na taj događaj. Govor joj je, primećuju poznavaoci, odisao reganizmom – konzervativne energičnosti praćene „filmskim osmesima” – koji republikanci smatraju najuspešnijom fazom svojih vladanja.

Ne pomenuvši Buša mlađeg, čiji je predsednički rejting na niskim granama, Pejlinova je delegatima ponudila da je podrobnije upoznaju. Pojavom je podsetila da je nekada bila prva pratilja na izboru za „mis Aljaske”. Tečnim obraćanjem – da je radila i kao televizijski sportski reporter. U skladu s nadimkom Barakuda, dobijenim zbog agresivne igre za srednjoškolski košarkaški tim, zatim se predstavila i kao „mač” Mekejnove kampanje. Snažno je „zasekla” i po dve joj glavne prepreke ka daljem usponu: po rivalskom tandemu Barak Obama (47) – Džozef Bajden (65), i po medijima za koje smatra da „navijaju” za suparnike.

Prethodno su po istima „sekli” i doskorašnji Mekejnovi, pa i njeni, stranački konkurenti – bivši njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani, kao i donedavni guverneri Masačusetsa i Arkanzasa, Mit Romni i Majk Hakabi. Naglašavali su i da Pejlinova nije „ništa manje iskusna”, iako joj se to prebacuje, od Obame.

Demokratskom senatoru iz Ilinoisa je zamereno i što „nema nikakvo rukovodeće iskustvo”. Nije pri tom objašnjavano zašto je Pejlinova dobila prednost nad iskusnim „upravljačima” kao što su članovi pomenute trojke njenih naknadnih podržavalaca.

Može se naslutiti da je u Mekejnovom izboru prevladala potreba da za „desnu ruku” proizvede njemu najpodesniji koktel. Žene (kako bi privukla deo razočaranih pristalica Hilari Klinton, koju je eliminisao Obama), vrlo religiozne osobe, beskompromisne konzervativke (protiv pobačaja i homoseksualnih brakova) koja će nadomestiti njegov lični „nedovoljni konzervativizam”, političarke koja „ne brenuje” centralnu vlast u Vašingtonu, kao i ličnost koja reprezentuje „novu generaciju” i tako može da ospori Obamin „monopol” među „mlađarijom”.

Za ostvarenje svega toga, ona je pokazala potrebnu – volju. Čak i da se upusti u duel sa štampom poručivši da je njoj lično važnije da u Vašingtonu „zastupa narod”, nego da je novinari dobro ocenjuju.

Medijski analitičari su, pak, otkrili da njena biografija nije besprekorna kao što se predstavlja, iznoseći zamerke na račun i njenog dosadašnjeg službovanja i porodičnih zbivanja. U ovom drugom domenu, ona je nastojala da uveri u familijarnu homogenost, izvevši na binu i celu svoju porodicu, pridodavši tom sastavu i momka s kojim je zatrudnela njena 17-godišnja kćerka (što je okolnost koja je u javnosti izazvala delikatne rasprave).

Možda je ceo splet okolnosti najupečatljivije izražen postupcima kandidatkinje za buduću „prvu damu” Sindi Mekejn (54). Ona je pre neki dan osporila primedbe Pejlinovoj da nema spoljnopolitičko iskustvo, okolnošću da je „Aljaska preko puta Rusije”. Sinoć je u rukama poduže držala i peto dete Pejlinovih, četvoromesečnu bebu s Daunovim sindromom, zbog kojeg je kategorisano u mališane sa specijalnim potrebama. A po završetku govora potpredsedničke kandidatkinje, prosto je poskočila od zadovoljstva, kao da je nastupom i muževljeve i svoje nove karijerne saputnice, prijatno – iznenađena.

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 05/09/2008.]