SAZNAJEMO: Do „belog šengena” preko 42 merila i 70 objašnjenja

Između vizne liberalizacije i građana Srbije stoje 42 merila koja Beograd mora da ispuni, kao i više od 70 pitanja i objašnjenja u oblasti sigurnosti dokumenata, ilegalne migracije i readmisije, javnog reda i bezbednosti, te spoljnih odnosa i fundamentalnih prava, na koja mora da pruži iscrpne i zadovoljavajuće odgovore Evropskoj komisiji i državama članicama EU. U nacrtu ocene EK-a, na 17 strana, o spremnosti za viznu liberalizaciju, kaže se da je Srbija napravila napredak u sve četiri oblasti, odnosno bloka, kako su ih krstili u EK-u.

Međutim, kada se pogleda broj traženih obajšnjenja koje će EK 28. novembra poslati u Beograd, jasno je da će naši pregovarači imati posla preko glave i da će trebati mnogo više stranica od 120, koliko je imao srpski izveštaj, s mnogo preciznijim i detaljnijim odgovorima, da bismo odškrinuli vrata zadovoljstva slobodnog putovanja u Evropu. Na osnovu ocene EK-a više je nego jasno da će ceo državni aparat, a pre svih Skupština, MUP i Ministarstvo pravde, biti odgovorni za brzinu dolaska Srbije na “pozitivnu šengensku listu”. “Dnevnik” ekskluzivno prenosi najvažnije delove nacrta ocene EK-a o srpskom izveštaju o spremnosti za “beli šengen”.

SIGURNOST DOKUMENATA

Srbija je napravila napredak u oblasti sigurnosti dokumenata. Ipak, biće potreban dodatni napor da se ojačaju administrativni kapaciteti, kako bi zamena starih dokumenata bila uspešno završena, ali i kako bi bila garantovana sigurnost izdavanja i distribuisanja dokumenata. U pojedinim oblastima srpski izveštaj o spremnosti ne daje kompletnu sliku situacije u implementaciji politika, rezultata, prioriteta i vremenskih odrednica za njihovu primenu, kao i strukturi i odgovornosti.

Tražene dodatne informacije:

– Zakonski okvir za zaštitu podataka i čuvanja biometrijskih podataka;

– Problemi koji su se pojavili prilikom izdavanja biometrijskih pasoša i mere koje su preduzete da se ispoštuje novi rok za zamenu pasoša;

– Statistika o pasošima izdatim u inostranstvu i građanima koji imaju prebivalište ili su poreklom s Kosova.

ILEGALNA MIGRACIJA I READMISIJA

Srbija je napravila određeni napredak na polju nadzora granice, migracija i azila. Srbija bi trebalo da preduzme neophodne mere za implementaciju Zakona o zaštiti granice usvojenog 23. oktobra. Potrebno je preduzeti korake koji će voditi kao punoj operativnosti kontrole granica. Srbija mora poboljšati uslove na graničnim prelazima, tehnički ih osavremeniti i pripremiti da budu na stalnoj vezi s nacionalnom bazom podataka kako bi obezbedila efikasnu i jednoobraznu kontrolu na graničnim prelazima. O napretku se može izvestiti i u politici o azilu, dok je samo limitran progres napravljen u oblasti migracija. Zakon je usvojen 23. oktobra, ali su mere za njegovu primenu još uvek u početnoj fazi planiranja. Kontrola granica, koju obavlja 3.500 policajaca, nije jednoobrazna jer postoje razlike u ljudskim i tehničkim kapacitetima na graničnim prelazima. Pojedini prelazi imaju manje ljudi nego što bi trebalo, i to pitanje pod hitno treba rešiti. Oprema i objekti na prelazima su poboljšani, ali je potrebno da se na sve granične prelaze uvede IT tehnologija.

Tražene dodatne informacije:

– Planirane mere za implementaciju Zakona o zaštiti granice i vremenski okvir za usvajanje sekundarnih zakona;

– Mere za ustanovljavanje broja osoba koje traže azil, trajanje procedure za dobijanje azila i tipovi odluka koje se donose;

– Reintegracija i pomoć povratnicima kroz proces readmisije;

– Mere za vraćanje državljna trećih zemalja koji ilegalno borave u Srbiji u njihove zemlje porekla.

JAVNI RED I BEZBEDNOST

Srbija je pokazala da je svesna svoje odgovornosti u oblasti javnog reda i bezbednosti i pokazala je političku volju da ispuni uslove iz mape puta za viznu liberalizaciju vezane za ovaj sektor. Srbija je usvojila neke važne dokumente u ovoj oblasti, ali još uvek nisu usvojeni svi neophodni dokumenti i strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i droge. Postojeći planovi ne daju jasnu sliku o budućim aktivnostima u prevenciji i borbi protiv organizovanog kriminala, dok je srpski zakon za borbu protiv droge dobar, ali mu je primena problematična. Koordinacija rada MUP-a s drugim ministarstvima može se poboljšati. Izgradnja kapaciteta u policiji je problem s kojim se Srbija suočila, ali s međunarodnim projektima i donacijama srpska policija jača svoju tehničku spremnost koja će joj omogućiti da bolje obavlja svoj posao.

Tražene dodatne informacije:

– Vremenski okvir za usvajanje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala;

– Plan za usvajanje akcionog plan za strategiju borbe protiv trgovine ljudima;

– Opis odgovornih tela za borbu protiv trgovine ljudima;

– Skicirati ključne prioritete u strategiji za borbu protiv pranja novca;

– Više detalja i potpunija statistika o pranju novca i konfiskaciji;

– Detalji o ključnim predviđenim prioritetima u strategiji i akcionom planu za borbu protiv droge s rokovima za njihovo usvajanje;

– Detalji o rezultatima primene strategije za borbu protiv korupcije;

– Detalji o primeni Zakona o zaštiti ličnih podataka i nadzor policije.

SPOLJNI ODNOSI I OSNOVNA PRAVA

Zakonska osnova za obezebeđivanje slobode kretanja i pristupa ličnim ispravama je u velikoj meri obezbeđena. Isto važi i za antidiskriminacione mere koje garantuju zaštitu manjina. Ipak, potrebno je napraviti napredak u poboljšanju primene mera.

Tražen dodatne informacije:

– Mehanizam za obrađivanje incidenata i žalbi građana na uskraćivanje prava na slobodu kretanja;

– Više detalja o merama za omogućavanje dobijanja ličnih dokumenata i pasoša svim građanima, uključujući i manjine i ugrožene grupe stanovništva;

– Konkretni rezultati o pozitivnim akcijama;

– Informacija o tome na osnovu čega se donose odluke o davanju identifikacionih dokumenata izbeglicama i interno raseljenim osobama;

– Plan za olakšavanje procedure za dobijanje dokumenata izbeglicama i interno raseljenim licima;

– Više detalja o pravilima za dobijanje dvojnog ili multidržavljnastva i problemima s kojima se suočavaju državljani bivše Jugoslavije;

– Detaljnije informacije o etnički motivisanim incidentima;

– Ocena implementacije mera za zaštitu manjina.

Željko Pantelić

Poslato 21.11.2008