Lađević: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava suvišno

Direktor Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević ocenio je danas da Srbiji nije potrebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava, jer ne zna čime bi se ono bavilo.

Ministarstvo znači vlast, a koja je to vlast u sferi ljudskih i manjinskih prava, upitao je Lađević u intervjuu listu "Danas".

Najviše garancija u oblasti tih prava daju Ustav i Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, gde se eksplicitno kaže da nacionalne manjine ostvaruju svoja prava u sferi kulture, službene upotrebe jezika i pisma, medija na maternjem jeziku i u zaštiti identiteta, dodao je.

Zar ne postoje u svim tim segmentima posebna ministarstva, upitao je Lađević, ocenivši da je Srbiji potrebna stručna služba koja bi obavljala koordinaciju među drugim ministarstvima i savetima za nacionalne manjine.

"Recite mi jednu zemlju u EU koja ima ministarstvo za ljudska i manjinska prava", dodao je Lađević.

Upitan kako ocenjuje stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji, odgovorio je da to nigde u svetu nije zadovoljavajuće, pa ni u Srbiji i dodao da je Srbija specifična, pre svega, unutar zakonodavnog okvira, jer poštuje kolektivna prava nacionalnih manjina, što ne postoji u zakonodavstvima drugih evropskih zemalja.

Lađević smatra da je Srbija iskoračila dalje u oblasti ljudskih i manjinskih prava u institucionalnom okviru, ali da mora završiti zakonsko regulisanje te oblasti i da je krajnje vreme da se donesu zakoni o načinu izbora nacionalnih saveta i o njihovim ovlašćenjima.

Na pitanje zašto Služba nije reagovala na delovanje grupa krajnje desnice u Srbiji, koje mnogi smatraju profašističkim, odgovorio je da se fašistička organizacija po Ustavu ne može registrovati i da "najrazličitije organizacije najrazličitije deluju".

"Imamo takozvane demokratske stranke, gde je nacizam vrlo prisutan u iskazima pojedinih političara. Omakne im se", kaže Lađević, upitavši zašto bi se reagovalo na sve takve slučajeve i dodajući da poštuje slobodu reči.

Lađević je rekao da se "ovde mnogo truča, pogotovu u medijima, o nekakvom govoru mržnje", da "sve može biti govor mržnje" i da se "kod nas neko proglašava fašistom, a neko drugi demokratom, iako to niko nije proverio".

Svako ima pravo da kaže šta misli. Jezički iskaz ne može biti sankcionisan, rekao je on, ukazujući na "grafite po zidovima u nekim drugim zemljama, na primer u Nemačkoj", koji "vrve od govora mržnje".