Električna sadašnjica

Lansirna rampa za centralnu, višednevnu EXIT ceremoniju naredne sedmice u Novom Sadu - Tuborg Green Fest, prošle godine već je doveo fascinantne rock heroje Red Hot Chilli Peppers u Inđiju, da bi sada galvanizovao Beograd u Areni svojevrsnim brzopoteznim presekom prethodnih festivala sa jednako u svojim žanrovima fascinantnim Cypress Hill (2004) i Franz Ferdinand (2006) za glavne zvezde večeri.

Grandiozni latino hip hop multi doping Cypress Hill (na fotografiji) sa Zapadne Obale tako je u svojoj vagnerijanskoj odi ležernosti pod vrelim suncem super-urbanog megalopolisa bio odmah zatim sasečen na tanke listiće jedne poludele mašine za rezanje i mlevenje preciznih odsečaka vremena, što su je na delu upriličili glazgovski Franz Ferdinand, odajući pak poštu svim onim naraštajima "britanske invazije", čiji je ljuti rock’n’roll iz ranih šezdesetih jednostavno oduvek nekako bio toliko briljantan i zapanjujuće upečatljiv da je postajao usled svoje drske razularenosti i perfektne ekonomičnosti strukture i punk i pop istovremeno.

U sudaru tako strašne džungle tamnopute strasti sa ivica Sjedinjenih Amerika i bele seizmatike keltskih ritualnih uskrsnuća u paklu ubojito naoštrene jedinice ljutog mladog rock’n’roll benda odlučujete se - za oboje! Divlja bajka izvedena u sred dimne zavese od znate već čega, čije je potonje Franz Ferdinand žustro galopiranje ovde nadomešteno zapaljivim hronikama boemije one egzotične underground osvešćene ulične aristokratije preko Atlantika, momentalno ubrajaju Cypress Hill u trijumfalne vrhunce vaših nezakonitih zvučnih poroka, no odmah zatim obe ruke bi bez zaostatka stavili na lomaču zbog električne sadašnjice Franz Ferdinand koji onaj malopređašnji negravitacijski polagani hod čoveka na Mesecu smenjuju čistim kapricioznim katapultiranjem u nebesa nitroglicerina.

Fan-ta-sti-čno!