Vrtlog autsajdera povukao i Jankovićevu

Na vimlbonskom polju je svejedno da li ste Dženg, Kudrjavceva ili Tanasugarn. Ako ste samouvereni, hladnokrvni, ako igrate bez respekta, pobedićete i kao autsajder. To čulima teniskog sveta ne može da promakne.

U Sveengleskom kroket i teniskom klubu još jedan ishod je primljen kao senzacija. Takmičenje je pre četvrtfinala završio i drugi nosilac na ženskom turniru – Jelena Janković. Anu Ivanović (1) i Ruskinju Mariju Šarapovu (3) vimbldonski vrtlog je povukao na dno i ranije, ali njegova snaga tako nije iscrpljena i ko zna koga će još da zavitla.

Jedna bez milosti, druga bez moći

Tajlanđanka Tamarin Tanasugarn je pobedila Jankovićevu u osmini finala lako i ubedljivo sa 6:3, 6:2. Njen prvi prodor među osam najboljih na Vimbldonu posle šest bezuspešnih pokušaja, a sreća joj se nije osmehnula ni u četvrtom kolu na Međunarodnom prvenstvu Australije 1998, dogodio se kad su pred našom teniserkom mogle da se otvore najvrednije dveri „belog sporta”. Nazirao se njen duel s četvorostrukom šampionkom i braniocem trona Amerikankom Venus Vilijams u kojem bi jurila prvi uslov da postane sledeći prvi „reket”. Da se domogla polufinala, na idućoj svetskoj rang-listi bi imala više bodova od i dalje prvoplasirane Ivanovićeve, a onda bi njenu sudbinu krojila još samo Ruskinja Svetlana Kuznjecova od koje bi morala da ode korak dalje.

Jankovićeva je krovu sveta najbliža bila u neposrednom duelu s Ivanovićevom u polufinalu „Rolan Garosa” kada su nijanse odlučile da 17. kraljica od uvođenja kompjuterskog obračunavanja poena (1975) bude njena protivnica. Ponovni san je srušen, a da očni kapci nisu ni zatvoreni. Stvarnost je potpuno drukčija. To je besprekorni kantar koji je izmerio da Jankovićeva opet nije bila spremna da uzleti do vimbldonskih visina.

I treću godinu uzastopce poklekla je u osmini finala. I lanjski poraz je bio iznenađujući. Savladala ju je s 3:6, 7:5, 6:3 Francuskinja Marion Bartoli, koja je potom čak izbacila i najbolju teniserku sveta Belgijanku Žistin Enen u polufuinalu. Ispostavilo se da je to bio i poslednji meč na najčuvenijoj travi „belog sporta” proslavljene belgijske igračice, koja se nedavno povukla, a da samo Vimbldon nije osvojila.

Jankovićeva je tada opravdanje pronašla u neumoljivoj kiši koja joj je istanjila živce, prekidajući meč nekoliko puta. Utehu je našla u potonjem takođe iznenadnom trijumfu s Britancem Džejmijem Marejom u igri mešovitih parova, zbog koje je i bilo produženo njeno učešće. Ovog puta kofere pakuje odmah.

Tajlanđanka nije imala milosti, od prvog do poslednjeg udarca. Obično se, kada je autsajder tako nadahnut, kaže da bi mogao da savlada bilo koga. To je potvrdila i Kineskinja Đi Dženg u trećem kolu protiv Ivanovićeve (6:1, 6:4). Juče je praktično viđena repriza tog meča. Ni jedna ni druga naša teniserka nisu uspele da se ponovo izbave dok je pod njima led sve tanji. Ivanovićevoj se osmehnula sreća protiv Francuskinje Natali Deši, a Jankovićeva je krenula put poraza u prethodnom meču, sa 17-godišnjom Dankinjom poljske krvi Karolinom Voznjacki. Prošle su dalje, ali nije slutilo na dobro.

Nisu pokazale pravo lice, ali su njihovi neuspesi bar bili prilika da vidimo njihove protivnice o čijoj igri malo znamo, a koje nam se sada urezuju u sećanje. Zapamtićemo da je ta Tanasugarn igrala fanatično, sa snažnim i ravnim forhendima koji su se kao strela zabadali u travu ispred nogu Jankovićeve, levo i desno od nje. Zapravo, ka našoj igračici je išao roj strela od kojeg nije mogla da se odbrani pa je srljala u greške (19 naspram tek šest).

Nezalečena povreda kolena omela kretanje

Tajlanđanka je uoči susreta izjavila da neće da bude razočarana i ako izgubi, jer je već postigla neočekivano mnogo – dogurala je među 16 najboljih, a takmičenje je počelo 128 teniserki. Obično s takvim razmišljanjem u meč ulazi bez opterećenja. Tanasugarn, međutim, nije bila ravnodušna. Igrala je na pobedu, igrala je da pod stare igračke dane (rođena 24. maja 1977) prvi put uđe u četvrtfinale na turnirima za „gren-slem” i sada će zasluženo i s većim očekivanjima na megdan starijoj Vilijamsovoj koja ništa nije prepustila slučaju protiv 18-godišnje Ruskinje Alise Klejbanove (6:3, 6:4).

Tako je Jankovićeva morala da se vlada kao favorit. Od početka je, međutim, prepustila protivnici da kontroliše razvoj događaja, da vodi igru, da napada, a iskusna Tajlanđanka je predosetila da će našu teniserku brzo da obuzmu nervoza i malodušnost, a to su sigurni znaci nemoći koji prerastaju u strah od poraza.

Sve je u prvom setu bilo gotovo s brejkom kojim je Tanasugarn povela s 4:2. Sve je u drugom setu završeno s već drugim gemom na protivnički servis kojim je stekla vođstvo od 4:1. Jankovićeva je uzvratila (4:2), ali je nada bila kratkog daha. U preokret ni sam nije verovala, jer je Tajlanđanka nije posustajala. Ostvarila je 11. uzastopnu pobedu budući da je uoči Vimbldona trijumfovala na travi u Bošu i to preko dva kola u predtakmičenju. U finalu je pobedila i Ruskinju Dinaru Safinu (7:5, 6:3), finalistkinju „Rolan Garosa”, a to joj je tek drugi trofej s turnira VTA u karijeri (2003. trijumfovala na tvrdoj podlozi u Hajderabadu u Indiji). Njen najbolji plasman na svetskoj listi je 19. mesto, sredinom 2002, a sada je 60. Nju će vimbldonska istorija pamtiti kao teniserku koja je zapečatila sudbinu prva tri nosioca, a nikada se pre nije desilo da bar jedan ne bude u četvrtfinalu od 1927. kada je uveden taj poseban status.

Jankovićeva smatra da je pružila najviše s obzirom na nezalečenu povredu kolena iz meča s Voznjacki (igrala je s velikim flasterom).

– Nije mi dala ni gram šanse. Bilo je teško, pogotovo što nisam mogla da igram kako želim. Nisam se oporavila sto odsto, a trava traži besprekorno kretanje. Uvek sam kasnila za lopticom, ali nisam mogla da se krećem normalno. Dala sam svoj maksimum – kazala je potištena Jankovićeva kojoj je lekar ukazao pomoć pošto je smanjila na 2:1 u drugom setu, a i Tanasugarn je tada izmasirana.

G. A.

-----------------------------------------------------------

Nepravda organizatora, smatra naša teniserka

Jelena Janković smatra da su organizatori turnira dva puta bili bezočni prema njoj. Prvo, kada je tražila da njen meč protiv Tajlanđanke Tanasugarn bude pomeren za kasnije kako bi imala još malo vremena za oporavak od povrede kolena u prethodnom susretu. Njena molba nije uslišena, a meč je počeo kada je i planirano, u 13 časova, i bio je prvi na terenu 18.

Jankovićeva smatra da je to druga nepravda da kao drugi nosilac i trećeplasirana na svetskoj rang-listi igra na tom terenu, a ne na centralnom ili na terenima 1 ili 2.

– Da li je to normalno da Venus Vilijams igra na terenu 2, a Čakvetadze i Vajdišova, koje su 18. ili ne znam već koji nosioci, na terenu 1. Kada sam videla ujutro da sam na terenu 18, nisam mogla da poverujem. Smatram da prvi i drugi nosilac uvek moraju da budu raspoređeni na glavne terene. Dobila sam veoma čudan odgovor da je i teren 18 pokriven televizijskim kamerama. Ali, zar i centralni stadion i teren 1 nisu. To nije bilo pravo objašnjenje zašto igram na terenu 18. Bila sam razočarana. Kao da sam igrala na parkiralištu. Maltene da mi je bio potreban helikopter da dođem dotle – prekorela je Jankovićeva vimbldonske oce.

[objavljeno: 01/07/2008]