Arhiva » Vesti » Mini. za tel. i inf. društvo 04.07.2008
Iz štampe: Ignorisali su nas kada smo pokušali da liberalizujemo tržište
Mini. za tel. i inf. društvo petak, 4. jul 2008.
Danas, 4. jul 2008.
Autor: Slobodanka Stamenić
Aleksandra Smiljanić
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.
Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.
Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.
Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.
Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.
Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.
Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.
Poruka
Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.
Autor: Slobodanka Stamenić
Aleksandra Smiljanić
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.
Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.
Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.
Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.
Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.
Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.
Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.
Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.
Poruka
Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.
Preuzeto sa sajta mtid.sr.gov.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari