Arhiva » Vesti » Glas javnosti 22.11.2008
Sveci na drveću
Već prilikom svog prvog dolaska na Rudnik prepoznao sam mesto iz svojih dečačkih snova
Glas javnosti pre 48 dana
Još u najranijoj mladosti slikar Nenad Huber (62) iz Beograda je, po svojoj priči, maštao o tome da će jednom pronaći mesto na planeti „gde ima malo ljudi i mnogo samoće“ i gde će svoje slikarske imaginacije pretakati u umetnička dela koja će ostati čak i posle onih koji tek dolaze. I, kao retko ko, prepoznao je to mesto na planini Rudnik, u Drenjini, zaseoku varošice Belanovica, sada već nadaleko čuvenoj po jednoj skromnoj, maloj i lepo uređenoj vikendici u kojoj je često boravio donedavno prvi čovek srpske politike. Tu, u zaseoku, pet kilometara udaljenom od Belanovice, koji nosi naziv po drvetu često pominjanom u narodnim pričama, od 1979. godine povremeno, a od 1994. stalno, živi i stvara Nenad.
Prezime bavarsko
- Moj pradeda Ignjac Huber bio je Bavarac koji je, kada mu je bilo vreme, odlučio da pomeša krv sa devojkom slovenske krvi iz tada austrougarske Rijeke, a njihovi muški potomci su za svoje saputnice izabrali jednu Ličanku i jednu Bačvanku. Eto, posle toliko životnog putešestvija mojih predaka nasledio sam bavarsko prezime Huber i široku slovensku dušu, što je izvanredan spoj za život jednog pravoslavca i umetnika u samoći rudničke planine. Rođen sam u Beogradu, a već odavno, baš odavno, svi me ovde smatraju svojim - kaže Nenad Huber.
Nenad Huber nije akademski slikar i do dolaska u rudničku planinu bavio se raznoraznim slikarskim tehnikama, ali od kada je došao u Drenjine isključivo slika na drvetu.
- Već prilikom svog prvog dolaska na Rudnik prepoznao sam mesto iz svojih dečačkih snova i odmah sam pazario dva hektara zemlje, zatim još dva hektara, a što se tiče moje slikarske opredeljenosti, odmah mi je bilo jasno da ću slikati na drvetu i samo na drvetu. U početku sam na komadima drveta neobičnog oblika slikao razne motive, a zatim, kao da mi je sa neba rečeno, slikam isključivo likove pravoslavnih svetaca.
Razlog zbog čega se Nenad, koji je do sada imao preko 30 samostalnih izložbi, odlučio da slika na drvetu je posve jednostavan.
- A na čemu bih drugo? Gde god se okrenem nalazim komade drveta koje mogu da
iskoristim za slikanje. Dovoljno je da prošetam šumom i da pronađem na desetine novih „platna“ za slikanje svetaca, a i da ne govorim koliko se u napuštenim domaćinstava može pronaći starih duga za burad i kace, karlice za mleko, danaca za buriće, tronožaca, taraba, prakljača... a moj prijatelj Rade Hadžić, vlasnik strugare u Belanovici koji i sam ima sklonosti ka umetnosti, odvaja za mene svaki zanimljivi komad drveta. NJih polagano pripremam stolarskim alatima i na kraju, slikam direktno na drvetu, što retko ko radi, a sve to na kraju premazujem lakom kako bih zaštitio i boje i drvo od propadanja.
Jedan Georgije, 50 ikona
Ikonopisac na drvetu nema evidenciju o tome koliko je ikona do sada naslikao, ali ističe da mu je najdraža izložba koju je 2006. godine imao u Etnografskom muzeju u Beogradu gde je izložio 51. ikonu Svetog Georgija Pobedonosca pod nazivom „Jedan svetac, a 50 ikona“.
Oslikavam, naravno, sve svece, ali mi je najdraži lik svetog Georgija i ta izložba je zaista bila čudesna za posetioce jer su sve ikone bile različite jer su bile na različitim komadima drveta. Veliki deo ikona je prodat već na izložbi, ali prodaja ikona nije najbitniji motiv mog stvaralaštva. Moje su ruke činom hirotesije 2003. godine osveštane uz blagoslov vladike Hrizostoma, što je za mene veliko priznanje i veliki podstrek da i dalje slikam na drvetu svece ili biblijske motive na drvetu. Velika je to bila čast za mene i tek posle toga mi je bilo jasno da Nenad Huber nije slučajno došao u ovu zabit planine Rudnik, niti sam se slučajno opredelio za slikanje ikona na drvetu - ponosno govori slikar Huber, pokazujući „Svedočanstvo o hirotesiji u ikonografa“.
Ispred ulaznih vrata usamljene planinske kuće Nenada Hubera na planini Rudnik mnogo korenja od drveta i drugih neobičnih komada drveta pronađenog u planini, kao i mnogo drveta od buradi, šinskih kola... u koje će ikonopisac Nenad Huber već ove zime utisnuti svoj pečat umetnika. Malo dalje stoji i velika gomila nastruganih drva za loženje.
Jabuka najmilije drvo
Rudničke zime su duge, hladne i samotne, ali to je baš onaj ambijent koji mi odgovora za slikanje. Naložim tučanu peć koju sam pronašao u kući Lazara Matijevića, pukovnika iz Prvog svetskog rata, jednog od osnivača Belanovice i jednog od prvih Apisovih saradnika u majskom prevratu, i prionem na posao. Radim na svakom drvetu, osim na četinarima, ali mi je za stvaralački rad, ipak, najmilije drvo jabuke, ili divlje kruške - jabuka kao blagorodno drvo za najlepše ikone svetaca, a kruška kao, po verovanju naroda, demonsko drvo koje je najbolje za slikanje kataklizmičnih delova Biblije - kaže slikar Nenad Huber, čije ikone oslikane na drvetu krase domove Matije Bećkovića, princeze Katarine, Vojislava Koštunice, vladike Atanasije Jeftića, vladike Irineja Bulovića i poslovne prostorije ruskog „Lukoila“ u preko 30 zemalja sveta.
Autor:
Prezime bavarsko
- Moj pradeda Ignjac Huber bio je Bavarac koji je, kada mu je bilo vreme, odlučio da pomeša krv sa devojkom slovenske krvi iz tada austrougarske Rijeke, a njihovi muški potomci su za svoje saputnice izabrali jednu Ličanku i jednu Bačvanku. Eto, posle toliko životnog putešestvija mojih predaka nasledio sam bavarsko prezime Huber i široku slovensku dušu, što je izvanredan spoj za život jednog pravoslavca i umetnika u samoći rudničke planine. Rođen sam u Beogradu, a već odavno, baš odavno, svi me ovde smatraju svojim - kaže Nenad Huber.
Nenad Huber nije akademski slikar i do dolaska u rudničku planinu bavio se raznoraznim slikarskim tehnikama, ali od kada je došao u Drenjine isključivo slika na drvetu.
- Već prilikom svog prvog dolaska na Rudnik prepoznao sam mesto iz svojih dečačkih snova i odmah sam pazario dva hektara zemlje, zatim još dva hektara, a što se tiče moje slikarske opredeljenosti, odmah mi je bilo jasno da ću slikati na drvetu i samo na drvetu. U početku sam na komadima drveta neobičnog oblika slikao razne motive, a zatim, kao da mi je sa neba rečeno, slikam isključivo likove pravoslavnih svetaca.
Razlog zbog čega se Nenad, koji je do sada imao preko 30 samostalnih izložbi, odlučio da slika na drvetu je posve jednostavan.
- A na čemu bih drugo? Gde god se okrenem nalazim komade drveta koje mogu da
iskoristim za slikanje. Dovoljno je da prošetam šumom i da pronađem na desetine novih „platna“ za slikanje svetaca, a i da ne govorim koliko se u napuštenim domaćinstava može pronaći starih duga za burad i kace, karlice za mleko, danaca za buriće, tronožaca, taraba, prakljača... a moj prijatelj Rade Hadžić, vlasnik strugare u Belanovici koji i sam ima sklonosti ka umetnosti, odvaja za mene svaki zanimljivi komad drveta. NJih polagano pripremam stolarskim alatima i na kraju, slikam direktno na drvetu, što retko ko radi, a sve to na kraju premazujem lakom kako bih zaštitio i boje i drvo od propadanja.
Jedan Georgije, 50 ikona
Ikonopisac na drvetu nema evidenciju o tome koliko je ikona do sada naslikao, ali ističe da mu je najdraža izložba koju je 2006. godine imao u Etnografskom muzeju u Beogradu gde je izložio 51. ikonu Svetog Georgija Pobedonosca pod nazivom „Jedan svetac, a 50 ikona“.
Oslikavam, naravno, sve svece, ali mi je najdraži lik svetog Georgija i ta izložba je zaista bila čudesna za posetioce jer su sve ikone bile različite jer su bile na različitim komadima drveta. Veliki deo ikona je prodat već na izložbi, ali prodaja ikona nije najbitniji motiv mog stvaralaštva. Moje su ruke činom hirotesije 2003. godine osveštane uz blagoslov vladike Hrizostoma, što je za mene veliko priznanje i veliki podstrek da i dalje slikam na drvetu svece ili biblijske motive na drvetu. Velika je to bila čast za mene i tek posle toga mi je bilo jasno da Nenad Huber nije slučajno došao u ovu zabit planine Rudnik, niti sam se slučajno opredelio za slikanje ikona na drvetu - ponosno govori slikar Huber, pokazujući „Svedočanstvo o hirotesiji u ikonografa“.
Ispred ulaznih vrata usamljene planinske kuće Nenada Hubera na planini Rudnik mnogo korenja od drveta i drugih neobičnih komada drveta pronađenog u planini, kao i mnogo drveta od buradi, šinskih kola... u koje će ikonopisac Nenad Huber već ove zime utisnuti svoj pečat umetnika. Malo dalje stoji i velika gomila nastruganih drva za loženje.
Jabuka najmilije drvo
Rudničke zime su duge, hladne i samotne, ali to je baš onaj ambijent koji mi odgovora za slikanje. Naložim tučanu peć koju sam pronašao u kući Lazara Matijevića, pukovnika iz Prvog svetskog rata, jednog od osnivača Belanovice i jednog od prvih Apisovih saradnika u majskom prevratu, i prionem na posao. Radim na svakom drvetu, osim na četinarima, ali mi je za stvaralački rad, ipak, najmilije drvo jabuke, ili divlje kruške - jabuka kao blagorodno drvo za najlepše ikone svetaca, a kruška kao, po verovanju naroda, demonsko drvo koje je najbolje za slikanje kataklizmičnih delova Biblije - kaže slikar Nenad Huber, čije ikone oslikane na drvetu krase domove Matije Bećkovića, princeze Katarine, Vojislava Koštunice, vladike Atanasije Jeftića, vladike Irineja Bulovića i poslovne prostorije ruskog „Lukoila“ u preko 30 zemalja sveta.
Autor:
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari