ČOVEK KOJI SE STALNO GUBI

Kada novinar čeka da na zakazani razgovor dođe Igor Blažević, poznatiji kao Prljavi inspektor Blaža, može svašta da mu se desi. Novinar može da očekuje da se Blaža pojavi na rolerima, u kostimu, s perikom... Naime, ekscentrični pevač grupe „Blaža i Kljunovi" ima običaj da javnost šokira svojom neposrednošću. Ako ga niste videli u ulozi voditelja i prevodioca na nedavnom Karnevalu brodova, sigurno ćete ga sresti u Knez Mihailovoj ulici kako šeta u pilotskoj uniformi, sa sve kacigom na glavi!

Privatno, Blaža je izuzetno prijatna osoba. Vodi sasvim običan život, voli da putuje, a godišnje odmore uglavnom provodi na „proverenim mestima". U najlepšem sećanju mu je ostao obilazak Egipta, gde je imao prilike da krstari Nilom, vidi Sfingu, obiđe piramide...

Ipak, kao najegzotičnije putovanje izdvaja Brazil i Rio de Žaneiro, gde je pratio dobitnike neke nagradne igre.

Uživancija u Riju

- U Rio smo stigli dvadesetak dana pred karneval - kaže Blaža. - Hotel u koji su nas smestili bio je na Kopakabani, poznatoj po velikim plažama. Sve što sam želeo, tamo sam i video - tange, odbojku i fudbal na pesku, visoke talase... Jednom rečju, prava uživancija. Obilazili smo i razna znamenita mesta, ali će mi boravak u egipatskom muzeju ostati u trajnom sećanju. Naime, dok smo obilazili ovaj veliki kompleks, zastao sam pored čuvene zlatne Tutankamonove maske. Toliko me je opčinila da nisam ni primetio da je grupa otišla dalje. Kada sam „došao sebi", shvatio sam da sam se izgubio u velikoj zgradi! Tumarao sam iz jedne u drugu odaju i sve više se gubio. Moja „potraga" je trajala skoro čitav sat, a panika je dostigla vrhunac. Do polaska autobusa je ostalo svega 15 minuta, a znajući kakve su impresije moji saputnici poneli sa ovog mesta, teško da bi iko primetio da me nema. Verovao sam da ću i sam ostati u muzeju kao eksponat, ali sam, srećom, u poslednjem trenutku pronašao izlaz iz ovog lavirinta.

Spas na klupi

S pojavom nekog novog zvuka, domaća rok scena je prilično zamrla. Sve je manje koncerata, nastupa, a turneja skoro da i nema. Ipak, „Kljunovi" i dalje imaju verne slušaoce. Posle jednog nastupa u Požarevcu, sada već davne 1995. godine, Blaža se ponovo „izgubio"!

- Svirka je bila dobra i prilično posećena. Nastupali smo sa grupom „Babe", a posle koncerta sam sa lokalnim fanovima svratio na „jedno" piće - priča Blaža - Atmosfera je bila odlična, ja opušten, a kada je neko pomenuo da je već tri ujutro, skočio sam k'o oparen. U džepovima više nije bilo ni dinara, a članove benda nisam video od završetka koncerta. Zapravo, svi su davno otputovali. Moji su mislili da sam sa „Babama", a oni, opet, da sam sa svojima. I tako, šta drugo, odem na železničku stanicu, prilegnem na klupu i odlučim da sačekam jutro, jer je ono, poznato je, pametnije od večeri. Samo što sam se smestio, prišao mi je jedan momak i oduševljeno povikao: „Blažo, brate, sinoć sam te slušao! Bio si odličan!" Bio je to božji znak! Šansa koju je valjalo iskoristiti.

- E, super! - odgovorio sam - A imaš li ti, brate, 300 kinti da se nekako odvučem do Beograda?! Sreća što je momak bio moj fan, pa sam se uskoro našao na putu ka toplom domu.

Inače, poslednjih petnaestak godina je odmore uglavnom provodio u Crnoj Gori, koju je, kaže, dobro upoznao.

- Važno je da usluga bude „ol inkluziv", odnosno da ima struje i vode, a za ostalo ću se sam snaći - kaže Blažević.

JOVANA ARSIĆ