Dinar pada strmoglavo, cene rastu vrtoglavo

NOVI SAD – Zbog najavljenih poskupljenja robe i usluga od početka decembra, usled pada vrednosti dinara prema evru, država bi trebalo da se odrekne carina i dozvoli uvoz jeftine robe, smatraju predstavnici organizacija potrošača i pojedini ekonomski analitičari.

Neki među njima ocenjuju da su najavljena poskupljenja logična posledica pada vrednosti srpske valute, dok drugi smatraju kako bi, naprotiv, cene pojedinih artikala trebalo da padaju. U svakom slučaju, obični građani će očigledno trpeti dvostruku štetu. S jedne strane, pad vrednosti dinara obezvrediće im zarade, dok će, s druge strane, rast cena uticaće na to da više para izdvajaju za podmirivanje svakodnevnih životnih potreba.

– Zbog pada vrednosti dinara, biće opravdana poskupljenja nekih uvoznih proizvoda, prvenstveno lekova, dok bi rast cena bele tehnike, hrane, odeće i obuće trebalo amortizovati domaćim proizvodima – smatra ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Prema njegovim rečima, prvi na listi proizvoda čija će poskupljenja odobriti vlada biće lekovi, jer bi, u protivnom, ukoliko bi cene ostale na sadašnjem nivou, nastala nestašica, a "nestašica lekova gora je od poskupljenja".

– Ono što bi moglo sprečiti poskupljenja robe široke potrošnje jeste uzdržavanje od kupovine. To će biti razlog da cene ostanu u prihvatljivim okvirima – procenjuje Milosavljević.

Poskupljenja sprečiti uvozom jeftine robe

Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac, međutim, tvrdi kako je "dobro što je dinar počeo gubiti vrednost spram evra, jer će to omogućiti veći izvoz, što će za posledicu imati i veću proizvodnju".

– Ako porastu cene proizvoda i na domaćem tržištu – to neće biti strašno. Naprotiv, to će omogućiti proizvođačima da u skladu s tim povećaju i plate zaposlenima, pa i broj radnika, što je dobro za rast privrede – rekao je Kanjevac.

Direktor IZIT-a kazao je da problema s rastom cena mogu imati samo zaposleni u javnom sektoru, gde se ništa ne proizvodi, ali je istakao kako bi za proizvodnju bilo najbolje da se politika realnog kursa vodila još od 2001. godine, kada smo imali više svojih preduzeća, tj. dok ih nismo prodali strancima.

– Dosadašnji potcenjeni kurs evra pogodovao je samo uvoznicima, što je ugrožavalo domaću proizvodnju – rekao je Kanjevac i napomenuo da će realni kurs dinara odgovarati i ljudima koji primaju doznake iz inostranstva, jer po tom osnovu u zemlju svake godine uđe pet milijardi dolara.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra kako nikakva najava vlade nije bila potrebna da bi se znalo da će "kada poskupi evro, poskupeti i sva roba koje se kupuju za taj evro", između ostalih, i energenti. On je kazao da sve to "nije toliko posledica svetske krize, koliko jedne pogrešne i samoubilačke politike potrošnje, zaduživanja i prodaje domaćih resursa".

Kada je reč o zameni uvozne bele tehnike domaćom belom tehnikom, Cvjetićanin je rekao da bi nas "takva vest mogla samo obradovati".

Samo kod nas poskupljuje

U udruženjima potrošača, međutim, na najavljena poskupljenja gledaju sasvim drugačije. Predsednica Asocijacije potrošača Srbije Edina Popov izjavila je juče da su u Srbiji cene proizvoda uvek visoke zato što kod nas nema pravog tržišta i konkurencije.

– U Evropi se trenutno svi maksimalno odriču dobiti da bi prodali robu i trude se da snize cene proizvoda, jedino u Srbiji cene skaču – rekla je ona.

Edina Popov naglasila je da proizvoda u Srbiji ne pojeftinjuju ni u situaciji kada pada cena nafte i žita, jer kod nas "uvek moćni učesnici na tržištiu diktiraju uslove".

– Državi ne pada na pamet da se odrekne carina i da dozvoli uvoz jeftine robe – kazala je ona i istakla da država uzima carinu, maržu i visoke profite, da se uvek sve, putem previsokih cena, prevali na "leđa potrošača" koji nemaju izbora.

Ona je rekla da se potrošači u Srbiji teško mogu odlučiti za bojkot i kažnjavanje proizvođača i trgovaca što su podigli cene proizoda, jer se to, kako je navela, "svede na samokažnjavanje potrošača koji nemaju izbora".

U reagovanjima na najavu ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, koji je ocenio da će početkom decembra uslediti poskupljenja, najpre lekova, a zatim i druge robe široke potrošnje, zbog pada kursa dinara prema evru, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević ocenio je takođe da nema potpunog ekonomskog opravdanja za dosadašnje i najavljeno podizanje cena životnih namirnica. On je u izjavi Tanjugu objasnio da Srbija još nije osetila direktne posledice svetske finansijske krize, tako da su poskupljenja najvećim delom rezultat zloupotreba psihološkog faktora, usled straha od krize.

Prema Bogosavljevićevim rečima, kada se analiziraju objektivni uticaji na rast cena životnih namirnica iz uvoza, ima više razloga za njihovo smanjenje nego za rast rast, i pored rasta kursa, što služi kao opravdanje.

Bogosavljević je istakao da cene sirovina na svetskom tržištu padaju, tako da se ne kurs ne može biti jedini faktor u formiranju cena.

On je ocenio i kako treba imati u vidu da je dosadašnja tražnja stanovništva izazvana veštački, putem odloženih sistema plaćanja, i da tek treba videti šta će biti u narednom periodu, kada primanja građana budu padala ili stagnirala.

Bogosavljević je ukazao i na to da su cene hleba, posebno peciva, neopravdano visoke, jer su formirane u periodu kada je cena pšenice bila viša nego sada, i dodao kako pad cene nafte na svetskom tržištu uslovljava pad cene tečnih goriva u Srbiji, ali ne u meri u kojoj bi to trebalo da se dogodi.