Dinar počeo da slabi

U Srbiji je jedan evro u ponedeljak vredeo 77,65 dinara, dok se za utorak najavljuje srednji kurs od 79,2 dinara za evro.

Narodna banka Srbije prodala je juče na domaćem deviznom tržištu 40 milona evra da spreči preveliku dnevnu oscilaciju kursa domaće valute.

Ipak dinar je oslabio u odnosu na evro za 1,25 odsto, a moguće je da će se taj trend nastaviti i narednih dana.

Jedan od vlasnika menjačnjice u Beogradu izjavio je da se više kupuje evro nego prethodnih dana i to je povezao sa nervozom zbog svetske ekonomske krize:

"Ovakve stvari se dešavaju i dešavaće se. Normalno, na osnovu ponude i potražnje. Ljudi prate šta se dešava u Evropi i Americi sa bankama i možda su zbog toga skeptični u pogledu prodaje deviza", smatra vlasnik beogradske menjačnice.

Jedan Beogradjanin pak, rast evra protumačio je rečenicom - "Mi se ništa ne pitamo. Kupovali, prodavali, štedeli - svejedno je".

Dalji pad dinara i veće kamate?

Ljudi veruju da će dinar sigurno padati još neko vreme i podsećaju da su banke u Srbiji na prve znake svetske ekonomske krize povećale kamate na kredite.

Ekonomski novinar Miša Brkić ocenio je za BBC da su rast evra i intervencije iz deviznih rezervi Narodne banke očekivane stvari:

"To je, da kažem, prvi, blagi povetarac koji se na srpskom finansijskom tržištu oseća kao deo globalne krize. To je za sada samo prva reakcija i ja se bojim da će, kako vreme odmiče, taj povetarac biti nešto jači vetar. S tog stanovišta može se očekivati i dalji pad dinara, a ne samo rast kamatnih stopa kada gradjani i preduzeća uzimaju kredite", ocenjuje Brkić.

Vest da je nemačka bank Hipo Rilestejt pred bankrotom naterala je predstavnike ovdašnje Hipo Alpe - Adrija banke da odmah demantuju bilo kakvu svoju vezu sa pomenutom bankom u Nemačkoj.

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, izjavio je da su štedni ulozi kod njih sigurni.

Guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, poručuje da je ceo bankarski sektor u Srbiji bezbedan od uticaja svetske ekonomske krize:

"Sve one restriktivne mere koje smo do sada doneli, očito se sada isplaćuju. To znači 40 odsto obavezne rezerve se nalazi kod Narodne banke Srbije. Dakle, sve što su naši gradjani položili u banke od toga se 40 odsto nalazi u Narodnoj banci. Sve ono što je u stranoj valuti položeno od drugih pravnih subjekata, 45 odsto se nalazi u Narodnoj banci", izjavio je guverner Jelašić.

Ono što je, po mišljenju ekonomskih analitičara, najveći problem jeste prevelika potrošnja države.

Dokaz za to je najnoviji rebalans budžeta, pa novinar Miša Brkić zaključuje sledeće:

"Nama preostaje samo da se nadamo da će kad se bude pravio budžet za narednu godinu, on biti mnogo restriktivniji nego što je ove godine. U tom kontekstu očekujem mnogo veći angažman ministarke finansija koja može da zapreti ostavkom ako Vlada Srbije i dalje bude pravila ekspanzivan budžet za 2009. godinu", kaže za BBC ekonomski novinar Miša Brkić.