Srbija za pomirenje, Hrvati zaoštravaju

BEOGRAD/HAG - Pravni tim Hrvatske, sa agentom Ivanom Šimonovićem na čelu, i juče je, drugi dan zaredom, pokušao da pobije argumente srpske strane i nastojao da dokaže da je Srbija odgovorna za navodni genocid u Hrvatskoj.

U nastavku preliminarne rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Hrvatska je tvrdila da je taj sud nadležan za njenu tužbu protiv Srbije, jer je u vreme podnošenja 1999. godine tadašnja SR Jugoslavija prihvatila tu nadležnost.

Odgovarajući na argument Srbije da je sud nenadležan jer 1999. godine SRJ nije bila članica UN - što je neophodno za nadležnost, britanski profesor i advokat Filip Sends u ime Hrvatske je predočio da je tadašnji zastupnik SRJ Radovan Etinski pred tim sudom te godine izjavio da se SRJ smatra članicom UN i da prihvata njegovu nadležnost. Sends je ocenio da je nedefinisani odnos SRJ i UN tokom međunarodnih sankcija protiv Beograda 1992-1999. godine „uključivao elemente članstva“ koji su dozvoljavali pristup SRJ Međunarodnom sudu pravde.

Teze britanskih advokata

Hrvatski pravni tim je naglasio da je sadašnji stav Srbije o „diskontinuitetu“ između SFRJ i SRJ u suprotnosti sa tadašnjom proklamacijom zvaničnog Beograda o pravnom kontinuitetu te dve države.

Drugi britanski profesor i advokat koji zastupa Hrvatsku Džejms Kroford osporavao je prigovor Srbije da se odgovornost za zlodela tokom sukoba u Hrvatskoj 1991. godine ne može pripisati SRJ, budući da je u to vreme postojala SFRJ, čija je članica bila i Hrvatska.

„Država u nastajanju može biti odgovorna za dela koja su počinjena u njeno ime, čak i pre nego što je ona objavila svoje osnivanje“, naznačio je Kroford. On je citirao presudu koju je bivšem lideru Srba u Hrvatskoj Milanu Babiću izrekao Haški tribunal, a prema kojoj su svi politički lideri i oružane snage u Republici Srpskoj Krajini 1991-1992. godine bili komandno i politički podređeni vlastima Slobodana Miloševića u Beogradu.

„I presuda Milanu Martiću takođe pokazuje direktnu umešanost tuženog u agresiju i okupaciju Hrvatske, preko Službe državne bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova“, rekao je Kroford. On je rekao da Hrvatska u ovom postupku „nije samo, niti primarno zainteresovana za finansijsku odštetu, iako ostaje i pri tom zahtevu“, već traži pravno zadovoljenje za žrtve i njihove porodice prema Konvenciji o genocidu i međunarodnom pravu“.

„OLUJA“ KAO PRIMER ETNIČKOG ČIŠĆENJA

Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine podržao je stavove ministra Jeremića.

„Akcija ‘Oluja’ nije bila ni legitimna niti oslobodilačka, imajući u vudu da je tokom njenog trajanja ubijeno na hiljade golorukih civila i spaljeno desetine hiljada kuća, što potvrđuje da je u pitanju bio najsuroviji primer etničkog čišćenja“, navodi se u saopštenju tog izbegličkog udruženja.

Ocenjuje se da oštar odgovor hrvatskog ministra Jandrokovića svedoči da on ignoriše činjenicu da je „Oluja“ između ostalog i predmet istrage Haškog tribunala i da dokazuje da se hrvatska politika prema prognanim Srbima nije promenila od 1991. godine do danas.

„Hrvatska očigledno nije navikla na čvrst stav Beograda prema problemima izbeglih Srba jer su svi prethodnici Vuka Jeremića na mestu ministra spoljnih poslova blagonaklono gledali na obaveze Hrvatske prema izbeglim i prognanim Srbima“, piše u saopštenju. Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine pozvao je vlasti u Srbiji da prestanu da grubo ignorišu problema izbeglih i prognanih i da počnu da insistiraju na potpunom povratku izbeglica u Hrvatsku, kao i na pravičnoj naknadi njihove uništene ili nezakonito oduzete imovine.

MESIĆ I SANADER OSUDILI JEREMIĆEVU IZJAVU

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader osudili su i odbacili izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića „da je Hrvatska kriva za etničko čišćenje Srba u ‘Oluji’“.

„U Srbiji još uvek ima mnogo ljudi koji se ne sećaju šta se dogodilo - da su tenkovi iz Beograda, Novog Sada i iz Srbije dolazili u Hrvatsku razarati ne samo Vukovar, nego i druge gradove, te da su ispraćani često puta i s cvećem“, rekao je Mesić.

Sanader je izjavio je da je Jeremiću rečeno šta treba da govori, a to, kada se psihološki razmatra, spada u odbrambeni stav. „Reč je o činjenici da je Hrvatska bila napadnuta i da je Miloševićeva politika sprovodila velikosrpsku agresiju protiv susednih država, pa i Hrvatske, te da je izgubila u tom ratu“, rekao je Sanader, prenosi Radio Slobodna Evropa.

A ŠTA JE SA HRVATSKIM IZVINJENJEM?

Pravni stručnjaci iz Srbije tvrde da se Srbija „malo uljuljkala“ posle izvinjenja predsednika Srbije Borisa Tadića hrvatskom narodu za sve patnje koje su mu naneli građani Srbije, misleći da će to biti dovoljno za hrvatsko povlačenje tužbe. Nažalost, to se nije dogodilo, a Srbima se od hrvatskih zvaničnika nikad niko nije izvinio za genocid koji su Hrvati počinili od Drugog svetskog rata do 1995. godine. Nijedan hrvatski političar nije izrazio reči žaljenja za Jasenovac, Jadovno, sistem ustaških logora i stratišta u „Nezavisnoj državi Hrvatskoj“, brojne zločine u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, na Medačkom džepu, na Koranskom mostu i kao krunu etničkog čišćenja - zločinačke akcije „Bljesak“ i „Oluja“, u kojima je ubijeno, kidnapovano i proterano oko 400.000 Srba!

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić se na komemoraciji u Jasenovcu 11. maja 2003. godine izvinio „nevinim žrtvama“, ali nigde nije naveo da je reč pre svega o Srbima.

„Ideja hrvatske države je veličanstvena, ali nema te ideje koja može opravdati ubijanje nevinih. Zato ovde, u Jasenovcu, kao predsednik Hrvatske, želim izraziti svoje duboko žaljenje zbog nevinih žrtava koje su pale od ruke onih koji su zloupotrebljavali ideju hrvatske države kao pokriće za ubistva, pljačke i progone“, rekao je Mesić.

Uvredljivi tonovi

Osvrćući se na prigovor Srbije da, prema međunarodnom pravu, uništavanje i pljačka kulturnog nasleđa Hrvatske ne mogu biti okarakterisani kao genocid, Kroford je podvukao da je, po hrvatskoj tužbi, to bio deo „šireg plana koji je uključivao fizičko istrebljenje, a čiji je cilj bilo iskorenjivanje Hrvata kao etničke grupe sa okupirane teritorije“.

Profesor dr Radoslav Stojanović, savetnik srpskog pravnog tima, koji je i ambasador Srbije u Holandiji, izjavio je za Glas javnosti da je veoma iznenađen prekjučerašnjim hrvatskim nastupom.

„Mi smo ponudili pomirenje i sporazum, a Hrvati su odlučili da krenu drugim putem. Jako sam razočaran oštrinom, pa čak i njihovim uvredljivim tonovima sa ironičnim prizvukom. Ali, juče je bilo bolje jer su nastupili engleski advokati iz njihovog pravnog tima. Oni su izneli svoje argumente, ali je sve to na nivou javne rasprave. Naš pravni tim će danas imati dobre odgovore i argumente. Mi i dalje stojimo na stanovištu da je u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine bilo zločina, ali ne i genocida! Ključni dokaz u našoj tvrdnji je i činjenica da pred Haškim tribunalom za genocid u oružanom sukobu u Hrvatskoj niko nije ni optužen, a pogotovu ne osuđen, pa se opravdano postavlja pitanje kako Srbija može biti odgovorna za genocid koji niko nije počinio!? U ovoj proceduralnoj fazi Sud nema argumenata da postoji genocid „na prvi pogled“ i vrlo lako može da odbije tužbu i po tom osnovu“, rekao je Stojanović.

Pored argumenta da ne postoji presuda Haškog tribunala za genocid u Hrvatskoj, pravni tim Srbije osporava nadležnost Suda, navodeći da u vreme podnošenja hrvatske tužbe naša zemlja nije bila članica Ujedinjenih nacija, članica Konvencije o genocidu, ni članica Statuta Suda, što su osnovni preduslovi da bi jedna država mogla biti tužena.

Očekuje se da javna rasprava bude završena sutra, a odluka Suda očekuje se na jesen.

Spor i zbog konzulata

Hrvatska tužba je, međutim, bila jedan od povoda za oštru raspravu ministara spoljnih poslova Srbije i Hrvatske Vuka Jeremića i Gordana Jandrokovića na prekjučerašnjem ministarskom sastanku Jadransko-jonske inicijative u Zagrebu. Srpski šef diplomatije je naglasio da Srbiji veoma smeta to što je Hrvatska priznala jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da ozbiljan problem u odnosima između dve države predstavlja hrvatska tužba za navodni genocid.

„Verujem da Srbija i Hrvatska imaju jasnu odgovornost da ovaj region zajedno povedu u evropsku budućnost. Međutim, nije uvek bilo tako. Setite se Vukovara i užasnih događaja koji su se tamo desili. Setite se etničkog čišćenja više od četvrt miliona Srba tokom operacije „Oluja“ 1995. godine. To su bila mračna vremena koja nikad više ne smeju da se ponove“, rekao je ministar Jeremić.

Jandroković je posle govora prišao Jeremiću i upitao ga: „Kako usred Zagreba možeš da kažeš da je bilo etničkog čišćenja Srba“, na šta je Jeremić odgovorio da je to „stav Beograda“. „To bi trebalo da ostavimo za sobom, to je prošlost i trebalo bi da se okrenemo budućnosti“, uzvratio je Jandroković. Jeremić je odgovorio da se s tim u potpunosti slaže, ali da je činjenica da Hrvatska vodi spor pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i da je upravo Zagreb taj koji ne želi da okrene leđa prošlosti i počne izgradnju odnosa na novim osnovama, kao i da „Srbi ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kolone koje su napustile Hrvatsku posle ‘Oluje’“.

Sporna je bila i želja Beograda da otvori konzulat u Kninu, jer je Jandroković rekao da zbog reciprociteta Srbija ne može imati dva konzulata u Hrvatskoj, a Hrvatska „samo jedan u Srbiji - u Subotici“. „Koliko znam, Hrvatska ima dva konzulata u Srbiji - jedan u Subotici, a drugi u Prištini“, odgovorio je na to Jeremić. Hrvatski ministar je uložio „oštar protest“ zbog Jeremićevih „neprihvatljivih ocena“.

Autor:

Petar Pašić