Vesti » Dnevnik 04.07.2008
Uticaj palinke na inspiraciju slikara iz dežele
Dnevnik petak, 4. jul 2008.
Biser seosko-salašarskog turizma i pravi rajski vrt na uzvišici Brioni osmislili su Beograđanin Dušan Đorđević i Senćanin Milivoj Stanišić. Dolaze gosti željni predaha od gradske vreve, ali i dobre kapljice, kulinarskih špecija i posebne vrste provoda, a ovih dana gosti su umetnici iz Slovenije, Mađarske i Srbije, učesnici prvog međunarodnog “Susreta umetnika pod orahom”.
– Sve je krenulo spontano – priča Stanišić. – Jesenas je svratila da prespava gošća iz Slovenije, mnogo joj se svideo ambijent naše “Kraljice” pa je predložila da dođe s grupom umetnika iz dežele.
Etno-kutku “Kraljica voća” Đorđević i Stanišić dali su ime po kajsiji, čiju slast preko kazana pretaču u čuvenu barack palinku. Za razliku od prošle sezone, kad su iz sopstvenog voćnjaka ubrali tone sočnih plodova, ovog leta u krošnjama jedva po koja kajsija, tek za probu. Nepogode obrale rod u dva navrata. Zaliha ima, ali znaju oni gde su kajsije rodile, pa fraklići u kojima služe čuvenu palinku imaju čime da se napune.
Da se umetnici okupe, osim ortaka iz “Kraljice voća”, postarao se i arhijerejski namesnik budimski i sekretar vladike Lukijana, prota Lazar Pajtić. Kad je zbog izgubljenog glasa morao da se bavi drugim poslom, u Senti je, između ostalog, bio reditelj i upravnik Kamerne scene “Miroslav Antić”, u čijim predstavama je igrao i njegov sin Bojan, aktuelni vojvođanski premijer.
Dok se u ambijentu starinske salašarske kuhinje krčkao paprikaš od petlova s obližnjih salaša, umetnici su se razmileli po panonskoj idili, oporavljajući se od burnog druženja prethodne noći.
– Prvobitnu ideju o okupljanju umetnika smo proširili, pa su osim umetnika iz Slovenije, došli i oni iz Sente, Niša i Mađarske, ukupno njih 16 – kaže u ulozi domaćina prota Lazar. – Podršku da se umetnici ugoste pružili su lokalna samouprava i Zavod za kulturu Vojvodine, a namera nam je da susreti postanu tradicionalni.
Slikarka Tatjana Plevnik iz Virštanja kraj Celja prva je jesenas u “Kraljici voća” uočila, osim gostoljubivih ljudi, mira i tišine, i posebnu poetiku okoliša. Očarani su i ostali iz slovenačke ekipe: Milojka Drobne, Andrej Brumen Čop, Jelka Žic, Vesna Šloser, Aleš Hofman i Ksenija Trbovc, a u vreme naše posete očekivali su da stigne još jedan kolega iz Kranja.
Pod krošnjom s koje se osmehivalo tek nekoliko narandžastih plodova, plus jedan otresen vetrom u travu, Andrej Brumen Čop, s kičicom u ruci, veli da mu se sviđa i Senta, koja na njega ostavlja utisak varoši s posebnim šmekom.
– Za početak slikam kajsije, da se malo smirim posle burne noći – priča Andrej. – U Sloveniji imam status slobodnog umetnika, pa osim slikanja moram da radim još mnogo toga. Najviše slikam u ulju i posvećen sam figurativnom slikarstvu. Mnogo sam slikao i insekte, pre svega pčele i ose. Tek sam stigao i panonske pčele još nisam čuo kako zuje, sigurno su krenule na cvetove suncokreta.
NJegov kolega Hofman, koji radi u drvetu, dugo je kovao plan kako da dva oveća panja pretvori u umetnička dela. U »«”Kraljici voća” za to se pobrinuo Lehel Horvat iz Subotice, poznat po nadimku Lehel Kriva Linija, koji je kompletan enterijer i nameštaj svojeručno oblikovao od bagremovine, ne ispravljajući joj silne krivine.
Eva Farkaš iz mađarskom mesta Dunakesi tka tapiserije, obradovala se starom razboju, kojem, doduše, nedostaju dve papučice, čeka se Ede Poša, Senćanin koji živi u Mađarskoj, panonskim motivima nadahnjuje se Vladimir Milošević iz Niša, a od Senćana tu su Bela Rečko, Živojin Branovački, Elena Popov-Kokai, Akoš Bala i Karolj Kovač.
– Oživljavamo umetničku tradiciju Sente, jer je ovde još pedesetih nastala prva slikarska kolonija u Jugoslaviji, u koju su dolazili Milan Konjović i drugi veliki stvaraoci – podseća Rečko. – Mada sam Senćanin, prvi put sam u predivnom ambijentu “Kraljice voća”. Pošto su mi specijalnost akvareli, koristim priliku da »zabaležim« neponovljive pejsaže.
Milorad Mitrović
Poslato 03.07.2008
– Sve je krenulo spontano – priča Stanišić. – Jesenas je svratila da prespava gošća iz Slovenije, mnogo joj se svideo ambijent naše “Kraljice” pa je predložila da dođe s grupom umetnika iz dežele.
Etno-kutku “Kraljica voća” Đorđević i Stanišić dali su ime po kajsiji, čiju slast preko kazana pretaču u čuvenu barack palinku. Za razliku od prošle sezone, kad su iz sopstvenog voćnjaka ubrali tone sočnih plodova, ovog leta u krošnjama jedva po koja kajsija, tek za probu. Nepogode obrale rod u dva navrata. Zaliha ima, ali znaju oni gde su kajsije rodile, pa fraklići u kojima služe čuvenu palinku imaju čime da se napune.
Da se umetnici okupe, osim ortaka iz “Kraljice voća”, postarao se i arhijerejski namesnik budimski i sekretar vladike Lukijana, prota Lazar Pajtić. Kad je zbog izgubljenog glasa morao da se bavi drugim poslom, u Senti je, između ostalog, bio reditelj i upravnik Kamerne scene “Miroslav Antić”, u čijim predstavama je igrao i njegov sin Bojan, aktuelni vojvođanski premijer.
Dok se u ambijentu starinske salašarske kuhinje krčkao paprikaš od petlova s obližnjih salaša, umetnici su se razmileli po panonskoj idili, oporavljajući se od burnog druženja prethodne noći.
– Prvobitnu ideju o okupljanju umetnika smo proširili, pa su osim umetnika iz Slovenije, došli i oni iz Sente, Niša i Mađarske, ukupno njih 16 – kaže u ulozi domaćina prota Lazar. – Podršku da se umetnici ugoste pružili su lokalna samouprava i Zavod za kulturu Vojvodine, a namera nam je da susreti postanu tradicionalni.
Slikarka Tatjana Plevnik iz Virštanja kraj Celja prva je jesenas u “Kraljici voća” uočila, osim gostoljubivih ljudi, mira i tišine, i posebnu poetiku okoliša. Očarani su i ostali iz slovenačke ekipe: Milojka Drobne, Andrej Brumen Čop, Jelka Žic, Vesna Šloser, Aleš Hofman i Ksenija Trbovc, a u vreme naše posete očekivali su da stigne još jedan kolega iz Kranja.
Pod krošnjom s koje se osmehivalo tek nekoliko narandžastih plodova, plus jedan otresen vetrom u travu, Andrej Brumen Čop, s kičicom u ruci, veli da mu se sviđa i Senta, koja na njega ostavlja utisak varoši s posebnim šmekom.
– Za početak slikam kajsije, da se malo smirim posle burne noći – priča Andrej. – U Sloveniji imam status slobodnog umetnika, pa osim slikanja moram da radim još mnogo toga. Najviše slikam u ulju i posvećen sam figurativnom slikarstvu. Mnogo sam slikao i insekte, pre svega pčele i ose. Tek sam stigao i panonske pčele još nisam čuo kako zuje, sigurno su krenule na cvetove suncokreta.
NJegov kolega Hofman, koji radi u drvetu, dugo je kovao plan kako da dva oveća panja pretvori u umetnička dela. U »«”Kraljici voća” za to se pobrinuo Lehel Horvat iz Subotice, poznat po nadimku Lehel Kriva Linija, koji je kompletan enterijer i nameštaj svojeručno oblikovao od bagremovine, ne ispravljajući joj silne krivine.
Eva Farkaš iz mađarskom mesta Dunakesi tka tapiserije, obradovala se starom razboju, kojem, doduše, nedostaju dve papučice, čeka se Ede Poša, Senćanin koji živi u Mađarskoj, panonskim motivima nadahnjuje se Vladimir Milošević iz Niša, a od Senćana tu su Bela Rečko, Živojin Branovački, Elena Popov-Kokai, Akoš Bala i Karolj Kovač.
– Oživljavamo umetničku tradiciju Sente, jer je ovde još pedesetih nastala prva slikarska kolonija u Jugoslaviji, u koju su dolazili Milan Konjović i drugi veliki stvaraoci – podseća Rečko. – Mada sam Senćanin, prvi put sam u predivnom ambijentu “Kraljice voća”. Pošto su mi specijalnost akvareli, koristim priliku da »zabaležim« neponovljive pejsaže.
Milorad Mitrović
Poslato 03.07.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari