Vesti » Kurir 10.05.2008
ČEDINI LAŽNI ČEKOVI!
Čekovima bez pokrića finansiran 5. oktobar. Banke koje su izdavale čekove u Americi likvidirane odmah posle promena.U Srbiju ušlo oko 450 miliona dolara u čekovima koji su dati liderima DOS i Otpora. Jovanović ih delio i njima plaćao usluge i kampanju
Kurir subota, 10. maj 2008.
BEOGRAD - Demokratsku opoziciju Srbije i Narodni pokret Otpor godinama je finansirala američka banka Nešnal sekjuriti benk kako bi im pomogla da sruše Miloševićev režim i dokopaju se vlasti 5. oktobra 2000. godine! Postoji samo jedan problem: čekovi nemaju pokriće!
Do potvrde ovog ekskluzivnog otkrića, o kome se dosad samo spekulisalo, Kurir je došao iz prve ruke - od čoveka koji je upravo ove čekove lično dobio iz ruku Čedomira Jovanovića tokom 2000. godine!
On otkriva da je ta američka banka imala poseban fond, čija su sredstva bila opredeljena za pomaganje DOS. Pomoć tadašnjim opozicionarima stizala je upravo u nevažećim čekovima.
- Do čekova sam došao još pre osam godina, a lično mi ih je uručio Čedomir Jovanović, kao poverenik u ime Demokratske stranke. Javna je tajna da je od 1994. do 2000. godine u Srbiju ušlo čekova te američke banke u vrednosti od 450 miliona dolara i da su te pare služile za finansiranje DOS i Otpora. Pošto je bilo rizično da se oni unovčavaju u zemlji, mada je bilo pokušaja, to se praktikovalo u ekspozituri budimpeštanske banke u Segedinu - prepričava naš sagovornik detalje sumnjivih transakcija čiji su glavni akteri bili politički prvaci tadašnje opozicije.
Inače, svi čekovi su ispisani na sumu od 2.000 dolara i glase na donosioca. Čekovi su emitovani u ukupnoj vrednosti od pet milijardi dolara, od kojih je u Srbiji i dalje je u opticaju 20 miliona dolara .
Poslovanje same banke do te mere je kontroverzno, da nije utvrđen tačan način na koji je ona prestala da posluje. Prema jednoj verziji, ona je likvidirana još 1991, a prema drugoj, to se desilo mnogo kasnije, nakon 5. oktobra 2000. godine. Ova druga verzija je verovatnija, jer je, prema našim izvorima, banka ukinuta odmah nakon petooktobarskih promena i samim tim čekovi su obezvređeni. Postupak likvidacije banke je nalagao da se sva potraživanja prijave do određenog vremenskog roka, pa da se onda potraživanja isplaćuju iz likvidacione mase. Pošto niko u Srbiji, a verovatno ni u drugim zemljama u kojima su sporni čekovi bili u opticaju, nije imao podatke da je neka široj javnosti nepoznata banka u SAD likvidirana, niko nije ni prijavio potraživanja. Problemi su nastajali kad su ljudi pokušavali da unovče čekove.
Međutim, iako se ispostavilo da je policija znala da je reč o nevažećim čekovima, nijedan od uglednih demokratskih lidera nije uhapšen u pokušaju da ih unovči, već su se takvi slučajevi zataškavali.
Prvi koji je završio u policiji bio je novinar Kurira Oliver Nikolić, koji je pokušao da unovči jedan takav ček. Njega su juče uhapsila dva inspektora Gradskog SUP, a u “pritvoru” je proveo punih pet sati, od 11 do 16 sati!
- Imao sam kod sebe ček na 2.000 dolara, koji glasi na donosioca, i s njim sam otišao u ekspozituru Komercijalne banke na Trgu Nikole Pašića. Uz ček sam uredno pokazao i ličnu kartu, ali mi je rečeno da je njihova praksa takva da najpre provere brojeve čeka u banci u kojoj je izdat, i da će mi se javiti sutradan. Uredno mi je otvoren devizni račun u ovoj banci i ček je uzet kao polog. Trebalo je sutradan da dođem u banku i da podignem novac. Juče ujutru pozvao me je šef te ekspoziture, i čim sam kročio u njegovu kancelariju, banula su dvojica inspektora, od kojih je jedan bio šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata Saša Marković - priča Nikolić.
On kaže da ga je spaslo to što je kod sebe, svom srećom, imao pismeni radni nalog redakcije kojim se potvrđuje da je, u stvari, bio na novinarskom zadatku, i u kome su navedeni svi podaci čeka.
- Kad sam im to pokazao, shvatili su da nije reč ni o kakvom kriminalcu, falsifikatoru i prevarantu, već o novinaru na zadatku - kaže na kraju naš kolega.
IZ CUGA 300 MILIONA DOLARA
Slučaj podizanja najveće sume s američkih čekova u jednom danu dogodio se u Rumuniji. Tada su prevaranti, zarad interesa mreže međunarodnih NVO, podigli fantastičnih 300 miliona dolara! Ilustracije radi, godišnji budžet MUP Srbije iznosi 400 miliona evra.
U periodu od 2000. do 2005. godine bilo je i nekoliko pokušaja unovčavanja čekova u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Ukrajini, ali je policija blagovremeno reagovala.
Do potvrde ovog ekskluzivnog otkrića, o kome se dosad samo spekulisalo, Kurir je došao iz prve ruke - od čoveka koji je upravo ove čekove lično dobio iz ruku Čedomira Jovanovića tokom 2000. godine!
On otkriva da je ta američka banka imala poseban fond, čija su sredstva bila opredeljena za pomaganje DOS. Pomoć tadašnjim opozicionarima stizala je upravo u nevažećim čekovima.
- Do čekova sam došao još pre osam godina, a lično mi ih je uručio Čedomir Jovanović, kao poverenik u ime Demokratske stranke. Javna je tajna da je od 1994. do 2000. godine u Srbiju ušlo čekova te američke banke u vrednosti od 450 miliona dolara i da su te pare služile za finansiranje DOS i Otpora. Pošto je bilo rizično da se oni unovčavaju u zemlji, mada je bilo pokušaja, to se praktikovalo u ekspozituri budimpeštanske banke u Segedinu - prepričava naš sagovornik detalje sumnjivih transakcija čiji su glavni akteri bili politički prvaci tadašnje opozicije.
Inače, svi čekovi su ispisani na sumu od 2.000 dolara i glase na donosioca. Čekovi su emitovani u ukupnoj vrednosti od pet milijardi dolara, od kojih je u Srbiji i dalje je u opticaju 20 miliona dolara .
Poslovanje same banke do te mere je kontroverzno, da nije utvrđen tačan način na koji je ona prestala da posluje. Prema jednoj verziji, ona je likvidirana još 1991, a prema drugoj, to se desilo mnogo kasnije, nakon 5. oktobra 2000. godine. Ova druga verzija je verovatnija, jer je, prema našim izvorima, banka ukinuta odmah nakon petooktobarskih promena i samim tim čekovi su obezvređeni. Postupak likvidacije banke je nalagao da se sva potraživanja prijave do određenog vremenskog roka, pa da se onda potraživanja isplaćuju iz likvidacione mase. Pošto niko u Srbiji, a verovatno ni u drugim zemljama u kojima su sporni čekovi bili u opticaju, nije imao podatke da je neka široj javnosti nepoznata banka u SAD likvidirana, niko nije ni prijavio potraživanja. Problemi su nastajali kad su ljudi pokušavali da unovče čekove.
Međutim, iako se ispostavilo da je policija znala da je reč o nevažećim čekovima, nijedan od uglednih demokratskih lidera nije uhapšen u pokušaju da ih unovči, već su se takvi slučajevi zataškavali.
Prvi koji je završio u policiji bio je novinar Kurira Oliver Nikolić, koji je pokušao da unovči jedan takav ček. Njega su juče uhapsila dva inspektora Gradskog SUP, a u “pritvoru” je proveo punih pet sati, od 11 do 16 sati!
- Imao sam kod sebe ček na 2.000 dolara, koji glasi na donosioca, i s njim sam otišao u ekspozituru Komercijalne banke na Trgu Nikole Pašića. Uz ček sam uredno pokazao i ličnu kartu, ali mi je rečeno da je njihova praksa takva da najpre provere brojeve čeka u banci u kojoj je izdat, i da će mi se javiti sutradan. Uredno mi je otvoren devizni račun u ovoj banci i ček je uzet kao polog. Trebalo je sutradan da dođem u banku i da podignem novac. Juče ujutru pozvao me je šef te ekspoziture, i čim sam kročio u njegovu kancelariju, banula su dvojica inspektora, od kojih je jedan bio šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata Saša Marković - priča Nikolić.
On kaže da ga je spaslo to što je kod sebe, svom srećom, imao pismeni radni nalog redakcije kojim se potvrđuje da je, u stvari, bio na novinarskom zadatku, i u kome su navedeni svi podaci čeka.
- Kad sam im to pokazao, shvatili su da nije reč ni o kakvom kriminalcu, falsifikatoru i prevarantu, već o novinaru na zadatku - kaže na kraju naš kolega.
IZ CUGA 300 MILIONA DOLARA
Slučaj podizanja najveće sume s američkih čekova u jednom danu dogodio se u Rumuniji. Tada su prevaranti, zarad interesa mreže međunarodnih NVO, podigli fantastičnih 300 miliona dolara! Ilustracije radi, godišnji budžet MUP Srbije iznosi 400 miliona evra.
U periodu od 2000. do 2005. godine bilo je i nekoliko pokušaja unovčavanja čekova u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Ukrajini, ali je policija blagovremeno reagovala.
Preuzeto sa sajta kurir-info.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Uhapšen novinar Kurira
Glas javnosti19 komentar(a)
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari
А и остали курири донос истеинформације, па их не хапсе. Све угледне економскепубликацијелијепо саопштавају чињенице о"Независном" банкарском систему познатом у САД као Федералне резерве. Дакле, типично је само за мозак Паје Патка да не препознаје приватну банку повезану са Групом Билдерберг и рецим шпекулантског референта Сороша.
Да ли знате која је најмоћнија институција у САД Не, није амерички председник. Није ни Врховни суд, ни ЦИА, ни ФБИ. Конгрес и Сенат, још мање. Најмоћнија инстутуција у САД је ова приватна банка - ФЕД. Банка која штампа долар, да ствара „новац ни из чега“, баш онако како је то ура|ено пре 300 година у Енглеској. А и чекове, зашто не, нарочито акоје то у функцији ширења америчке Томахавк-демократије.
Оно што може новац, не може ни највећа војска.
Оно што не може гласачка кутија, могу Сорошеви шпекулантски долари и чекови. Само треба потражити локалну гамад, служинчад.
Огромна количина свеже одштампаних америчких долара одавно нема апсолутно никакво реално покриће, осим слијепе вјере власника да у рукама заиста држе опипљиву вриједност. И наши „револуционари“ су умјесто машинки држали лијепо дизајниране чекове и уновчавали их у земљи боравка и стручног усавршавања будућег гувернера. Сегедин, како топознато звучи. Уновчавање чекова – дипломски рад?
Каква се тек темпирана бомба крије у тонама америчких државних обвезница, врућих долара, чекова без покрића... Шта ли ће урадитиони дечки у црним мајцама са црним чековима без покрића ако их нијесу конвертовали у омиљене производеза подизањедуха и тијела...
У сваком случају амерички долар представља гомилу лијепо дизајнираних папира. А и чекови су то, као што нам и Ваш новинар показа и потврди економску теорију и збиљу. То је само врх леденог бријега пројекта владавине свијетом. О првој новчаници од једног долара, украшеној традиционалним симболима једне конспиративне организације интернационалног карактера да и не говоримо.
Национални дуг САД је данас близу девет трилиона долара (амерички трилион има 12 нула). Визуелно, један трилион у новчаницама од 1000 долара чини хрпу високу 100 километара. То је само онај дуг који је направила држава у име грађана. Када се овоме додају и дугови од пословних и потрошачких кредита то је преко 45 трилиона долара. У ОВУ СУМУ НИЈЕСУ УРАЧУНАТЕ 2.000 ДОЛАРА КОЈЕ ЈЕ У ФОРМИ ЧЕКА УХАПСИЛАИ ВЈЕРОВАТНО ПРОСЛИЈЕДИЛА ЕКСПОЗИТУРИ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ – „НАРОДНОЈ“ БАНЦИ СРБИЈЕ. Наравно, због експертизе, пошто тамолежи све сам експерт до експерта.
Знам, одговориће опет, у одсуству аргумената, да је то ујдурма једног таблоида. Чињенице су тврдоглаве, а њихово усмено и „писмено“ демантовање је, заправо највећи жути таблоид, одлазећи, који нам оставља 27 милијарди РЕАЛНОГ ДУГА ДОЛАРСКОГ.
Ко зна, можда „пребијемо“ дуг неким њиховим изумом, чеком безпокрића, почтога динаром безпроизводње, свакако не можемо.
Очекујем који „чек“ са Космета (Чек од Чеку?).