Antikrizni plan ujedinjuje Uniju, ali je i razuđuje

LUKSEMBURG – Ministri finansija 15 članica zone evra sastali su se juče radi razmatranja opšeevropskog jedinstvenog prilaza u rešavanju finansijske krize koja je, nakon kraha berze u SAD, prešla i na Stari kontinent. Njihov zajednički stav jeste da sve vlade moraju tesno sarađivati, a nakon što je obavljen i niz dvostranih konsultacija. Francuska je, posle sastanka, saopštila da zemlje Unije neće žaliti napore u borbi protiv krize. Radi dogovora i zbog ozbiljnosti situacije, ministri ekonomije i finansija 27 zemalja članica Evropske unije (EU) juče su u Luksemburgu zasedali kako bi pokušali da usvoje zajedničke mere za rešenje tekuće finansijske krize, koja je za evropske zemlje najgora od Drugog svetskog rata. Zabrinutost ministara finansija EU i sazivanje sastanka usledili su nakon maksimalnog pada vodećeg indeksa akcija u Evropi i rekordnog procentnog pada (oko 800 poena) Dau–Džuonsovog indeksa akcija na Vol stritu u ponedeljak. Dau–Džons indeks je, osim toga, u zaključnoj trgovini na njujorškom Vol stritu pao na vrednost ispod deset hiljada poena, što je prvi takav slučaj u protekle četiri godine.

– Postignuta je saglasnost da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti pad regionalnog finansijskog sistema, kao ni pad bilo koje sistemski važne finansijske institucije – izjavio je Žan-Klod Junker, luksemburški premijer i predsedavajući ministara finansija zone evra.

Istovremeno, on je upozorio na to da države članice EU i dalje moraju poštovati Pakt stabilnosti i rasta, kojim su ustanovljena pravila poslovanja. Analitičari, međutim, navode da antikrizne mere EU zasad nisu usaglašene, jer su vlade nekih vodećih članica 27-članog bloka država spremne da u potpunosti garantuju bankarske uloge građana, do druge nisu za takvo rešenje. Građane su zaštitile vlade Irske i Grčke, na početku krize, a Nemačka je, usvojivši istu meru, objavila da će garantovati štednju građana u domaćim bankama do ukupne vrednosti od bilion evra. Mnoge vlade drugih članica EU odlučile su da drastično povećaju sume štednih uloga za čiju isplatu one pružaju garancije. Španski ministar finansija Pedro Solbes i nekoliko diplomatskih predstavnika EU potvrdili su da će i oni zauzeti isti stav i predložiti na sastanku u Luksemburgu da se drastično uvećaju garantovani depoziti građana u svim članicama Unije.

Razlike vlada EU postoje, osim toga, i u oceni kolika treba da budu sredstva kojima će se intervenisati na evropskom finansijskom tržištu. Takođe, postoji razmimoilaženje u tome treba li osnivati poseban antikrizni fond, kako je to učinila američka vlada, izdvojivši 700 milijardi dolara za otkup akcija posrnulih domaćih banaka.