Pre devet godina okončano bombardovanje SRJ

Danas se navršava devet godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu. Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina. Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije 12. juna 1999. godine. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu broj tih snaga je bitno smanjen.

Vazduhoplovni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane. Vlada SRJ je te noći proglasila ratno stanje. U većini gradova u SRJ tada su se prvi put posle Drugog svetskog rata oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a građani su odlazili u skloništa. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD. Akcija NATO, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. O materijalnoj šteti nanetoj SRJ bombardovanjem izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile od članica NATO-a da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.