Srbija je izabrala budućnost

Kameron Manter

ŽELJA Amerike je da pomogne srpskom narodu, ali i da bude sigurna da će buduća vlada u Srbiji biti otvorena za saradnju koja joj se nudi. Tako u razgovoru za "Novosti" kaže Kameron Manter, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, uveren da bi odluka Srbije da ide ka Evropi bila način da se obezbedi stabilnost na Balkanu. U isto vreme, ovaj diplomata skeptičan je prema drugoj mogućnosti - da Srbija ne dobije proevropsku vladu.

* U kom pravcu bi krenuli odnosi sa SAD ukoliko Srbija dobije proevropsku vladu, a u kom ako vlast formiraju radikali, DSS i koalicija oko SPS?

- Očekujem vreme u kom bismo mogli da radimo sa proevropskim partijama i proevropskom vladom u Srbiji. Dosta je zajedničkog na čemu možemo da radimo i zaista verujem da će tako biti, jer su ljudi u ovoj zemlji na izborima jasno rekli svoje opredeljenje. Da pomenem samo da u oblasti ekonomije imamo programe pomoći za mala preduzeća i poljoprivrednike, ali i ulaganja naših privrednika kroz Američku privrednu komoru, investitore koji ovde stvaraju radna mesta... Želimo da vidimo još toga, a uz proevropsku vladu, mislimo da je to moguće. Želimo da nastavimo da pomažemo u savetovanju vaše vojske, da ona bude jaka i značajna za stabilnost na Balkanu, da radimo u oblasti kulture, na programima razmene mladih ljudi koji bi imali šanse da putuju ne samo kao turisti, već i zbog školovanja na kojima će sticati znanja za svoju budućnost i zaposlenje. Postoji široki spektar oblasti u kojima bismo sarađivali sa proevropski orijentisanom vladom. Istovremeno, skeptičan sam koliko bismo postigli ako bi se formirala vlada Koštunica - Šešelj. Pitam se - da li sa tom vladom možemo da postignemo sve ove stvari za koje verujemo da ljudi u Srbiji zaslužuju.

* Postoji li, u toj drugoj opciji, neka određena partija sa kojom SAD ne bi želele da sarađuju?

- Poznato je da ne razgovaram sa radikalnom strankom. To bi bio odgovor na ovo pitanje.

* Za vas bi saradnja sa SRS bila problem ako bi ta partija ušla u vladu, iako smo imali demokratske izbore?

- Morali bismo da vidimo, ali mislim da se takva vlada neće desiti.

* Tokom perioda Miloševićeve vlasti Srbija i SAD imale su veoma loše odnose. Kada danas govorimo o proevropskoj vladi, pominjemo partiju iz tog vremena koja bi ušla u vladu sa proevropskim snagama. To vam nije sporno?

- Moji kontakti sa ljudima iz socijalističke partije pokazatelj su mi da oni traže evropsku budućnost, da hoće da doprinesu onome što ljudi u ovoj zemlji žele. Navešću vam tri primera. U oblasti socijalne zaštite oni veruju da se može učiniti mnogo više da bi penzije bile na čvrstim osnovama, da stariji ljudi budu sigurni u svoju budućnost. Dakle, delimo istu želju - i mi to želimo ljudima u Srbiji. Druga oblast je zdravstvena zaštita. Njihova želja je da građani imaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, posebno kada je reč o starijim ljudima ili deci, što nije jednostavno sprovesti i zahteva finansijska sredstva. Taj problem imamo i u SAD. Socijalisti su posvećeni i rešavanju problema nezaposlenosti i pitanjima kako obezbediti kvalitetna radna mesta. Zbog toga smatram da naše odnose definiše pitanje kako da pronađemo najbolji način da zajednički radimo u korist naroda Srbije i kako da se SAD i evropske zemlje zajedno sa proevropskim snagama posvete ovim problemima. Smisao rada sa proevropskom vladom, iako ona uključuje socijaliste, jeste sledeći: imamo puno toga da radimo i dok ima volje da se rešavaju problemi, možemo da radimo zajedno.

* Pitanje prošlosti SPS sada se ne postavlja?

- Uvek će biti pitanja prošlosti i ne želim da ga minimiziram. Problemi devedesetih su nešto što ne želimo da ignorišemo. Ali, verujemo da ljudi koji su imali 15 veoma teških godina, zaslužuju bolju budućnost u Evropi.

* SAD su priznale Kosovo za nezavisnu državu, Srbija je opozvala svog ambasadora iz Vašingtona, vaša ambasada je demolirana, nemate kontakt sa našim premijerom od februara... Da li je zbog svega vaša misija u Beogradu u problemima?

- Interesantno je moje iskustvo

tokom ovog perioda. Nakon što su SAD priznale Kosovo, prema odluci vaše vlade, nisam imao priliku da se sastajem sa visokim zvaničnicima, ali sam putovao i pričao sa raznim ljudima: privrednicima, predsednicima opština, sa onima koji primaju našu pomoć, pošto SAD troše 50 miliona dolara svake godine na programe koji uglavnom idu u male gradove. Sve to vreme saznavao sam od ljudi u Srbiji koliko žele da budu deo Evrope, koliko žele da budu prijatelji sa evropskim zemljama i SAD i koliko imamo zajedničkog. Paradoksalno je, ali verujem da su naš odnos i moje razumevanje Srbije u ovim prethodnim mesecima bili na dobitku. I nameravam da nastavim da komuniciram sa ljudima širom ove zemlje.

* Kažete da se niste sretali sa našim premijerom, da li je to bio slučaj i sa ostalim članovima vlade?

- Vaša vlada je donela odluku o kontaktima sa zemljama koje su priznale Kosovo, pa predlažem da to pitate njih, oni znaju bolje.

* Nedavno je Rozmari di Karlo, zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara, izjavila da vaša zemlja nije zadovoljna lobiranjem kosovskih lidera za priznavanje Kosova kao države. Šta vam govori brojka od oko 40 zemalja koje su to učinile do sada?

- Prvo, Rozmari di Karlo tako nešto nije rekla. A mislim da će priznanja Kosova biti još. Taj proces traži vreme. Za mnoge zemlje to možda nije bila prva stvar na dnevnom redu.

* SAD su očekivale da će biti mnogo više priznanja do sada...

- Zaista ne znam. Moj osećaj je da zemlje koje su spremne da priznaju tu nezavisnost rade po svom nahođenju, pritisaka nema. Želimo da Kosovo bude uspešna zemlja, kao što želimo da i Srbija bude uspešna, da na Balkanu imamo dobru i stabilnu situaciju.

* Imate li makar neku strepnju da pitanje stabilnosti baš i nije tako sigurno sa Kosovom kao nezavisnom državom i Srbijom koja sa tim nije saglasna?

- Način na koji mi vidimo stabilnost na Balkanu je da zemlje kao što su Srbija i Kosovo, sve zemlje u regionu, budu integrisane u zapadne i evropske institucije kojima pripadaju. Srbija je veoma sofisticirana zemlja sa bogatom ekonomskom istorijom i snažnim afinitetom ka zapadu. Njena odluka da ide ka Evropi je način da se obezbedi stabilnost na Balkanu. Ukoliko ne bude vlade koja će voditi ka toj stabilnosti, bojim se da će to onda biti vlada koja gleda u prošlost, a ne u budućnost ljudi koji su ovde. Najbolja garancija stabilnosti za sve zemlje bivše Jugoslavije i one oko njih je da budu u EU.

* Čak i kada Srbija uđe u EU, pitanje Kosova za nju biće otvoreno. Naši političari poručuju da nikada neće priznati nezavisnost Kosova...

- Nadam se da u Evropskoj uniji postoji mesto za sve koji žive u Evropi.

* Ima li SAD neku ideju kako da se reši problem sa misijom EU na KiM koju Beograd smatra nelegalnom?

- To je kompleksna tema. Prema onom što mogu da čujem iz diskusija u UN, iz Unmika i iz EU, izgleda mi da se o tome razgovara i da se traži rešenje najbolje za sve u regionu.

* Često govorite da su SAD posvećene ulaganju u našu zemlju, stvaranju novih radnih mesta... Da li je to u svim ovim okolnostima moguće?

- Apsolutno! Ne znam ljude u Srbiji koji su srećni zbog onoga što se desilo sa Kosovom, ali po mom mišljenju to ne znači da ne možemo da pomažemo napredak ove zemlje. Zato smo ovde jedan od najvećih stranih investitora, najveći izvoznik iz Srbije je "Ju-Es stil", ljudi koji rade u ovoj firmi imaju dobre poslove... Uvek će biti tema oko kojih neke zemlje ne mogu da se saglase, ali znamo da naše prijateljstvo seže stotinama godina unazad i da imamo dosta toga zajedničkog, da možemo da radimo stvari koje su u obostranom interesu.

PRITISAK

* U NEKIM evropskim zemaljama tamošnji političari prebacuju svojim vladama da su priznale nezavisnost Kosova pod pritiskom Amerike. Šta mislite o takvim "optužbama"?

- Nisu istinite. Nije bilo pritisaka s naše strane.

* Ni prema jednoj zemlji?

- Kada pričate sa ljudima iz evropskih i država širom sveta koje su priznale Kosovo, čujete da su to uradili jer veruju da je to ispravna stvar.

STATUS KOSOVA JE REŠEN

* NAŠA vlada veruje da broj država koje priznaju Kosovo neće biti velik do septembra kada zaseda Generalna skupština UN, i da će tada biti jasno da je pravo rešenje da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto. Da li bi SAD podržale takve razgovore ukoliko broj priznanja ne bude onakav kakav su očekivale?

- Status Kosova je rešen. To je nezavisna država. Međutim, uvek smo zadovoljni kada su susedi u stanju da razgovaraju o praktičnim pitanjima koja direktno utiču na život ljudi, kada razgovaraju o budućnosti regiona, bezbednosti, napretku građana, pa ne bismo imali primedbu da Priština i Beograd razgovaraju međusobno ili sa drugima u regionu, ali mi smatramo da je pitanje statusa Kosova rešeno.

* Jasno je da Beograd ne bi pričao sa Prištinom kao sa svojim susedom...

- Na koji način bi tako nešto uradili, biće odluka vaše vlade.