MMF: gubici u SAD dvostruko veći

Najnovija procena MMF-a je da gubici iznose 1400 milijardi dolara. U izveštaju se navodi da kontinuirani pad cena na tržištu nekretnina i opšte usporavanje privrede znače da raste broj slučajeva u kojima građani ne uspevaju da otplate kredit, i da će se situacija dodatno pogoršati.

Stanje na berzama širom sveta se u utorak donekle popravilo, ali investitori nastavljaju da brinu za budućnost pojedinih finansijskih institucija.

Raste FTSE, padaju deonice

Dve najveće berze u Moskvi u utorak ujutru su ostale zatvorene, nakon što je poslovanje na njima obustavljeno zbog pada vrednosti deonica od 15, odnosno 19 odsto.

Indeks FTSE 100 u Londonu je porastao za 7,8 odsto, uprkos tome što su cene deonica na toj berzi pale.

Indeks Dau džons u SAD je na početku poslovanja u utorak porastao za 0,6 odsto, dok stanje na azijskim berzama izveštači opisuju kao "mešovito".

Indeks Nikei 225 u Japanu pao je za više od 5% , ali se zatim oporavio.

Nešto bolje stanje na australijskoj berzi, koja je zabeležila rast, direktna je posledica "obaranja" kamata od strane australijske entralne banke sa 7% na 6%, navode dopisnici BBC-ja.

Posle rasprodaje deonica na berzama širom sveta u ponedeljak, indeksi evropskih berzi zabeležili su veliki pad.

Deonice banaka na evropskim berzama dramatično su pale usred spekulacija da će banakama biti neophodna dodatna sredstva da bi mogle da nastave poslovanje.

Sastanak u Luksemburgu

EU: Bez zajedničke strategije Evropski ministri finansija sastali su se u Luksemburgu kako bi zauzeli zajednički stav u pogledu garancija na uloge građana u bankama Evropske unije.

Ministri su se dogovorili da će zemlje članice Evropske unije garantovati privatne uloge u visini od minimalno 50 hiljada evra, dok će neke zemlje garatovati i veće uloge.

Ministri finansija su, ported toga, zacrtali strategiju za podsticanje finansijskih tržišta.

U procesu dokapitalizacije banke će dobiti koliko god žele sredstava da bi mogle da nastave svoje normalno poslovanje, a vlade će, zauzvrat, postati suvlasici tih banaka, saopšteno je nakon sastanka.

Irski ministar finasija Brajan Lenian naglasio je pre sastanka da ni jedna država ne može sama da reši problem garancija, i istovremeno potvrdio da će biti razmatran predlog da vlade garantuju ušteđevine građana do 100 hiljada evra.

Do pokušaja da se usaglasi zajednička evropska strategija došlo je nakon što su neke od 27 članica Unije povukle jednostrani potez garantujući sve uloge štediša, što je potom izazvalo ogromne gubitke na finansijskim tržištima.

Britanski biznismen ser Ričard Branson je u razgovoru za BBC ocenio da je posredi najteža recesija koju je doživeo:

"Strašno je to što je nekolicina banaka i hipotekarnih kuća, uz nedostatak regulative Britaniju, pa i čitav svet, bacilo na kolena", rekao je Branson.

RBS najveći gubitnik

Jedan od najvećih gubitnika na berzama je britanska Kraljevska banka Škotse (RBS) , čije deonice su pale za oko 40 procenata.

Sve to se dogodilo uprkos planu američke vlade za spas finansijskih institucija, koji je usvojen prošle nedelje, kao i naporima nekoliko evropskih zemalja - među kojima su Nemačka i Danska - da povećaju poverenje u njihove banke.

"Činjenica je da su ljudi uplašeni i jedino što rade jeste da prodaju deonice. Investitori rasprodaju svoje akcije i žele da se otarase svega što mogu, jer im se čini da ništa ne funkcioniše", izjavio je u ponedeljak Rajan Ditrik, viši tehnički strateg u kompaniji Šefers investment.

Angela Merkel

Profesor Čarls Gudhart sa ugledne Londonske škole ekonomije (LSE) za BBC je rekao da je ozbiljna kriza očigledno zahvatila i Evropu:

"Evropski političari su se zavaravali da je ovo isključivo američka kriza, a dobro se znalo da to nije tačno. U njenom središtu je tržište nekretnina, a podjednako veliki, ako ne i veći, uzlet a potom i pad zabeležile su cene nekretnina u Britaniji, Irskoj, Španiji i Danskoj", rekao je on.

Ako se evropski lideri brzo ne dogovore o zajedničkom planu, posledice bi mogle da budu bolne - ekonomska kriza iz 1929. godine dovela je do propasti banaka i galopirajuće nezaposlenosti.

Tekuću krizu, upozoravaju stručnjaci, već osećaju mala i srednja preduzeća jer su njima namenjeni krediti praktično presahli, a recesija je pred vratima mnogih zemalja. Džordž Magnus, viši ekonomski savetnik u švajcarskoj banci UBS, upozorava da su neke zemlje, kako kaže, "ranjivije od drugih":

"Zemljama poput Nemačke i Francuske biće teško da očuvaju makroekonomsku stabilnost, ali će nekako pregurati ovu krizu. Mnoge druge zemlje, posebno na jugu Evrope, to možda neće moći. Zbog strogih pravila evrozone ne mogu da menjaju kurs valute, odnosno da devalviraju njenu vrednost, niti da povećaju budžetski deficit. Tim zemljama preti jako ozbiljna kriza koju EU nikako ne bi smela da ignoriše", kaže Džordž Magnus u razgovoru za BBC.