Skupoća nogom otvara vrata

Juče je evro ponovo dodirnuo plafon. NJegova srednja vrednost (88,2883 dinara) bila je najviša od početka 2008. godine, a samo od početka oktobra evropska moneta ojačala je za 15,05 procenata. Jačanje evra, odnosno slabljenje dinara, nije je samo problem za ekonomske analitičare, već ova monetarna nestabilnost duboko zadire u kućne budžete i ukupan život gotovo svih građana.

To iskušenje može se posmatrati iz nekoliko uglova. Pošto Srbija sve gleda i preračunava kroz evropsku monetu, jačanje evra neminovno će dovesti, ako već ne dovodi, do talasa poskupljenja. Pošto će naše plate, kad se preračunaju u evre, biti manje, naspram skuplje ponude stajaće slabije platežna tražnja, što bi, teorijski gledano, trebalo da rezultira obaranjem cena, ali se, kao verovatnija solucija, ipak, nameće pad prometa, redukcija zaposlenih i zatvaranje određenog broja trgovinskih radnji.

Posebne teškoće imaće onaj segment društva koji je kreditno zadužen. Za mesečnu ratu od 100 evra, do početka oktobra trebalo je izdvojiti oko 7.700 dinara, a sada skoro 1.000 dinara više. Tu nije kraj problemima. Krediti, koji su vezani za evro, u sebi, najčešće, imaju klauzulu koja govori da kamata nije fiksna i da je vezana za “euribor” (eskontnu stopu Evropske centralne banke). Ako dođe skoka osnovne evropske kamate, to ne znači da će nam samo skočiti rata, već će se izvršiti i retroaktivno usklađivanje ukupnog duga.

Još neugodnija solucija je ako je zajam vezan za švajcarski franak. U startu je kod tih kredita kamatna stopa bila povoljnija. Međutim, ovde je kamata vezana za “libor” (prosečnu dnevnu kamatnu stopu na tržištu kapitala u Londonu). Kako je, u međuvremenu, franak značajno oslabio prema evru, onda je i vrednost našeg duga u “švajcarcima”, posmatrana kroz evropsku valutu, porasla. Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ove je nedelje u Novom Sadu rekao da većina građana, koja se zaduživala u francima, nije svesna da, bez obzira što duže vreme uredno uplaćuje rate, još nije ni načela svoju glavnicu.

Zato je NBS napravila dogovor sa četiri najveće banke u Srbiji (Inteza, Rajfajzen, Komercijalna i Hipo banka) da se na određen način relaksira problem dužnika. Predviđeno je da banke bez provizije omoguće prevremenu otplatu kredita, da dozvole produženje roka otplate za još jednu godinu i da dopuste konverziju (pretvaranje) deviznih kredita u dinarske i zajmova vezanih za franak u one gde bi devizna klauzula bio evro. Sve to, uz najpovoljnije uslove i bez zaračunavanja dodatnih troškova. Ova operacija trebalo bi da startuje narednog ponedeljka (24. novembar), a logika na kojoj insistira NBS potpuno je jasna. Banke moraju da prihvate manji prihod danas da otvaranjem moguće dužničke krize sutra ne bi izgubile mnogo više.

Na privrednom planu stvari su mnogo jasnije. Teorijski gledano, jači evro pogoduje izvoznoj privredi. Drugo je pitanje koja je to izvozna privreda. Državni sekretar u Ministarstvu finansija dr Slobodan Ilić ove srede je rekao da je najveći srpski izvoznik “Ju Es Stil” iz Smedereva na dva meseca zaustavio isporuke limova zbog krize svetske automobilske industrije. Jači evro će, verovatno, pojeftiniti njegove proizvode, ali da bi to donelo efekte potrebna je bolja konjunktura i platežno sposobna tražnja. S druge strane, uvozni proizvodi će poskupeti. To će, svakako, imati svog odraza u spoljnotrgovinskom i platnom bilansu, ali će posledice osetiti i privreda i građani. Preduzeća, čija je prozvodnja u značajnoj meri uvozno zavisna, skuplje će plaćati sirovine i repromaterijale. Za građane će, takođe, uvozni proizvodi biti skuplji. Vreme jeftinoće polako prolazi, dolazi vreme štednje i napuštanja potrošačke euforije.

V. Harak

Poslato 21.11.2008