Arhiva » Vesti » Danas 30.08.2008
Karadžić ponovo odbio da se izjasni
Statusna sednica zakazana za 17. septembar, kada će bivši predsednik Republike Srpske imati priliku da pokrene sva (pred)procesna pitanja koja, dotad, ne budu rešena
Danas subota, 30. avgust 2008.
NASTAAVAK S 1. STRANE
Nekadašnji lider Srba u Bosni je, na početku drugog pojavljivanja u haškoj sudnici, odnosno izjašnjavanja o krivici, potvrdio da će se sam braniti, nakon čega mu je sudija Bonomi ponudio da se izjasni želi li da čuje optužnicu, ili ne.
- Nemam interesa da slušam tu optužnicu, jer očekujem novu, nisam formirao ni tim saradnika i pomoćnika - rekao je Karadžić.
On je, još ranije, najavio da se neće izjašnjavati o optužnici, već će to učiniti kada bude podignuta nova, po kojoj će mu biti suđeno. Haško tužilaštvo najavilo je da će optužnicu "prepraviti" do kraja septembra.
Tribunal dozvolio objavljivanje naloga za pretres
Haški tribunal saopštio je da je, po zahtevu Radovana Karadžića da mu se dostave kopije svih naloga za pretres koji su izdati u njegovom slučaju, dozvolio da tri sudska naloga za pretres postanu dostupni javnosti. U obrazloženju odluke Tribunal navodi da se Tužilaštvo nije usprotivilo da javnosti budu dostupni sudski nalozi za pretres, od kojih su dva izdata 24. februara 1998, a treći 11. septembra 2003, jer smatra da je u interesu pravde da oni ne budu i dalje zapečaćeni. U podnesku od 6. avgusta Karadžić je zatražio da mu se dostave kopije svih sudskih naloga za pretres koji su povezani sa njegovim slučajem, uključujući datum njihovog izdavanja, lokacijama i imenima osoba čija će imovina biti pretražena. Takođe, Karadžić je u drugom podnesku, sa istim datumom, od Tribunala zatražio da mu se dostave kopije o nalozima koje je taj sud izdao o zamrzavanju imovine. Tribunal je takav Karadžićev zahtev ocenio kao sporan jer "nijedan organ" Suda u Hagu nije izdao takav nalog, pozivajući se i na obrazloženje Tužilaštva koje tvrdi da "nema saznanja" o bilo kakvoj naredbi o zamrzavanju imovine, izdatih u slučaju Karadžić.
- Mi želimo da to učinimo što pre - rekao je predstavnik Tužilaštva Alan Tiger, navodeći da je "projektovani datum veoma razuman".
ŠUTANOVAC: Poziv optuženicima da se predaju
Beograd - Ministar odbrane Dragan Šutanovac ponovo je apelovao na haške optuženike Ratka Mladića i Gorana Hadžića da se predaju, jer je to bolje kako za državu i građane tako i za njihove porodice i njih same. "Nismo ubeđeni da žive u blagostanju i da žive bez problema, mislim da bi im mnogo bolji bio sam čin predaje", kazao je Šutanovac novinarima u Starom dvoru nakon sastanka sa paraolimpijcima. Na pitanje da li veruje da je Mladić u Srbiji, Šutanovac je kazao da nema nikakvih pokazatelja za to i da on ne prima dnevne izveštaje o tome jer nije deo akcionog tima. Navodeći da je deo akcionog tima Vojnobezbednosna agencija, on je rekao da se često u javnosti i među političarima mešaju nadležnosti. "O samom činu operacija i aktivnosti i akcija ne treba de se informiše državni vrh ukoliko su operacije u toku i to je pravilo koje postoji svugde u svetu", kazao je Šutanovac.
- Želim da unapred kažem da neću prihvatiti presuđene stvari ukoliko nisu dokazane i postavio bih pitanje da li će mi sud dozvoliti jednako vreme i resurse kao i tužilaštvu - rekao je Karadžić.
Plakati podrške "Obraza"
Bačka Palanka - Plakati sa likom haškog optuženika i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pojavili su se na ulicama Bačke Palanke. U zaglavlju plakata nalazi se znak "Obraza", a preko nacrtanog lika Karadžića piše - Srbin. Slova natpisa su izmešana, ćirilična i latinična.
- Jedan od stubova međunarodnog prava je da mora postojati kvalitet i ravnoteža, to što ste rekli je odgovarajuće. Imaćete priliku, ne brinite ništa - rekao je Bonomi.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 31. jula, Karadžić je, u skladu sa pravilima Suda, za 30 dana odložio izjašnjavanje o krivici, rekavši da želi da sačeka novu, izmenjenu optužnicu čije je podizanje najavio glavni tužilac Serž Bramerc. Tužilaštvo, u međuvremenu, nije izmenilo optužnicu, pa je sudija Bonomi juče Karadžiću ponudio da se izjasni o krivici po tačkama stare optužnice.
Sudija Bonomi je izrazio iznenađenje što je Tužilaštvo čekalo da se Karadžić nađe u pritvoru da bi pristupilo izmeni optužnice, koja je podignuta 1995, a poslednji put izmenjena 2000.
- Nadam se da niste ozbiljni kad ste pomenuli taj termin - kazao je Bonomi tužiocu Tigeru.
Optuženi Karadžić je prekjuče tvrdio i da njegovo izjašnjavanje sprečava to što se "Tribunal lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice", a u stvari je "sud NATO-a koji je odlučio da ga likvidira". On je pitao sudiju Bonomija šta se događa s njegovim podnescima u kojima je tvrdio da je pravičan proces "nemoguć" zbog "mnogih grešaka" koje su učinjene prema njemu, kao i zbog, kako je ponovio, namere SAD i NATO-a da ga "likvidiraju".
- Ja sam prestao da se lažno predstavljam, bio bi red da i svi ostali prestanu da se lažno predstavljaju - rekao je Karadžić.
Sudija Bonomi odgovorio je Karadžiću da će pretpretresno veće razmotriti njegove podneske kojim osporava nadležnost Tribunala i o njima doneti odluku, ali da to nije tema zasedanja. Ta i druga pitanja, prema odluci sudije, biće razmotrena na statusnoj konferenciji zakazanoj za 17. septembar.
Važeća optužnica tereti Karadžića u 11 tačaka, po principu individualne i komandne odgovornosti, za genocid i saučesništvo u genocidu u Srebrenici i drugim opštinama u BIH, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BIH od 1992. do 1995.
Bivši predsednik Republike Srpske tvrdio je na prvom pojavljivanju da je nezakonito uhapšen u Beogradu i da se plaši za svoju bezbednost. Karadžić je, takođe, rekao da mu je američka administracija, sredinom protekle decenije, ponudila imunitet od Haškog tribunala u zamenu za povlačenje iz politike i javnog života. SAD su to, međutim, demantovale. Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, odakle je 30. jula prebačen u Hag.
On je u novom, u ponedeljak, objavljenom podnesku pretpretresnom sudiji, zatražio od Haškog tribunala da odbaci slučaj protiv njega zbog kršenja njegovih prava, onemogućene odbrane i mogućnosti "sudske likvidacije od predstavnika zemalja NATO".
Prema optužnici, Karadžić je "delujući individualno i u saradnji s drugima", između ostalih s Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić, "planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao planiranje, pripremu i izvršenje uništenja, u celosti ili delimično", bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih i verskih grupa. Opsada Sarajeva, tokom koje su snage VRS, po optužnici, 44 meseca granatama i snajperskom vatrom ubile i ranile "na hiljade civila oba pola i svih životnih dobi", Karadžiću se stavlja na teret kao krivično delo "protivpravnog terorisanja civila". J. Č.
Nekadašnji lider Srba u Bosni je, na početku drugog pojavljivanja u haškoj sudnici, odnosno izjašnjavanja o krivici, potvrdio da će se sam braniti, nakon čega mu je sudija Bonomi ponudio da se izjasni želi li da čuje optužnicu, ili ne.
- Nemam interesa da slušam tu optužnicu, jer očekujem novu, nisam formirao ni tim saradnika i pomoćnika - rekao je Karadžić.
On je, još ranije, najavio da se neće izjašnjavati o optužnici, već će to učiniti kada bude podignuta nova, po kojoj će mu biti suđeno. Haško tužilaštvo najavilo je da će optužnicu "prepraviti" do kraja septembra.
Tribunal dozvolio objavljivanje naloga za pretres
Haški tribunal saopštio je da je, po zahtevu Radovana Karadžića da mu se dostave kopije svih naloga za pretres koji su izdati u njegovom slučaju, dozvolio da tri sudska naloga za pretres postanu dostupni javnosti. U obrazloženju odluke Tribunal navodi da se Tužilaštvo nije usprotivilo da javnosti budu dostupni sudski nalozi za pretres, od kojih su dva izdata 24. februara 1998, a treći 11. septembra 2003, jer smatra da je u interesu pravde da oni ne budu i dalje zapečaćeni. U podnesku od 6. avgusta Karadžić je zatražio da mu se dostave kopije svih sudskih naloga za pretres koji su povezani sa njegovim slučajem, uključujući datum njihovog izdavanja, lokacijama i imenima osoba čija će imovina biti pretražena. Takođe, Karadžić je u drugom podnesku, sa istim datumom, od Tribunala zatražio da mu se dostave kopije o nalozima koje je taj sud izdao o zamrzavanju imovine. Tribunal je takav Karadžićev zahtev ocenio kao sporan jer "nijedan organ" Suda u Hagu nije izdao takav nalog, pozivajući se i na obrazloženje Tužilaštva koje tvrdi da "nema saznanja" o bilo kakvoj naredbi o zamrzavanju imovine, izdatih u slučaju Karadžić.
- Mi želimo da to učinimo što pre - rekao je predstavnik Tužilaštva Alan Tiger, navodeći da je "projektovani datum veoma razuman".
ŠUTANOVAC: Poziv optuženicima da se predaju
Beograd - Ministar odbrane Dragan Šutanovac ponovo je apelovao na haške optuženike Ratka Mladića i Gorana Hadžića da se predaju, jer je to bolje kako za državu i građane tako i za njihove porodice i njih same. "Nismo ubeđeni da žive u blagostanju i da žive bez problema, mislim da bi im mnogo bolji bio sam čin predaje", kazao je Šutanovac novinarima u Starom dvoru nakon sastanka sa paraolimpijcima. Na pitanje da li veruje da je Mladić u Srbiji, Šutanovac je kazao da nema nikakvih pokazatelja za to i da on ne prima dnevne izveštaje o tome jer nije deo akcionog tima. Navodeći da je deo akcionog tima Vojnobezbednosna agencija, on je rekao da se često u javnosti i među političarima mešaju nadležnosti. "O samom činu operacija i aktivnosti i akcija ne treba de se informiše državni vrh ukoliko su operacije u toku i to je pravilo koje postoji svugde u svetu", kazao je Šutanovac.
- Želim da unapred kažem da neću prihvatiti presuđene stvari ukoliko nisu dokazane i postavio bih pitanje da li će mi sud dozvoliti jednako vreme i resurse kao i tužilaštvu - rekao je Karadžić.
Plakati podrške "Obraza"
Bačka Palanka - Plakati sa likom haškog optuženika i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pojavili su se na ulicama Bačke Palanke. U zaglavlju plakata nalazi se znak "Obraza", a preko nacrtanog lika Karadžića piše - Srbin. Slova natpisa su izmešana, ćirilična i latinična.
- Jedan od stubova međunarodnog prava je da mora postojati kvalitet i ravnoteža, to što ste rekli je odgovarajuće. Imaćete priliku, ne brinite ništa - rekao je Bonomi.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 31. jula, Karadžić je, u skladu sa pravilima Suda, za 30 dana odložio izjašnjavanje o krivici, rekavši da želi da sačeka novu, izmenjenu optužnicu čije je podizanje najavio glavni tužilac Serž Bramerc. Tužilaštvo, u međuvremenu, nije izmenilo optužnicu, pa je sudija Bonomi juče Karadžiću ponudio da se izjasni o krivici po tačkama stare optužnice.
Sudija Bonomi je izrazio iznenađenje što je Tužilaštvo čekalo da se Karadžić nađe u pritvoru da bi pristupilo izmeni optužnice, koja je podignuta 1995, a poslednji put izmenjena 2000.
- Nadam se da niste ozbiljni kad ste pomenuli taj termin - kazao je Bonomi tužiocu Tigeru.
Optuženi Karadžić je prekjuče tvrdio i da njegovo izjašnjavanje sprečava to što se "Tribunal lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice", a u stvari je "sud NATO-a koji je odlučio da ga likvidira". On je pitao sudiju Bonomija šta se događa s njegovim podnescima u kojima je tvrdio da je pravičan proces "nemoguć" zbog "mnogih grešaka" koje su učinjene prema njemu, kao i zbog, kako je ponovio, namere SAD i NATO-a da ga "likvidiraju".
- Ja sam prestao da se lažno predstavljam, bio bi red da i svi ostali prestanu da se lažno predstavljaju - rekao je Karadžić.
Sudija Bonomi odgovorio je Karadžiću da će pretpretresno veće razmotriti njegove podneske kojim osporava nadležnost Tribunala i o njima doneti odluku, ali da to nije tema zasedanja. Ta i druga pitanja, prema odluci sudije, biće razmotrena na statusnoj konferenciji zakazanoj za 17. septembar.
Važeća optužnica tereti Karadžića u 11 tačaka, po principu individualne i komandne odgovornosti, za genocid i saučesništvo u genocidu u Srebrenici i drugim opštinama u BIH, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BIH od 1992. do 1995.
Bivši predsednik Republike Srpske tvrdio je na prvom pojavljivanju da je nezakonito uhapšen u Beogradu i da se plaši za svoju bezbednost. Karadžić je, takođe, rekao da mu je američka administracija, sredinom protekle decenije, ponudila imunitet od Haškog tribunala u zamenu za povlačenje iz politike i javnog života. SAD su to, međutim, demantovale. Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, odakle je 30. jula prebačen u Hag.
On je u novom, u ponedeljak, objavljenom podnesku pretpretresnom sudiji, zatražio od Haškog tribunala da odbaci slučaj protiv njega zbog kršenja njegovih prava, onemogućene odbrane i mogućnosti "sudske likvidacije od predstavnika zemalja NATO".
Prema optužnici, Karadžić je "delujući individualno i u saradnji s drugima", između ostalih s Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić, "planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao planiranje, pripremu i izvršenje uništenja, u celosti ili delimično", bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih i verskih grupa. Opsada Sarajeva, tokom koje su snage VRS, po optužnici, 44 meseca granatama i snajperskom vatrom ubile i ranile "na hiljade civila oba pola i svih životnih dobi", Karadžiću se stavlja na teret kao krivično delo "protivpravnog terorisanja civila". J. Č.
Preuzeto sa sajta danas.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari