Arhiva » Vesti » Građanski list 22.11.2008
Starosna diskriminacija već od 35. godine
Građanski list pre 49 dana
S prosečnom starošću stanovnika od 41,3 godine, Srbija je četvrta u svetu na listi zemalja s najstarijom populacijom. Starenje svetske populacije kao globalni trend ne zaobilazi ni našu državu, koja, uz nisku stopu nataliteta i odliv mladih, nema ni kulturu odnosa prema starenju i starosti.
Ne postoje obrasci o tome kada nastupa starost. Biološka starost, koja počinje od 80 godina, meri se fizičkim i intelektualnim sposobnostima i ne podudara se s penzionom starošću. Pojava koja, međutim, sve više uzima maha kod nas i u svetu jeste generacijska diskriminacija, s kojom se sve češće suočavaju i oni koji imaju 35 godina pa naviše.
Kultura imidža i površnosti
Paradoks savremenog društva ogleda se u činjenici da se, usled razvoja medicine i tehnologije, životni vek sve više produžava, dok uporedo postoji dominantna kultura mladosti i lepote, gde se živi u paničnom strahu od starosti.
-– Savremena, tzv. narcisistička kultura fascinirana je površnim imidžom i sadašnjim trenutkom. Tzv. teror mladosti isključuje starost iz javnog života, kao nepoželjnu i neproduktivnu. Zrele godine postale su teret s kojim društvo ne zna šta da radi, a tako su i osobine zrelosti – iskustvo, mudrost i staloženost – izgubile na važnosti – objašnjava za "Građanski list" sociolog Tijana Vučević.
Savremeni vrednosni sitem usmeren je isključivo ka idealu lepote, mladosti i brzine, idealu svemoćnog čoveka, koji čine sve osobine mladosti i mlađe generacije. S tog stanovišta, kaže Tijana Vučević, razumljivo je što savremene kulture tretiraju starost kao nepoželjnu. Nažalost, granice se sve više pomeraju, pa to praktično počinje da važi za sve starije od 35 godina pa nadalje.
Otpadi razvijenog sveta
Diskriminacija starih (starizam) jeste globalna pojava – ne poznaje geografske granice i karakteristična je za ceo svet. Ipak, razvijene zemlje uspele su da reše brojne probleme vezane za starosnu diskriminaciju, dok se naše društvo nalazi u ranoj fazi suočavanja s fenomenom generacijske diskriminacije.
– Specifičnost našeg društva je u tome što u fazi rane demokratije i tranzicije, kao prelaza iz jednog društvenog sistema u drugi, ima tendenciju da od svih tvorevina razvijenog sveta preuzima uglavnom otpade. Kao društvo smo skloni da prvo uvozimo i prihvatamo ono protiv čega se ta društva bore, ono što je nusproizvod njihovog razvoja – kaže Tijana Vučević.
Vi ste bolesni, vi ste stari
Savremeno potrošačko društvo usmerava ka tome da se ima i kupuje što više – najnoviji model mobilnog telefona, još bolji auto, još bolje čizme… Princip zamenljivosti, po kojem je danas dobro jedno, a sutra drugo, osnovni je postulat modne industrije, usmerena prvenstveno ka mladima. Ipak, u ekonomski razvijenim zemljama, stariji potrošači čine takođe vrlo bitan segment tržišta, recimo, u turizmu. U našem društvu nije tako.
– U našem društvu, zapravo, ne postoje reklame u kojima se starijima poručuje da kupe bilo šta osim tableta za čir na želucu ili osteoporozu. I u tom segmentu šalju se diskriminišuće poruke: "Vi ste bolesni, vi ste stari, pa hajde da vam ponešto i olakšamo", ilustruje Tijana Vučević i napominje kako to, naravno, nije tačno, jer stariji mogu biti isto tako dobri potrošači kao mlađe generacije.
Stariji se više ne poštuju
Naše društvo, iako i dalje prilično patrijarhalno, izgubilo je onaj aspekt patrijarhalnosti koji se ogleda u poštovanju prema starijima. Jedan od uzročnika jeste i raspad porodice u tradicionalnom obliku, koja nije više ono što je bila – oaza i utočište od razornih faktora iz okruženja. Izgubivši snagu koju je imala, porodica se pokazala nemoćnom da izdrži takmičarske kapitalističke tendencije.
– Savremene porodice usredsređene su pre svega na jedinku, pri čemu se gubi nekadašnji odnos mlađe generacije prema starijima, u onom smislu kako je nekada bilo – da se brinu o starijima, roditeljima, babama, dedama... U današnjim porodicama, koje pretežno čine roditelj i dete, potpuno se prekida odnos s ostalim srodnicima, rodbinom, koji je važio za ključ stabilnosti porodične grupe, a koji je značio da će, kada dođe vreme, mlađi preuzeti brigu o starijima – objašnjava Tijana Vučević.
Starosna diskriminacija, neprihvatanje starih, društveno nepoželjnih, nemladih – ageism, u našem jeziku starizam, kao društvena pojava spada u grupu najopasnijih predrasuda, u rangu s fašizmom i seksizmom. One se vrlo lako i brzo šire, teško se menjaju, a prodiru u sve sfere društvene stvarnosti. Formiraju se u procesu socijalizacije pod uticajem medija, vršnjačke grupe, škole i porodice. Tim redosledom.
Bora je znak društvene smrti
Starosna diskriminacija svojstvena je reklamnoj i filmskoj industriji, kao i medijima, iz kojih su stari(ji) gotovo proterani. Ipak, ona je najočiglednija u kozmetičkoj i modnoj industriji, koje ciljano idu na strah od starosti, a bora je znak društvene smrti!
Posebno je važno, kaže Tijana Vučević, uočiti slučajeve spajanja starosne i polne diskriminacije, čemu su najizloženije žene starije od 40 godina. Tada se događa da su te žene prve na spisku kad je reč o dobijajnju otkaza, glumicama se dodeljuju uloge starica i sl. Na taj način, žene se svode samo na ulogu rađanja, posle čega imaju tretman drušveno nepotrebnih i "istrošenih".
Stari
Među 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, uz izuzetak Japana, sve su iz Evrope.
Procene Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu ukazuju na to da će se u prvoj polovini 21. veka broj starijih od 65 godina u našoj zemlji povećati za trećinu.
Za pola veka, biće triput više osoba starijih od 80 godina, a njihov udeo u ukupnoj populaciji povećaće se sa 1,9 na 6,2 procenta.
Ukoliko se takva tendencija nastavi, 2050. godine u Srbiji (bez Kosova) živeće čak 41 odsto starog stanovništva.
Ne postoje obrasci o tome kada nastupa starost. Biološka starost, koja počinje od 80 godina, meri se fizičkim i intelektualnim sposobnostima i ne podudara se s penzionom starošću. Pojava koja, međutim, sve više uzima maha kod nas i u svetu jeste generacijska diskriminacija, s kojom se sve češće suočavaju i oni koji imaju 35 godina pa naviše.
Kultura imidža i površnosti
Paradoks savremenog društva ogleda se u činjenici da se, usled razvoja medicine i tehnologije, životni vek sve više produžava, dok uporedo postoji dominantna kultura mladosti i lepote, gde se živi u paničnom strahu od starosti.
-– Savremena, tzv. narcisistička kultura fascinirana je površnim imidžom i sadašnjim trenutkom. Tzv. teror mladosti isključuje starost iz javnog života, kao nepoželjnu i neproduktivnu. Zrele godine postale su teret s kojim društvo ne zna šta da radi, a tako su i osobine zrelosti – iskustvo, mudrost i staloženost – izgubile na važnosti – objašnjava za "Građanski list" sociolog Tijana Vučević.
Savremeni vrednosni sitem usmeren je isključivo ka idealu lepote, mladosti i brzine, idealu svemoćnog čoveka, koji čine sve osobine mladosti i mlađe generacije. S tog stanovišta, kaže Tijana Vučević, razumljivo je što savremene kulture tretiraju starost kao nepoželjnu. Nažalost, granice se sve više pomeraju, pa to praktično počinje da važi za sve starije od 35 godina pa nadalje.
Otpadi razvijenog sveta
Diskriminacija starih (starizam) jeste globalna pojava – ne poznaje geografske granice i karakteristična je za ceo svet. Ipak, razvijene zemlje uspele su da reše brojne probleme vezane za starosnu diskriminaciju, dok se naše društvo nalazi u ranoj fazi suočavanja s fenomenom generacijske diskriminacije.
– Specifičnost našeg društva je u tome što u fazi rane demokratije i tranzicije, kao prelaza iz jednog društvenog sistema u drugi, ima tendenciju da od svih tvorevina razvijenog sveta preuzima uglavnom otpade. Kao društvo smo skloni da prvo uvozimo i prihvatamo ono protiv čega se ta društva bore, ono što je nusproizvod njihovog razvoja – kaže Tijana Vučević.
Vi ste bolesni, vi ste stari
Savremeno potrošačko društvo usmerava ka tome da se ima i kupuje što više – najnoviji model mobilnog telefona, još bolji auto, još bolje čizme… Princip zamenljivosti, po kojem je danas dobro jedno, a sutra drugo, osnovni je postulat modne industrije, usmerena prvenstveno ka mladima. Ipak, u ekonomski razvijenim zemljama, stariji potrošači čine takođe vrlo bitan segment tržišta, recimo, u turizmu. U našem društvu nije tako.
– U našem društvu, zapravo, ne postoje reklame u kojima se starijima poručuje da kupe bilo šta osim tableta za čir na želucu ili osteoporozu. I u tom segmentu šalju se diskriminišuće poruke: "Vi ste bolesni, vi ste stari, pa hajde da vam ponešto i olakšamo", ilustruje Tijana Vučević i napominje kako to, naravno, nije tačno, jer stariji mogu biti isto tako dobri potrošači kao mlađe generacije.
Stariji se više ne poštuju
Naše društvo, iako i dalje prilično patrijarhalno, izgubilo je onaj aspekt patrijarhalnosti koji se ogleda u poštovanju prema starijima. Jedan od uzročnika jeste i raspad porodice u tradicionalnom obliku, koja nije više ono što je bila – oaza i utočište od razornih faktora iz okruženja. Izgubivši snagu koju je imala, porodica se pokazala nemoćnom da izdrži takmičarske kapitalističke tendencije.
– Savremene porodice usredsređene su pre svega na jedinku, pri čemu se gubi nekadašnji odnos mlađe generacije prema starijima, u onom smislu kako je nekada bilo – da se brinu o starijima, roditeljima, babama, dedama... U današnjim porodicama, koje pretežno čine roditelj i dete, potpuno se prekida odnos s ostalim srodnicima, rodbinom, koji je važio za ključ stabilnosti porodične grupe, a koji je značio da će, kada dođe vreme, mlađi preuzeti brigu o starijima – objašnjava Tijana Vučević.
Starosna diskriminacija, neprihvatanje starih, društveno nepoželjnih, nemladih – ageism, u našem jeziku starizam, kao društvena pojava spada u grupu najopasnijih predrasuda, u rangu s fašizmom i seksizmom. One se vrlo lako i brzo šire, teško se menjaju, a prodiru u sve sfere društvene stvarnosti. Formiraju se u procesu socijalizacije pod uticajem medija, vršnjačke grupe, škole i porodice. Tim redosledom.
Bora je znak društvene smrti
Starosna diskriminacija svojstvena je reklamnoj i filmskoj industriji, kao i medijima, iz kojih su stari(ji) gotovo proterani. Ipak, ona je najočiglednija u kozmetičkoj i modnoj industriji, koje ciljano idu na strah od starosti, a bora je znak društvene smrti!
Posebno je važno, kaže Tijana Vučević, uočiti slučajeve spajanja starosne i polne diskriminacije, čemu su najizloženije žene starije od 40 godina. Tada se događa da su te žene prve na spisku kad je reč o dobijajnju otkaza, glumicama se dodeljuju uloge starica i sl. Na taj način, žene se svode samo na ulogu rađanja, posle čega imaju tretman drušveno nepotrebnih i "istrošenih".
Stari
Među 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, uz izuzetak Japana, sve su iz Evrope.
Procene Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu ukazuju na to da će se u prvoj polovini 21. veka broj starijih od 65 godina u našoj zemlji povećati za trećinu.
Za pola veka, biće triput više osoba starijih od 80 godina, a njihov udeo u ukupnoj populaciji povećaće se sa 1,9 na 6,2 procenta.
Ukoliko se takva tendencija nastavi, 2050. godine u Srbiji (bez Kosova) živeće čak 41 odsto starog stanovništva.
Preuzeto sa sajta gradjanski.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari