I cene vole evropski nivo

Teško je shvatiti srpsku ekonomsku stvarnost. Već pune dve godine nacionalna valuta pliva blizu kote od 80 dinara za jedan evro, a cene ne usporavaju svoj rast. Normalno bi bilo očekivati da kretanja potrošačkih cena budu slična evropskim i da u dvogodišnjem periodu nisu prešla zbirni nivo od 5-6 procenata, ali srpska inflacija je znatno neugodnija, jer su cene tokom periodu 2006-2007. skočile za 16,6 posto.

Pojedini ekonomisti smatraju da je baš u prethodne dve godine monetarna politika ušla u ozbiljnu krizu. Navodno, dok je dinar klizao i postepeno gubio vrednost, privreda je uspevala to da prati i da ne gubi strmoglavo svoju konkurentnost. Ako se pogledaju statistički izveštaji Narodne banke Srbije (NBS), može se uočiti da je nacionalna valuta u petogodišnjem razdoblju izgubila 17,6 odsto svoje vrednosti. Naime, 3. jula 2003. godine srednja vrednost evra bila je 65,1411 dinara, dok je juče za jednu evropsku valutu trebalo izdvojiti 79,0553 dinara.

Pošto se cene i kurs, najčešće doživljavaju kao ekonomski blizanci, logično bi bilo da su i cene, u rečenom petogodišnjem periodu, imale približno istu stopu rasta. Međutim, zbirna inflacija od 2003. do 2007. godine dostigla je 55,9 procenata. Bilo je tu i mirnih godina (2003. rast cena bio je 7,8 posto, a 2006. čak i manji - 6,6 procenata), ali i onih dramatičnih kad je cenovni nalet pretio olujom (13,7 posto u 2004. i čak 17,7 procenata u 2005. godini).

Zašto cene beže ispred relativno stabilnog kursa nacionalne valute? U poslednje dve godine guverner NBS Radovan Jelašić suočio se sa viškom privatizacionih prihoda. Ponuda deviza je često bila obilnija od tražnje, pa je u uslovima plivajućeg kursa dinar jačao. Šta je guverner mogao? Da ignoriše tu činjenicu i da veštački potapa nacionalnu valutu? Mnogi mu zameraju da, ustvari, veštački jača dinar, ali njihove zamerske se uvek sudaraju sa činjenicom da je na srpskom tržištu, permanentno, prisutan manjak dinara i višak evra.

Drugi razlog treba tražiti u potrebi da se srpska privreda restrukturira i pripremi za uslove otvorenog evropskog tržišta. Poznati ekonomski analitičar Stojan Stamenković kaže da je pozicioniranjem kursa negde oko 80 dinara za evro, postavljena “crvena” linija konkurentnosti. Oni koji su iznad “crvenog” konkurentni su, oni koji su ispod, ili će tražiti unutrašnje rezerve koje će im omogućiti da preskoče “crveni” prag, ili će propasti. Ako bi stalno pomerali kurs, zaključuje Stamenković, nikada ne bi uspeli da završimo restrukturiranje privrede. Nastavila bi se stara praksa da preduzeća neprestano očekuju da im država pruži nekakav kursni stimulans.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Miljković ne osporava ovakvu ekonomsku logiku. On, međutim, postavlja pitanje da li je ta “crvena” linije povučena na pravom mestu. Odnosno, da li je ona postavljena prilično visoko i da li time veći deo srpske privrede učinjen nekonkurentnim?

Još nekoliko zanimljivih faktora utiču na srpska cenovna kretanja. Posebno u prehrambenoj sferi domaće cene su pod sve manjim uticajem konkurenicije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milić Milovanović kaže da se tu stvaraju najveći monopoli i da baš njima najviše smetaju evropski standardi i evropska pravila igre. Međutim, rast maloprodajnih cena prehrambenih proizvoda u Srbiji neće moći da ide iznad evropskog proseka. Ako bi do toga došlo, onda bi Srbija postala jedna zatvorena ekonomija u kojoj caruju moćnici i kojoj nisu potrebni evropski vidici.

Šta bi mogla biti posledica ovakvih cenovnih kretanja? Zaključak je jednostavan - srpske cene će se postepeno izjednačavati sa evropskim. To je neumitan trend i svi ćemo se morati prilagoditi tome. Nemačke agencije već opominju naše sunarodnike u toj zemlji da, pre putovanja u Srbiju, kupe dovoljno namirnica, jer je bakaluk u otadžbini sada skuplji nego tamo gde žive. Na stranu što to nije tačno, još uvek su osnovne potrepštine jeftinije u Srbiji, samo se postavlja pitanje da li su dovoljno jeftine? Ali, i zašto bi bilo dovoljno i da li evro ovde mora da vredi dva puta više nego u Nemačkoj? I to samo zato što je srpski radnik, uglavnom, bedno plaćen!?

V. Harak

Poslato 03.07.2008