Zdravstvo: Doktori se kljukaju odokativno

Procenjuje se da od 30 do 50 odsto pacijenata ne uzima redovno propisane lekove, već tek kad sami procene da su im potrebni ili ih se sete. To je posebno izraženo kod hroničnih bolesnika, koji ih moraju uzimati do kraja života. Oboleli od hipertenzije često preskaču terapiju na dan ili duži period, „procenivši“ da im je sasvim dobro i bez njih. Interesantno je da pravila terapije ne poštuju ni „beli mantili“, čak više nego laici, uz obrazloženje da „najbolje znaju“ šta im treba i koliko.

Ovakva nemarnost se odražava na zdravlje ljudi, ali i na zdravstveni budžet. Preskakanje terapije ili potpuni prekid uzimanja leka, smanjevanje ili povećavanje doze na svoju ruku, kombinacija lekova bez saveta lekara ili kupovina medikamenata bez recepta… mogu lečenje učiniti beskorisnim pa i štetnim po zdravlje. Tad je opet neophodno ići kod lekara, raditi dijagnostiku, uzimati dodatne lekove, a neretko, zbog trovanja ili nekih drugih, većih problema, pacijenti moraju ostati u bolnici.

U SAD su izračunali da dodatno lečenje nedisciplinovanih dostiže i deset miliona, dok je u Švedskoj ustanovljeno da je čak 22 odsto onih koji su se lečili na svoju ruku i moralo zato u bolnicu, povećalo izdatke iz zdravstvene kase za oko dva miliona evra.

Kod nas nema tako preciznih podataka, ali se zna da se troškovi za dodatno lečenje ponekad vrtoglavo uvećavaju. Ako oboleli od hipertenzije ne uzimaju lekove, ozbiljni zdravstveni problemi, pa i šlog, zahtevaju skupo bolničko lečenje. Prekid lečenja glaukoma, ozbiljnog očnog oboljenja, dovodi i do slepila. Ne manje opasno je uzimanje medikenta kojima je istekao rok, a često zaboravljeni stoje u kućnoj apoteci. Međutim, za njima previše olako posežu ljudi kad ih zaboli grlo ili stomak.

J. Barbuzan

Prvi vojvođanski farmaceuti s licencom

Prvi put u novijoj istoriji Srbije više od dve hiljade farmaceuta dobija licence. Svečane promocije biće narednih nedelja širom Srbije, a ogranak Farmaceutske komore Vojvodine organizuje danas u hotelu „Park“. Pravo na licencu je ostvarilo 526 diplomiranih apotekara koji rade u Pokrajini.

Licenca garantuje kvalitetan rad u skladu s najnovijim standardima, uz poštovanje svih etičkih principa. Sam postupak, koji je uslov za regulisanje apotekarske delatnosti, sprovela je Farmaceutska komora Srbije.

– Naša komora neprekidno štiti ugled staleža i svakog kvalitetnog pojedinca, sankcionisanjem onih koji joj srozavaju ugled neprofesionalnim radom, kršenjem zakona ili etičkih principa – kaže direktorka Komore Zlata Žuvela.

Licenca je uvedena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i definisana kao dozvola za samostalan rad, koju moraju posedovati farmaceuti u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Pravo da je dobiju od Farmaceutske komore Srbije imaju svi s obrazovanjem propisanim Zakonom, položenim stručnim ispitom, rešenjem nadležne komore da su upisani u njen imenik, pravosnažnom sudskom odlukom da nisu osuđivani za krivično delo protiv zdravlja ljudi i da su u radnom odnosu kod zdravstvene ustanove – privatne prakse. Licenca se izdaje na sedam godina, a farmaceut u postupku obnavljanja mora Komori dostaviti dokaz da je stekao potreban broj bodova u kontinuiranoj edukaciji. J. B.

Poslato 21.11.2008