Juriš na nebo Mihaila Markovića

Knjiga Juriš na nebo akademika Mihaila Markovića, koju je objavila "Prosveta", predstavljena je juče u Matici srpskoj. Po rečima autora, reč je o knjizi sećanja o istoriji koja se odvijala tokom njegovog života i koja obuhvata period do 1973. godine. Naime, akademik Marković je za Građanski list pojasnio da bi početkom iduće godine trebalo da se pojavi još jedna knjiga, takozvani drugi deo, u kojoj će biti obuhvaćen period od 1973. do 2000. godine.

– U knjizi se nalaze analize najvažnijih istorijskih događaja još od pre Drugog svetskog rata pa do danas. Tu su i lična sećanja na najvažnije momente u mom životu, ali vezana za istorijske procese. To je ideja na koju me je podstakao jedan američki filozof koji mi je davne 1967. godine rekao kako živim u izuzetno zanimljivoj zemlji i kako bi bilo lepo da jednom, na jednom mestu, obuhvatim sve istorijske događaje i moju ulogu u njima. Naravno da u to vreme nisam ni pomišljao da se time bavim, imao sam tada mnogo krupnije stvari u vidu. Ali, eto, kad čovek dugo živi, na sreću ili na nesreću, onda dođe i vreme kad može i takvu ideju realizovati, tako da sam ja, polako, poslednjih godina pisao ova svoja sećanja – objašnjava Marković.

O knjizi su govorili profesori dr Danilo Basta, dr Mirko Zurovac, dr Zdravko Končar, kao i predsednik Matice srpske akademik Čedomir Popov, koji je u uvodnoj reči istakao da se njemu kao čitaocu čini da je reč o vrhunski zanimljivoj knjizi. "Juriš na nebo je svedočanstvo, interpretacija jednog vremena, duge epohe koja je prošla razne faze, ideologije i koncepcije života, čoveka i njegove organizacije. Od ideje o nacionalnoj državi, preko ideje o žrtvama za interese naroda i države, do ideje o nekakvoj nadnacionalnoj integraciji sveta, do jedne, možda mogu reći, uzaludne univerzalističke ideologije, koja će proći kako su sve takve ideologije prošle, i do jednog, upotrebiću grubu reč, autošovinizma u našem narodu. Naime, ako ne smeš da mrziš nikoga, onda počneš da mrziš svoj narod. To je vrlo rasprostranjeno, čini mi se, u trenutku u kojem živimo. Ova knjiga je negacija svega toga. Ona je afirmacija jednog drugog ideala u ljudskom životu, ideala morala, kojeg je sve manje, ideala rodoljublja, kojeg je takođe sve manje, i spremnosti da se za svoj narod i naciju, kao i za interes za dostojanstvo svoje države – žrtvuje", rekao je Popov.

– U knjizi je reč o generaciji za koju su vredeli svi pomenuti ideali, što su polagano u naše vreme isticali. Mihailo Marković pripada toj generaciji i pokušava da prikaže i svoj život, vrlo zanimljiv sam po sebi, ali i vreme u kojem je on taj život provodio. Možda će ponovo doći vreme, jer u istoriji se mnogo toga ponavlja, kad će se ti ideali i načela koja se afirmišu u Markovićeoj knjizi ceniti – istakao je na kraju akademik Čedomir Popov.

Naslov

– Postoje dva razloga što sam se odlučio da naslov knjige bude "Juriš na nebo". Jedan je nacionalni, jer se naš narod u svojoj istoriji vrlo često, iz moralnih razloga, morao angažovati u nekim projektima ili u nekim odbranama protiv daleko jačih protivnika, koje su, sa stanovišta realnih mogućnosti, izgledale bez šanse za uspeh. To što smo radili još od Kosovske bitke, pa preko ustanaka, velikih napora i žrtava u Prvom svetskom ratu, pa u Drugom svetskom ratu, izgledalo je kao juriš na nebo. Naravno, često se zlurado govori o našem narodu kao nebeskom narodu, ali nebo je u stvari simbol, metafora za moralno angažovanje i duhovne vrednosti, a ne za sticanje materijalnih dobara. Drugi razlog je Karl Marks, koji je upotrebio termin "juriš na nebo" govoreći o Pariskoj komuni. Naime, tada je prvi put pokušano pravljenje države u kojoj bi bitnu ulogu imali siromašni ljudi, radnici, umetnici... To je, naravno, bilo bez šansi za uspeh, ali je ipak reč o herojskom poduhvatu, za koji je Marks rekao da će ostati zabeležen u istoriji kao prvi pokušaj da se tako nešto i postigne – objasnio je Marković.