Mnogo se truća o govoru mržnje

- Srbiji nije potrebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava, jer ne znam čime bi se ono bavilo. Ministarstvo znači vlast, a koja je to vlast u sferi ljudskih i manjinskih prava? Najviše garancija u oblasti tih prava daju Ustav i Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, gde se eksplicitno kaže da nacionalne manjine ostvaruju svoja prava u sferi kulture, službene upotrebe jezika i pisma, medija na maternjem jeziku i u zaštiti identiteta. Zar ne postoje u svim tim segmentima posebna ministarstva? Srbiji je potrebna stručna služba koja bi obavljala koordinaciju među drugim ministarstvima i savetima za nacionalne manjine. Uostalom, recite mi jednu zemlju u EU koja ima ministarstvo za ljudska i manjinska prava - poručuje na početku razgovora za Danas direktor državne Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević, odgovarajući na pitanje da li bi u novoj vladi Srbije trebalo da postoji ministarstvo za ljudska prava, što je bio slučaj do raspada SCG, maja 2006.

Kako ocenjujete stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji?

- To nigde u svetu nije zadovoljavajuće, pa ni u Srbiji.

Složićete se da je ovde ipak specifičnija situacija nego u većini drugih zemalja?

- Srbija jeste specifična i to, pre svega, unutar zakonodavnog okvira, jer Srbija poštuje kolektivna prava nacionalnih manjina što ne postoji u zakonodavstvima drugih evropskih zemalja. Prema tome, Srbija je iskoračila dalje u oblasti ljudskih i manjinskih prava u institucionalnom okviru, ali moramo završiti zakonsko regulisanje te oblasti. Imamo nepodeljeno odlične ocene u delu Ustava koji se time bavi. Međutim, nemamo zakon o načinu izbora nacionalnih saveta i o njihovim ovlašćenjima. Krajnje je vreme da se ti zakoni donesu.

Zbog čega nakon dve godine rada to još niste uradili?

- Jedan od nacrta je uradila Služba i dobili smo pristojne ocene Saveta Evrope. Neki od nacrta su raspravljani u Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Služba predlaže Vladi zakonska rešenja. Politički problemi su, međutim, sprečili razmatranje i usvajanje tog zakona.

Jedan od osnovnih prigovora koje predstavnici EU upućuju Srbiji je upravo nedovoljno dobro stanje u oblasti manjinskih prava.

- Gde to piše? Pokažite mi izveštaj gde to tako piše. Naprotiv. Mi nemamo obavezu prema međunarodnoj zajednici da to pitanje rešimo, već je to naša državna obaveza.

Zbog čega do sada niste reagovali na delovanje grupa krajnje desnice u Srbiji, koje mnogi smatraju profašističkim?

- Fašistička organizacija se po Ustavu ne može registrovati.

Uzmimo za primer organizaciju Obraz.

- Nigde nisam video da su oni registrovani kao fašistička organizacija.

Njihovo delovanje se često kao takvo tumači.

- Najrazličitije organizacije najrazličitije deluju. Imamo takozvane demokratske stranke, gde je nacizam vrlo prisutan u iskazima pojedinih političara. Omakne im se, ne znaju šta govore.

Zašto ne reagujete na te slučajeve?

- Zašto bi se reagovalo na sve. Poštujem slobodu reči.

Da li je sloboda reči diskriminacija po nacionalnoj, verskoj i seksualnoj pripadnosti?

- To je posebna oblast - šta je to sloboda reči? Ovde se mnogo truća, pogotovo u medijima, o nekakvom govoru mržnje. Sve može biti govor mržnje.

Ne mislite da je ta vrsta relativizacije opasna za društvo kakvo je srpsko?

- A zašto vi delite društvo. To je, kao, opasno u našem društvu, a nije u Francuskoj?

Živimo u posleratnom društvu.

- Pa i Francuska živi u stanju posle Drugog svetskog rata. Netrpeljivost je nešto drugo u odnosu na poziv na nasilje koje podleže sankcijama krivičnog dela. Svako ima pravo da kaže šta misli. Jezički iskaz ne može biti sankcionisan. Ovde odustajemo od načela liberalne demokratije uvodeći cenzuru i verbalni delikt jer se to nekome ne sviđa.

Gde je razlika između diskriminacije i slobode govora?

- Kod nas se neko proglašava fašistom, a neko drugi demokratom, iako to niko nije proverio. Pogledajte grafite po zidovima u nekim drugim zemljama, na primer u Nemačkoj. Oni vrve od govora mržnje. To se ne može opravdati, ali ne može se sloboda omogućavati parcijalno. Ljudski je neprihvatljiva diskriminacija po bilo kom osnovu, ali mislim da za sankcionisanje nije dovoljan samo iskaz. Sudovi i policija moraju da rade svoj posao.

A šta je onda posao Službe za ljudska i manjinska prava, ako vi odbijate da reagujete?

- U uredbi piše da predstavnici nacionalnih manjina iznose svoje predloge za poboljšanje položaja i onda se odlučuje o nekim stvarima koje su zakonski garantovane.

Zašto niste reagovali na odluku da se strankama nacionalnih manjina propiše isti cenzus za učestvovanje na izborima kao što je slučaj kod većinskih partija?

- Zato što je to sudska odluka. Snežana Čongradin