Arhiva » Vesti » Večernje novosti 29.05.2008
Država toči u svoju kasu
Večernje novosti četvrtak, 29. maj 2008.
Cene goriva obaraju rekorde
NAJVEĆI naftni udar u poslednjih nekoliko godina trebalo bi da zadesi vozače u Srbiji već u noći između petka i subote, ako u četvrtak Ministarstvo finansija odgovori na zahtev kolega iz energetike da motorni benzini poskupe za 6,86 dinara, a dizel goriva za 8,03 dinara po litru.
U slučaju da sektor finansija ne odgovori na predlog po kojem bi cene bile veće za čak 12,48 odsto, nove cenovnike prelomiće Vlada Srbije. Po svemu sudeći, benzin od 95 oktana dostići će rekord od 108,13 dinare, što je 17 dinara više nego pre samo pet meseci. Dizel D-2 poskupeće na 94,19 dinara sa sadašnjih 86,9, dok bi litar "eko 3" dizela trebalo da košta 98,34 dinara, umesto 90,59. Evrodizel dostići će 103,19 dinara, sa sadašnjih 94,89.
Mada je bilo sporadičnih najava da bi država mogla da se odrekne dela akcize na naftne derivate, ovaj udar prepušten je "stihiji". Iz Ministarstva finansija nema ni nagoveštaja manjih akciza, već samo objašnjenja da bi umanjeni prihodi od ove dažbine doveli i do manjka u budžetu Srbije. Čak su urađene i procene da bi dinar manja akciza dovela do 1,6 milijardi manje za državnu kasu, dok bi akciza niža za tri dinara smanjila budžetski prihod za gotovo pet milijardi dinara.
Ekonomski analitičari, međutim, ukazuju da pored toga što imamo najskuplje gorivo u regionu, država uzima najviše iz maloprodajane cene benzina.
- U sadašnjoj ceni, bez najavljenog poskupljenja, akciza iznosi 44 evrocenta, dok je u Makedoniji 35 evrocenti, a Hrvatskoj 23 evrocenta - ističe ekonomista Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. - U litru slovenačkog goriva akciza je 36 evrocenti, dok u Bosni i Hercegovini akciza i porez iznose svega 33 evrocenta.
I, mada u zemljama poput Velike Britanije, država uzima čak 70 odsto od cene, Nikolić smatra da ih ne treba porediti sa Srbijom, iako se u konačnoj ceni razlikujemo veoma malo. Naime, litar goriva u Engleskoj je 1,41 evro, a kod nas 1,33. Naš sagovornik ističe da smanjenje akciza ima kratkoročan efekat na inflaciju, ali da je vreme da se preduzme neki brz potez, a potom da se strateški reaguje kako bi se poboljšala energetska efikasnost.
Mada je nafta na svetskim berzama u sredu pala sa prošlonedeljnih rekordnih 135 na oko 127 dolara za barel, svetski eksperti ukazuju da je vreme jeftine nafte prošlo.
- Srbija, kao uvozno zavisna zemlja teško može da odgovori na stalna poskupljenja nafte na svetskom tržištu, a da više nema jeftine nafte konstatovano je još pre dve godine - objašnjava Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike.
On, takođe, smatra da država smanjenjem akcize može da ublaži povećanje maloprodajne cene derivata, ali da se istovremeno pojaljuje pitanje ko
će tim potezom vlade dobiti, a ko izgubiti. Naime, akcize se slivaju direktno u budžet i njihovim smanjenjem gube korisnici novca iz državne kase, dok povećanje cene derivata povećava inflaciju.
Kao jedan od najvažnijih razloga za rekordni rast cene nafte na svetskom tržištu, Sokolović navodi kretanja na američkom finansijskom tržištu.
- Svaki pad dolara izaziva rast cene sirove nafte. Na naftu utiču i politička zbivanja, kao što su rat u Iraku, kriza vezana za nuklearni program Irana, oružani sukobi u Avganistanu, napadi na postrojenja u Nigeriji. Rekorde na berzama diktiraju i špekulativni poslovi, jer investicioni fondovi prodaju akcije i kapital ulažu u naftu i zlato, kako bi se zaštitili od konstantnog pada dolara.
Naš sagovornik ističe i da privredni rast Kine i Indije svakako utiče na nafttu, ali ne treba zanemariti ni sve manji broj izvorišta i sve veća ulaganja za dobijanje crnog zlata.
Ni prognoze svetskih analitičara ne obećavaju mnogo. Investiciona kompanija "Goldman Saks" procenjuje da bi barel mogao uskoro da dostigne i 200 dolara. Analitičari iz ove kuće su još 2005. godine, kada je barel koštao 50 dolara, upozorili da je razvoj cena takav da će one uskoro dostići i 105 dolara za barel, što se dogodilo i ranije.
- Ukoliko se proizvodnja nafte ne bude povećavala odgovarajućim tempom, a američka ekonomija se vrati na uzlaznu putanju, onda je neophodno računati na raspon cena od 150 do 200 dolara za barel - proračunali su analitičari.
S obzirom na to da dolar stalno pada na nove minimume, naročito prema evru, a na finansijskim tržištima vlada nesigurnost, interesovanje za sirovine, kao što je nafta, samo raste.
UTICAJ NA INFLACIJU
AKO bude odobreno poskupljenje goriva od 12,48 odsto, direktan uticaj na inflaciju biće 0,68 odsto, dok bi za dinar niža akciza digla inflaciju za 0,57 odsto. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, inflaciju bi uspelo da poništi tek smanjenje akcize za šest dinara. To je apsolutno nemoguće, jer bi tada manjak u budžetu bio 10 milijardi.
Konačni, indirektni uticaj na rast cena, može da bude tri puta veći, ali i više, sve zavisno od toga kako će se ponašati ostali proizvođači.
AMERIČKA MOLITVA
KOLIKO je Amerikancima teško pao skok cena benzina svedoči i bizaran događaj sa jedne "Šelove" pumpe. Naime, pripadnici novoosnovanog udruženja "Molitva na pumpi" okupili su se i, držeći se za ruke, molili se da gorivo pojeftini. I to ne u šali, već "mrtvi ozbiljni".
- Svemoćni gospode, daj nam snage da dođe do pada previsokih cena goriva - molio se Roki Tvajman, koji je i osnovao udruženje.
ŠIROM EVROPE TRAJU ŽESTOKI PROTESTI ZBOG NEPRESTANIH POSKUPLJENJA BENZINA
RIBARI TRESLI FRANCUSKU
ŠIROM Evrope traju protesti i demonstracije zbog visoke cene nafte i benzina.
Francuski ribari, koji su svoj protest počeli još pre tri nedelje blokadom luka, baš kao i vozači kamiona i autobusa, glavni su akteri ovog talasa protesta, a sada im se pridružuju i poljoprivrednici.
Istovremeno, između 600 i 1.000 kamiondžija parkiralo je svoja vozila na ulicama Londona i većih britanskih gradova u znak protesta zbog rasta cene benzina od 30 odsto u poslednjih godinu dana. Britanskom premijeru je uručeno i pismo za zahtevom da se smanji porez na gorivo koji država ubira (63 odsto od cene), jer je u Engleskoj ova stavka najveća u Evropi. Slični protesti odvijaju se i u Škotskoj i Velsu.
Bugarske kamiondžije su u sredu demonstrirale širom zemlje, kolona kamiona i autobusa formirana je u predgrađima Sofije. (N. S.)
NAJVEĆI naftni udar u poslednjih nekoliko godina trebalo bi da zadesi vozače u Srbiji već u noći između petka i subote, ako u četvrtak Ministarstvo finansija odgovori na zahtev kolega iz energetike da motorni benzini poskupe za 6,86 dinara, a dizel goriva za 8,03 dinara po litru.
U slučaju da sektor finansija ne odgovori na predlog po kojem bi cene bile veće za čak 12,48 odsto, nove cenovnike prelomiće Vlada Srbije. Po svemu sudeći, benzin od 95 oktana dostići će rekord od 108,13 dinare, što je 17 dinara više nego pre samo pet meseci. Dizel D-2 poskupeće na 94,19 dinara sa sadašnjih 86,9, dok bi litar "eko 3" dizela trebalo da košta 98,34 dinara, umesto 90,59. Evrodizel dostići će 103,19 dinara, sa sadašnjih 94,89.
Mada je bilo sporadičnih najava da bi država mogla da se odrekne dela akcize na naftne derivate, ovaj udar prepušten je "stihiji". Iz Ministarstva finansija nema ni nagoveštaja manjih akciza, već samo objašnjenja da bi umanjeni prihodi od ove dažbine doveli i do manjka u budžetu Srbije. Čak su urađene i procene da bi dinar manja akciza dovela do 1,6 milijardi manje za državnu kasu, dok bi akciza niža za tri dinara smanjila budžetski prihod za gotovo pet milijardi dinara.
Ekonomski analitičari, međutim, ukazuju da pored toga što imamo najskuplje gorivo u regionu, država uzima najviše iz maloprodajane cene benzina.
- U sadašnjoj ceni, bez najavljenog poskupljenja, akciza iznosi 44 evrocenta, dok je u Makedoniji 35 evrocenti, a Hrvatskoj 23 evrocenta - ističe ekonomista Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. - U litru slovenačkog goriva akciza je 36 evrocenti, dok u Bosni i Hercegovini akciza i porez iznose svega 33 evrocenta.
I, mada u zemljama poput Velike Britanije, država uzima čak 70 odsto od cene, Nikolić smatra da ih ne treba porediti sa Srbijom, iako se u konačnoj ceni razlikujemo veoma malo. Naime, litar goriva u Engleskoj je 1,41 evro, a kod nas 1,33. Naš sagovornik ističe da smanjenje akciza ima kratkoročan efekat na inflaciju, ali da je vreme da se preduzme neki brz potez, a potom da se strateški reaguje kako bi se poboljšala energetska efikasnost.
Mada je nafta na svetskim berzama u sredu pala sa prošlonedeljnih rekordnih 135 na oko 127 dolara za barel, svetski eksperti ukazuju da je vreme jeftine nafte prošlo.
- Srbija, kao uvozno zavisna zemlja teško može da odgovori na stalna poskupljenja nafte na svetskom tržištu, a da više nema jeftine nafte konstatovano je još pre dve godine - objašnjava Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike.
On, takođe, smatra da država smanjenjem akcize može da ublaži povećanje maloprodajne cene derivata, ali da se istovremeno pojaljuje pitanje ko
će tim potezom vlade dobiti, a ko izgubiti. Naime, akcize se slivaju direktno u budžet i njihovim smanjenjem gube korisnici novca iz državne kase, dok povećanje cene derivata povećava inflaciju.
Kao jedan od najvažnijih razloga za rekordni rast cene nafte na svetskom tržištu, Sokolović navodi kretanja na američkom finansijskom tržištu.
- Svaki pad dolara izaziva rast cene sirove nafte. Na naftu utiču i politička zbivanja, kao što su rat u Iraku, kriza vezana za nuklearni program Irana, oružani sukobi u Avganistanu, napadi na postrojenja u Nigeriji. Rekorde na berzama diktiraju i špekulativni poslovi, jer investicioni fondovi prodaju akcije i kapital ulažu u naftu i zlato, kako bi se zaštitili od konstantnog pada dolara.
Naš sagovornik ističe i da privredni rast Kine i Indije svakako utiče na nafttu, ali ne treba zanemariti ni sve manji broj izvorišta i sve veća ulaganja za dobijanje crnog zlata.
Ni prognoze svetskih analitičara ne obećavaju mnogo. Investiciona kompanija "Goldman Saks" procenjuje da bi barel mogao uskoro da dostigne i 200 dolara. Analitičari iz ove kuće su još 2005. godine, kada je barel koštao 50 dolara, upozorili da je razvoj cena takav da će one uskoro dostići i 105 dolara za barel, što se dogodilo i ranije.
- Ukoliko se proizvodnja nafte ne bude povećavala odgovarajućim tempom, a američka ekonomija se vrati na uzlaznu putanju, onda je neophodno računati na raspon cena od 150 do 200 dolara za barel - proračunali su analitičari.
S obzirom na to da dolar stalno pada na nove minimume, naročito prema evru, a na finansijskim tržištima vlada nesigurnost, interesovanje za sirovine, kao što je nafta, samo raste.
UTICAJ NA INFLACIJU
AKO bude odobreno poskupljenje goriva od 12,48 odsto, direktan uticaj na inflaciju biće 0,68 odsto, dok bi za dinar niža akciza digla inflaciju za 0,57 odsto. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, inflaciju bi uspelo da poništi tek smanjenje akcize za šest dinara. To je apsolutno nemoguće, jer bi tada manjak u budžetu bio 10 milijardi.
Konačni, indirektni uticaj na rast cena, može da bude tri puta veći, ali i više, sve zavisno od toga kako će se ponašati ostali proizvođači.
AMERIČKA MOLITVA
KOLIKO je Amerikancima teško pao skok cena benzina svedoči i bizaran događaj sa jedne "Šelove" pumpe. Naime, pripadnici novoosnovanog udruženja "Molitva na pumpi" okupili su se i, držeći se za ruke, molili se da gorivo pojeftini. I to ne u šali, već "mrtvi ozbiljni".
- Svemoćni gospode, daj nam snage da dođe do pada previsokih cena goriva - molio se Roki Tvajman, koji je i osnovao udruženje.
ŠIROM EVROPE TRAJU ŽESTOKI PROTESTI ZBOG NEPRESTANIH POSKUPLJENJA BENZINA
RIBARI TRESLI FRANCUSKU
ŠIROM Evrope traju protesti i demonstracije zbog visoke cene nafte i benzina.
Francuski ribari, koji su svoj protest počeli još pre tri nedelje blokadom luka, baš kao i vozači kamiona i autobusa, glavni su akteri ovog talasa protesta, a sada im se pridružuju i poljoprivrednici.
Istovremeno, između 600 i 1.000 kamiondžija parkiralo je svoja vozila na ulicama Londona i većih britanskih gradova u znak protesta zbog rasta cene benzina od 30 odsto u poslednjih godinu dana. Britanskom premijeru je uručeno i pismo za zahtevom da se smanji porez na gorivo koji država ubira (63 odsto od cene), jer je u Engleskoj ova stavka najveća u Evropi. Slični protesti odvijaju se i u Škotskoj i Velsu.
Bugarske kamiondžije su u sredu demonstrirale širom zemlje, kolona kamiona i autobusa formirana je u predgrađima Sofije. (N. S.)
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Povezane vesti
Gorivo od vikenda skuplje za oko sedam dinara
Danas četvrtak, 29. maj 2008.
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari