Vojnici Nasera Orića sekli su glave Srbima

BEOGRAD/NOVI SAD – Haški tribunal pravosnažno je oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za nesprečavanje zločina nad Srbima 1992. i 1993. godine. Apelaciono veće tribunala time je preinačilo prvostepenu presudu izrečenu u leto 2006. godine, kojom je Orić bio proglašen krivim zato što nije sprečio zločine nad Srbima u Srebrenici i bio osuđen na dve godine zatvora. Saopštavajući presudu, predsedavajući sudija Volfgang Šomburg rekao je da je utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi.

Pravosnažnu presudu Haškog tribunala osudili su najviši državni zvaničnici Srbije i Republike Srpske, a poznati patolog i nekadašnji načelnik Vojnomedicinske akademije dr Zoran Stanković, koji je radio na ekshumaciji i obdukciji brutalno ubijenih srpskih civila u okolini Srebrenice, Bratunca i Zvornika i predao dokumentaciju o tome Haškom tribunalu, bio je šokiran presudom.

Suđenje i presuda

Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kad je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.

Prvostepenom presudom Orić je 30. juna 2006. bio osuđen na dve godine zatvora zato što nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici. Prema toj presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992. maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome. Od odgovornosti za druge zločine iz optužnice, poput bezobzirnog razaranja više srpskih sela u okolini Srebernice, on je bio oslobođen prvostepenom presudom.

Dokumentacija u tribunalu

– Presuda je skandalozna i ne odražava realno stanje! Treba je proučiti po svim elementima i tražiti obrazloženje po svim tačkama, s obzirom na to da je samo obrazloženje dosta kontradiktorno, imajući u vidu dosadašnje presude Haškog tribunala. Ko je i pod kojim okolnostima imao hrabrosti da tog čoveka oslobodi kad se znalo da je on bio komandant tih snaga – ne znam, ali da sam na njegovom mestu, ne bih imao miran san niti mirnu savest – poručio je Stanković.

Nekadašnji ministar odbrane predao je Haškom tribunalu zapisnik i dokumentaciju o obdukciji ubijenih srpskih civila i zbog toga je 2000. i 2001. godine dvaput bio u Hagu, a posle su i haški istražitelji dvaput dolazili u Beograd kako bi mu postavili dodatna pitanja u vezi s predatim nalazima. Dr Stanković navodi da je predao svu dokumentaciju o postradalima na području opštine Zvornik, zatim u Fakovićima, Skelanima, Kravici, Bratuncu i Srebrenici, te da je dokumentacija prihvaćena bez primedaba sudskog veća, tužilaštva, kao i odbrane u Hagu.

– Ne znam šta se dogodilo! Znači, mogu da pričam o žrtvama, ali ne mogu da ulazim u razloge zašto je i pod kojim uslovima sud presudio kako je presudio – ističe dr Stanković, navodeći samo nekoliko primera brutalnih ubistava srpskih civila tokom 1992. i 1993. godine koje su počinili Orić i njegovi vojnici. Tako je ispričao da su samo u Kravici pronašli 34 tela, dok su u Skelanima uradili obdukciju više od 20 tela. On navodi da je u Kravici pronađen ubijen Risto Popović, rođen 1920. godine, čiji je sin Kostadin zarobljen i odveden u Srebrenicu, gde je pogubljen.

Razbijene lobanje, prerezani vratovi, odsečena ruka...

– U Srebrenici smo pronašli posmrtne ostatke Kostadina Popovića. Njemu je razbijena lobanja s gornje strane i na ceduljici koja je bila ubačena u vreću s njim pisalo je da je umro prirodnom smrću. Njemu je bila slomljena lopatična kost i rebra – ističe Stanković. On kaže da je u Skelanima našao nekoliko ljudi koji su zaklani, poput Radoslava Mitrovića. Nesrećni čovek je imao i prelom leve butne kosti, zbog čega nije mogao da se kreće, pa je zaklan. Kaže da su u Skelanima našli Radoslavu Kovačević, koja je rođena 1918. ili 1920. godine. Ona je takođe pronađena zaklana.

– Našli smo i skoro celu porodicu Novaka Ristića, njegovu ženu i kćer, kao i njihovu rođaku Milenu Ristić, koja je bila zaklana i odsečeni su joj prsti na obe šake. Sina Novaka Ristića nismo pronašli. U Zvorniku smo pronašli Miladina Arsenevića, kome je odsečena glava, kao i jedno dete od 12 godina koje je ubijeno veoma brutalno – priseća se Stanković.

Krvavi trag

Prema podacima Vlade Republike Srpske, snage pod komandom Nasera Orića na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika u prvoj godini rata (1992/1993) ubile su više od 1.200 srpskih civila. Široj javnosti je najpoznatiji slučaj sela Kravice u bratunačkoj opštini u koje su Orićevi vojnici upali na pravoslavni Božić 1993. i svirepo ubili više od 50 civila. Prema obaveštajnim podacima Vojske Republike Srpske, Orić je lično rukovodio napadom na Kravice, a, prema nepotvrđenim informacijama, bio je i na mestu zločina. Snage pod Orićevom komadom počinile su slične zločine i u selima Boljevići, Fakovići, Zalužje, Ježestica, Hranča, Magašići, Biljača, Zagoni, Loznička Rijeka, Sandići, Konjević Polje, Blječeva i drugim mestima u istočnoj Bosni. Za svirepe zločine u tom rejonu dosad niko nije odgovarao.