Razvoj grada po evropskim standardima

NOVI SAD – Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić boravio je 20. i 21. novembra u Helsinkiju, gde je učestvovao u radu evropskog kongresa posvećenog energetskim problemima. Pavličić je u finsku prestonicu putovao na poziv gradonačelnika Helsinkija, koji je bio domaćin kongresa organizovanog pod pokroviteljstvom Evropske unije, i uz učešće predstavnika Evropske komisije.

– Na kongresu su učestvovali gradonačelnici iz mnogih zemalja Evropske unije, ali i iz zemalja sa statusom kandidata za članstvo u EU i nas kao zemlje koja još nije dobila status kandidata. Evropska unija želi da velik deo rešavanja problema premesti na nivo lokalnih samouprava – gradova i opština, pa želi da podstiče ovakve skupove, na kojima se raspravlja o konkretnim životnim problemima, priča novosadski gradonačelnik, koji je u razgovoru za "Građanski list" sabirao utiske o upravo završenom kongresu.

O čemu se u suštini govorilo na helsinškom skupu?

– O korišćenju energije u najširem smislu, o problemima koji na tom polju postoje i smanjenju emisije štetnih gasova, a sve to u svetlu činjenice da je jedan od prioriteta EU da do 2020. godine, putem primene Akcionog plana za održivu energiju, smanji emisiju ugljen-dioksida za najmanje 20 odsto. Akcenat u razvoju i organizaciji lokalnih samouprava mora se staviti na zaštitu životne sredine, i to tako da se u svemu što je povezano s tim, u najširem smislu, poštuju određeni standardi koji su već postavljani. Bilo da je reč o izgradnji privatnih objekata, fabrika, državnih institucija, postrojenja za preradu otpadnih voda, deponije ili nečeg sličnog – sve je usmereno ka uštedi energije i zaštiti čovekove okoline.

Šta Novom Sadu donosi učešće na toj konferenciji i sličnim skupovima?

– Nama je bila posebna čast što smo pozvani da kao Novi Sad predstavljamo i našu zemlju, a kad je reč o zemljama bivše SFRJ, bio je predstavljen još jedino Zagreb. Koliko mi je poznato, mi smo ujedno bili i jedini grad iz zemlje koja još nije dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobili smo mogućnost da se upoznamo s problemima koje ćemo i sami morati da rešavamo, zajedno s institucijama EU što se bave istom problematikom. Takođe, treba da se upoznamo s načinom njihovog rešavanja i procedurama, ponekad veoma složenim, kao i s mogućnostima da apliciramo za pojedine projekte i tražimo sredstva od evropskih fondova.

Je li grad na skupu preuzeo i neke konkretne obaveze?

Postali smo deo evropskog sporazuma gradova, kojem su dosad pristupila 82 grada, a koji moramo potvrditi na sednici Gradskog veća ukoliko želimo da budemo njegov deo. Ako to učinimo, moramo uraditi i neke konkretne stvari, poput popisa zagađivača te pripreme i podnošenja Akcionog plana za održivu energiju. Neophodno je, takođe, mobilisati civilno društvo da učestvuje u razvoju akcionog plana, što podrazumeva izgradnju jednog novog sistema vrednosti, zatim podnositi izveštaj o primeni najmanje svake druge godine po podnošenju akcionog plana, deliti iskustvo i znanje s drugim lokalnim samoupravama, tj. gradovima i opštinama, prisustvovati godišnjoj konferenciji gradonačelnika o održivoj energiji Evrope, kao i prihvatiti ukidanje članstva u sporazumu u slučaju da ne poštujemo preuzete obaveze.

Jeste li posle skupa stekli utisak da Evropska unija ipak računa na nas u skorijoj budućnosti?

Naravno, ali moramo imati u vidu da puno stvari zavisi od nas samih i da, ako već preuzmemo neke obaveze, moramo voditi računa o tome da ih i poštujemo. To je osnovni princip u Uniji.

Iskoristili smo priliku da ostvarimo kontakte s mnogim gradovima i u skorijoj budućnosti ćemo posetiti mnoge gradonačelnike, ali i ugostiti ih. Suština je u tome da su problemi svuda isti, a razvijeniji i bogatiji gradovi rešili si ih, ili počeli rešavati, na vreme. Zato je veoma važno što smo i mi počeli da razmišljamo u tom pravcu, kao i što smo strategiju razvoja grada usaglasili sa zahtevima EU.