Nedelju dana fore za vladu

Od pocetka je znao sa kime ce. Bez i malo zlobe moram da kazem da ce to biti katastrofa i za SPS, ali bogami i za DS. Nisu svesni kakvu ce reakciju izazvati kod svojih pristalica i glasaca. SPS ce se definitvno iseliti iz skupstine, na duze vreme, a DS ce morati da se zadovolji sa nekih 10-15% mesta u skupstini. To ce se vrlo brzo i dogoditi jer molim vas, da li mozete da zamislite da traje vlada u kojoj sede zajedno: Dacic, Mrkonjic, Pajtic, Canak, Ljajic, Ugljanin, Pastor, Palma, Krkobabic, Draskovic, Dinkic, Sutanovac, uz podrsku Cede, Bebe, Zarka, Natase Kandic, Biljane Kovacevic-Vuco, Vesne pesic. Brzo ce se to drustvo posvadjati, jer ce to biti vlada ljudi koji se mrze medjusobno, naravno zbog svih tih problema o nama ce razmisljati samo u snu.

Vlada mora biti formirana. Stanje u kome vladaju tehnicki ministri je pogubno. Imaju vlast a nemaju nikakvu odgovornost jer su samo vrsioci duznosti...
Licno mislim da takva vlada DS-SPS je odlicna s njima idemo u evropu definitivno. Nema viza, plate 2000E minimum. Penzije po toj logici bar 70% od tih 2000E (za to ce se postarati PUPS). Pogledajte puteve u Evropi to i nas ceka. Krediti pristupi fondovima. MILIJARDE SU U PITANJU a mi cekamo dokle bre...

odricem se SRPSTVA

Nema mnogo vremena da se komentarise. Moraju da probaju bilo koju kombinaciju. Mi bez stranog kapitala smo izgubljeni. To je realnost. Sta ce da bude videcemo.

Svi koji zele da se odreknu srpstva jer zele izolaciju samo neka to urade da se mi ostali ne sramimo sto smo ovde rodjeni. Serbia is and only can be Europe.

Pitanje za "aqua" mislis li ozbiljno ovo sto si pisao ili si zaboravio da stavis znake navoda na ceo Tekst. Plate od 2000 EUR-a pa to je misaona imenica za 60% ljudi koji rade na Zapadu, a ti to zelis u kratkom vremenskom periodu, Krediti treba ih i Vratiti a ne samo uzimati. Ako mislis da ce za Mesec dana da budu putevi kao na Zapadu i to sve dzabe, i jos najbitnije pitanje mislis li i nadas li se da ce se primati Mesecno 2000 EUR-a a da se nista neradi, da sedis i cekas da padne sa neba, ocigledno nisi upoznat kako se zaradjuje hleb na Zapadu i koliko nasih ljudi je puklo psihicki, zdravstveno i sad se bori za egzistenciju jer Invalidse Rente su na ivici Socijale. Stvarno mnogo sanjate i mnogo se nadate. Promene je doneo DOS ali ne mnogo bolje od onih koje je imao Rezim do 2000 Godine. Vlada DS sa svim ostalim Satelitcicima koji imaju jedan ili dva mandata a ucestvuju u Vladi a na prvom mestu ce svi oni gledati samo sebe i svoje licne interese a ne Narod Srbije i interese Srbije. Stvarno mi se place kad procitam ovakav Tekst pun nebuloze.

Koga zanima šta će pristalice (vatrene) SPS i DS da kažu!
Kako kaže Čanak, zapuši nos i teraj dalje!
Moja supruga i ja godinama glasamo za DS, pa smo izrevoltirani kandidatima u lokalu glasali za grupu građana.
Neću da dam glas polupismenom čoveku čiji god bio kadar.
P. S. Moja g-đa se iznenadila (ja nisam) kada je saznala da jedna druga stranka ima još goreg kandidata (ako je to moguće) od gore navedenog telohranitelja sa jedva završenom osnovnom + nešto srednje.

Da vas Evropa nije pojurila jos bi vi otezali sa novom vladom. Hvala Evropi na strpljenju sa nama.

Pa nije Mrkonjić blesav. Zna čovek gde je jedina šansa SPS-a. Kockice su se tako lepo složile da njegova stranka, koja je već bila na izdisaju, dobije novu "infuziju" u vidu koalicije sa DS-om. To garantuje potpunu aboliciju SPS-a i, verovatno, povećanje njihovog biračkog tela na sledećim izborima. Ako se neko zapita gde je tu pravda za stotine hiljada poginulih i unesrećenih ljudi u suludim ratovima čiji je jedan od glavnih kreatora bio SPS, odgovor je "nema pravde, jer je vlast opijum i osnovni princip". Tako je bilo uvek i tako će ostati dok je sveta i veka.

Citat iz NIN-a
Уочи избора, председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић пожалио се: “Они са којима бисмо волели кажу да нас неће и раде против нас, а они с којима ми не бисмо волели, хтели би с нама зато што немају с ким другим”. После избора испоставило се да је Дачић готово пророчки испрогнозирао да се без његове коалиције неће моћи, и кренуло је (очекивано) убеђивање социјалиста коме царству да се приклоне; али не зато што се без њих не може, како то рече Дачић, него зато што би таква коалиција била природна – из националних, државотворних или идеолошких разлога, свеједно. Ваљда зато што су сећања на црвено-црну коалицију из деведесетих година још свежа, аналитичари различитих профила и интегритета, а са њима и политичари, много су више приљежности демонстрирали доказујући зашто је још природнија веза СПС-а (плус Палма и Кркобабић) и Демократске странке, и како ће СПС из свега тога да профитира.

Нови поглед на СПС најјезгровитије је сублимирао Горан Јешић, функционер ДС-а и градоначелник Инђије, у изјави за новосадски “Дневник”: “Идеолошки две најблискије странке у Србији заправо и јесу ДС и СПС, прва као члан Социјалистичке интернационале, а друга као партија која то жели да постане”.
Врло слично ће и председник ДС-а Борис Тадић рећи: “И ДС и СПС деле идеологију Социјалистичке интернационале, обе странке се залажу за социјалне реформе које доводе до просперитетног друштва у коме постоји социјална правда. (...) Залажемо се за друштво које се равномерно развија и повећава своје капацитете за одбрану Косова. ” Нешто касније, овог викенда на седници Главног одбора ДС-а, Тадић се (по многима неумесно) сетио још једне сличности ДС-а и СПС-а; како је пренела “Политика”, Тадић је рекао да су “ДС и СПС суочени са чињеницом да лидери странака ‘нису међу њима’ и да обе странке ‘имају свој бол’”.
Истовремено, са своје стране ни социјалисти (плус Палма, плус Кркобабић) нису остали дужни, громогласно се залажући за ратификацију ССП-а и наставак евро-интеграција; Д. М. Палма је отишао и корак даље, отишао на позицију ЛДП-а Чедомира Јовановића, захтевом да Србија врати своје амбасадоре у земље из којих их је повукла због признања независности Косова.
Паралелно с тим, иако се по Санџаку њихове присталице гледају преко нишана, кашикара и стиснутих песница, у истом се савезу од ове недеље налазе и Расим Qајић и Сулејман Угљанин.

Ствар су, најзад, до лудила довели европски званичници, подршком проевропској влади све са социјалистима. СПС, како то рече британски амбасадор у Београду Стивен Вордсворт, “не мора да настави да заувек постоји као Милошевићева партија”, а “у српској политици постоји простор за социјалистичку партију која се снажно бори за права друштвено угрожених категорија становништва, али је истовремено и модерна, проевропска и у потпуности посвећена владавини права”. И директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић. Она је пре неки дан рекла “Гласу јавности” да је Палма човек који “здраво и рационално размишља”: “Он се бави бизнисом и свестан је тога да без уласка у ЕУ неће бити ништа. Било би добро када би било више таквих људи који размишљају о интересима друштва”.
Како су, дакле, социјалисти постали тако природни савезници демократама? Како је то Палма постао разумни Европејац, да би га зарад напретка Србије ваљало и клонирати? Има ли у свему томе икаквог система и доследности, или се овај изненадни преврат мора сматрати непринципијелним? Иако нам се непрестано поручује да треба да гледамо у будућност, а не у прошлост, осврнимо се ипак мало уназад, у новинске архиве, да видимо како су Дачић и Палма говорили о Косову и Европи, о ДС-у, шта је ДС говорио о ДСС-у због сарадње с Палмом, шта разумни човек Палма говори о Аркану а Дачић о Слободану Милошевићу.

При том, у непринципијелност им нећемо убројати то што је, рецимо, Палма 3. марта ове године изјавио “ја из коалиције (са ДСС и НС) нисам изашао нити намеравам”, а само 12 дана касније (15. марта), говорећи о спекулацијама о његовој коалицији са СПС-ом: “Добро се спекулише. Ја сам човек који увек у животу има варијанте А, Бе, Це, Де. ” У истом интервјуу казао је и ово, о коалицији са ДС и Г17: “Уопште са њима нисам разговарао о коалицији, нити је то природна коалиција. ” Ове среде најавио је да ће следеће недеље коалиција око СПС-а формирати владу са ДС-ом; но, оваква предомишљања, у непуна четири месеца, нећемо назвати недоследним или непринципијелним, већ, Палминим речима: “Страну нисам променио, али морамо да будемо прагматични. ”
Промена политичких савезника, заправо, потпуно је ирелевантна уколико је то учињено у циљу борбе за принципе. Ево како то изгледа у Србији.
Главна тачка раздора у састављању националне владе, односно спајања проевропске – макар према ономе што се јавности представља, а држимо се тога – представља ратификација ССП-а. Драган Марковић, ове среде: “Како је председник ДСС-а Војислав Коштуница рекао да тај споразум (ССП) треба поништити, за ЈС су разговори са том странком завршени. ”

А шта је, на дан потписивања ССП-а, 29. априла ове године, пре месец и по дана, рекао Драган Марковић Палма? Према сајту Б92: “У овом политичком тренутку нико нема право да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању Европској унији. ” Ивица Дачић: “Нико нема овлашћење ове државе и овога народа да потписује било какве споразуме са ЕУ док се претходно не разреши да ли ЕУ сматра Србију целовитом државом. ” Даље, на сајту Б92: “СПС сматра да, уколико данас буде потписан ССП, то може бити само споразум појединца или одређене политичке групације, наводећи да ће нови сазив парламента и нова влада Србије покренути нове разговоре са ЕУ, разрешити питање да ли ЕУ Србију сматра целовитом државом и поништити све делове овог споразума који то доводе у питање. ”
Док смо још код ССП-а, ваља се сетити и предизборног обећања лидера Јединствене Србије од пре четири године: “Радикалним резом забранићемо увоз пољопривредних производа у Србију, и на тај начин подстаћи нашу пољопривреду и омогућити јој тржиште. ” Обећање је интересантно зато што ССП, за који се Марковић сада здушно залаже, налаже сасвим супротно – укидање практично свих баријера и сваку државну заштиту тржишта. Али Палму нема ко да подсети.

Лидер проевропских социјалиста Ивица Дачић, када је о Косову реч, био је екстремнији од Коштунице и радикала заједно. Децембра прошле године: “Нико нема право да каже да се неће поново ратовати. ” А 16. фебруара ове године: “Србија треба да позове Скупштину Републике Српске да прогласи независност.(...) Србија треба да предузме мере против свих држава које прихвате независност, од дипломатских па до економских, трговинских и других мера. Они нам нису пријатељи. Не може нека држава која прва призна независност Косова и Метохије да буде прва на тендерима за продају предузећа у Србији. ” И 17. фебруара: “Уколико Кфор не може или неће да заштити Србе на Косову, онда то треба да учине војска и полиција Републике Србије. ”

И независно од Косова, услов ЕУ за почетак примене ССП-а зависи од сарадње с Хагом. Ивица Дачић је 22. маја рекао: “Против смо изручења Хагу, али подржавамо ако неко жели добровољно да оде. ” После хапшења Стојана Жупљанина, ове среде, биће интересантно како ће одреаговати и лидер СПС-а, али и Драган Марковић Палма који је 25. маја 2002. године говорио о тадашњем хашком оптуженику Веселину Шљиванчанину: “Он је прави Србин. Одајемо му сва признања и кажемо да се не преда јер нема коме да се преда. ” Годину и по дана касније, крајем октобра 2003, с говорнице у Скупштини Србије позвао је полицију да уђе у институције, “да изврши државни удар”, да позове војску и тиме “спаси” Србију. Разлог: хашке оптужнице против војних и полицијских генерала. Касније ће објаснити да је “реаговао емотивно” јер је влада ДОС-а “издајничка” будући да је “слала у Хаг све оне који су бранили српски народ”.

Политички прагматизам (српски: превртљивост) у састављању проевропске владе не заслепљује само домаће политичаре. Цитирали смо амбасадора Вордсворта (СПС “не мора да настави да заувек постоји као Милошевићева партија”), а ни Хавијер Солана се у изјавама после избора није противио коалицији ЗЕС-а и социјалиста. Шта о тој подршци данас мисли Ивица Дачић није познато, а ево шта је сличним поводом, уочи избора, изјавио децембра 2003. године: “Овде је реч о томе да се Солана поново меша у унутрашње ствари Србије. Осим што нас је бомбардовао, сада жели и да каже како ће народ да гласа. ” И четири и по године касније, уочи ових избора: “Они који су бомбардовали Србију на челу са Соланом треба да седе на оптуженичкој клупи у Хагу, а не наши народни хероји који су бранили Србију од НАТО бомби. ” Вордсвортова визија европског СПС-а, ослобођеног Милошевићевог наслеђа? Подсетимо на почетак Дачићевог говора на 7. конгресу СПС-а: “Дајем реч и заклињем се да ћу дужност председника СПС-а покушати да обављам следећи све тековине које је оставио Слободан Милошевић. ” А потпредседница СПС-а Славица Ђукић-Дејановић у “Вечерњим новостима” пре неколико дана, 7. јуна, каже: “Никада се нећемо одрећи Милошевића”.

Штавише, ако се неко упитао одакле идеја СПС-у да се удружи с Палмином Јединственом Србијом, ево шта је Дачић рекао 13. марта: “Пред претпрошле изборе Слободан Милошевић говорио је да би било добро да Палма буде на нашој листи. ”
А шта, тек, рећи о Палми и Жељку Ражнатовићу Аркану, а да то већ није рекао сам Палма. Петнаести фебруар 2000. године: “Смрт Жељка Ражнатовића Аркана није само губитак за ССЈ, већ и за целу патриотску Југославију. “А 25. јануара 2002. године: “Српска добровољачка гарда под вођством Аркана није чинила ратне злочине, већ само штитила вековне српске земље и при том поштовала све међународне конвенције. ” И 16. новембра 2006. године: “Наравно да сам поносан што ми је један такав човек био пријатељ”.
С обзиром на овакве Палмине изјаве, не чуди реакција Драгољуба Мићуновића: “Ако не можемо са Српском радикалном странком, зашто бисмо могли с Палмом, који припада странци која је била још жешћа и сумњивија него што су били радикали? ” Искрен је и Драган Шутановац: “Коалиција с Палмом је повратак у тамни период и грађани заслужују да чују да ли се ДСС залаже за повратак старом или за пут у Европу”. Додуше, и Мићуновићева и Шутановчева изјава датирају из новембра 2006. године, када је у коалицију са Палмом улазио Војислав Коштуница; данас, када сами треба да уђу у такав савез, овакве се оцене не понављају, но данас је Палма и Наташу Кандић убедио да је европски човек.
А и непомирљиви ЛДП најављује да ће подржавати владу ЗЕС-а и коалиције око СПС-а, иако се први човек СПС-а 18. фебруара, дан после проглашења независности Косова (јавила је Бета), заложио за забрану политичких странака и невладиних организација које прихвате независност Косова. “То је противно Уставу Србије. Србија мора да буде озбиљна држава”, говорио је тада Дачић, сасвим на трагу онога што је шест година раније изјавио Палма: “Наравно да аутономаше и сепаратисте треба забранити! Чанкова партија води ка сепаратизму. ”

А Дачић је изјављивао (уочи избора, 4. маја) и да је “немогућа било каква коалиција у којој се налазе Чедомир Јовановић, Ненад Чанак и Вук Драшковић”. Нешто раније, јула 2004. године, лидер социјалиста је Вука Драшковића кандидовао и за одлазак у Хаг, јер је у време рата на Косову и злочина био потпредседник Савезне владе. Палма је, опет, Божидара Ђелића и Млађана Динкића 2002. године поредио са Јездом и Дафином, Расима Qајића 2003. године слао да живи у Босну, а пре две године у чуду поставио питање “како да будем у влади у којој је министар и Динкић?! ”
Како, тек, побројати све лепо што су челници СПС-а изговорили о ДС-у. Пре две године, једино што су замерали Коштуничином ДСС-у било је то што су “помогли Борису Тадићу да буде изабран за председника Србије”. У то време, јула 2006. године, Ивица Дачић каже: “Демократска странка је била у спрези са криминалним групама које су убиле Зорана Ђинђића”. Ово је, иначе, била његова реакција на изјаву Бориса Тадића после судских пресуда у случајевима Иван Стамболић и Ибарска магистрала, када су у директну везу са тим злочинима доведени Слободан Милошевић и његов режим. “Ми у свом државном систему имамо политичке организације које су инспирисале злочине које су чинили представници државе”, рекао је Тадић на седници ГО ДС-а у Лозовику, додајући да је то учињено “по налогу највиших руководилаца тада владајућих странака, а пре свега СПС-а”. Дачић је 2004. године Демократску странку назвао “највећим злом” које је могло да задеси Србију, залажући се чак за укидање свих закона који су донети док је ДС била на власти. Јануара 2006. покушао је и Бориса Тадића да увуче са собом у аферу “Кофер” (“Владимир Цизељ, један од власника КЕБ банке, веома је добар пријатељ Бориса Тадића”), да би децембра исте године, после Тадићевог сусрета са Агимом Чекуом на скопском аеродрому рекао да је лидер ДС-а тиме “поздравио независност Косова”: “То децидирано говори да су Тадић, Чеда Јовановић и Динкић обећали Западу да се неће противити независности Косова ако добију изборе” (19. децембра 2006).

Ових дана, по окончању избора, Дачић изјављује: “Национално и државно нам је ближи блок са којим разговарамо. Идеолошки, када се говори о чланству у Социјалистичкој интернационали и формирању владе левице прихватљивија нам је Демократска странка”. Али новине бележе и оно што је на исту тему, поводом чланства ДС-а у Социјалистичкој интернационали, Дачић рекао 2003. године: “Волео бих да видим једног бирача ДС-а, који када гласа за њих, мисли на социјалисте. Самопроглашавањем можете да будете било шта”.
Но, како то рече Д. М. Палма још пре две године: “У Србији је идеологија нестала оног тренутка када је СПО ушао у коалицију са социјалистима. СПО сваки дан прича о ескадронима смрти, а онда заједно са њима диже руке и гласа”. И зато, мудровао је Палма пре неколико месеци, када се разишао са Коштуницом: “Али, пазите, морате да будете прагматични. Не смете бити принципијелни, да се ухватите као баба за плот за неки принцип и да то буде ваша идеја и да целу Србију уништите том идејом и таквом политиком”. Из тога, даље, следи закључак да ће супротно поступање, непринципијелно, Србију учинити Швајцарском. Или, макар, Јагодином. Но, сами смо за то гласали.

palma uvek si bio izdajica i ostaosi
posteno zeljko mislim na arkana nikada i nije imao poverenja u tebe
zato sto bi sve prodao za pare
sledece izbore gubis i u jagodini