Usta i dalje puna obećanja

NIŠ - Grad na Nišavi će, posle burnih tranzicionih godina koje su žestoko pogodile srpsku privredu, ostati upamćen kao jedna od malobrojnih velikih sredina u kojima je više desetina hiljada ljudi ostalo bez posla, ali su žestoki radnički protesti izbegnuti.

Razlog takvom stanju ne nalazi se u nekoj čaroboj formuli za smirivanje nezadovoljstava koja je ovde pronađena, već u veštim manipulacijama i obećanjima u koje su radnici slepo verovali.

- Ni republička, a ni lokalna vlast, godinama unazad, ništa nisu učinile da se stanje u niškoj privredi popravi, odnosno da nam se obezbedi posao - kaže Miodrag Ranđelović, predsednik Samostalnog sindikata grada Niša. - Godinama su lagali ljude, obećanjima "razvodnjavali" situaciju i tako hladili strasti. Istina, masovnog otpuštanja nije bilo, niti nešto tako postoji u najavi, ali je činjenica da su se mnoge velike firme, poput EI, MIN-a ili "Niteksa" gotovo raspale.

Ranđelović ističe da u Nišu nije bilo ni značajnijih tendera, aukcija, pa ni stečajeva. Jednostavno, veli, dešavalo se da se postupak propadanja firme oduži i da, tek na kraju, radnici shvate da im nema spasa, a ni pomoći.

Takva je bila situacija sa KTK "Đuka Dinić", a sada čak i sa javnim preduzećem "Niš film".

Od značajnijih protesta radnika

ostaće zabeležen samo onaj iz 1996. godine, kada su zaposleni u "Angroprometu", više dana, demonstrirali na gradskim ulicama.

Ipak, deceniju kasnije, čini da je i to bio protest pre svega motivisan borbom za smenu lokalne vlasti. Dakle, politički.

Jer, nezadovoljstvo je prestalo čim izabrana nova garnitura, a kada su - nekoliko godina kasnije - ti isti zaposleni u "Angroprometu" ostali i bez imovine, i bez radnih mesta, sve se završilo bez iole značajnijih protesta.

Među malobrojnim radnicima koji su uspeli da ostanu na platnim spiskovima svojih firmi prevladava mišljenje da je izostanak većih pritisaka na državnu i lokalnu vlast doveo do toga da privreda u gradu bude prepuštena stihiji, a da zarade spadnu na najniži mogući nivo.

Zbog toga je Niš sa okolinom jedno do najsiromašnijih područja Srbije i u gradu odavno, za prosečnu platu, ne može da se kupi takozvana potrošačka korpa. Postoje, naravno, i ona preduzeća u kojima su sprovođeni socijalni programi ili su radnici - kada su proglašeni tehnološkim viškom - dobrovoljno odlazili iz firme.

Malobrojni su kolektivi u kojima je sprovedena uspešna privatizacija i u kojima se danas relativno dobro zarađuje.

Među njima, na prvom mestu je Fabrika duvana, a odmah zatim i fabrika aluminijuma "Nisal".