Tužilaštvo selektivno goni lažne svedoke

NASTAVAK S 1. STRANE

Peto opštinsko tužilaštvo u Beogradu nedavno je podiglo optužnicu protiv Dejana Ivkovića, Nenada Ćebića i Vukašina Vukašinovića, koji se terete da su davali lažni alibi prvooptuženom Miloradu Ulemeku Legiji, bivšem komandantu JSO u vezi s atentatom na Draškovića.

Pravni stručnjaci ukazuju da je u ovom postupku bilo više osoba koje su lažno svedočile i koje bi za to trebalo da snose krivičnu odgovornost, a koja su iz nepoznatih razloga izostavljena sa optužnice.

Problem, kako ukazuju, predstavlja to što je lažno svedočenje svakodnevna pojava u krivičnim postupcima u opštinskim, ali i okružnim sudovima koja skoro nikada dosad nije dobila sudski epilog. Posebnu bojazan predstavlja to što se takve optužnice nakon pravnosnažnosti presude ne pokreću u procesima koji se odvijaju u specijalnom sudu za najteža krivična dela.

Tužilaštvo nije podiglo optužnicu niti nakon pravnosnažne presude Zoranu Jotiću Jotki i njegovoj grupi. Ostaje da se vidi i to šta će se dogoditi kada postane pravnosnažna presuda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i da li će protiv svih koji su lažno svedočili u tom postupku biti podignute optužnice ili samo za pojedine i ko su ti svedoci koji će ostati nekažnjeni to jest aminovani. Ne treba prenebregnuti činjenicu da su ova trojica svedočila i na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

- Svaki ozbiljan pravosudni sistem mora da sankcioniše lažno svedočenje što dosad nije bila praksa u Srbiji. Na svedočenju se zasniva presuda i utvrđuje istina. Ako pokretanje ili nepokretanje postupaka zavisi od diskrecione želje tužioca, time se narušava pravosudni sistem Srbije. Ne sme se praviti razlika između "dozvoljenih" lažnih svedočenja i drugih gde jesu pokrenuti postupci - kaže za Danas bivši sudija Božo Prelević.

Prema njegovim rečima, time se šalje poruka da je neko zaštićeniji što je suprotno postulatu države.

- Krivičnim delima kao što je lažno prijavljivanje i lažno svedočenje uozbiljujete pravni sistem na taj način što takve svedoke sankcionišete. U Srbiji, po svemu sudeći, postoji lažno svedočenje koje ne košta ništa, a pravde u tom slučaju nema. Krug ljudi koji svedoči u ime nekog ko je kasnije osuđen nema pravo više da svedoči, jer njegovo svedočanstvo nema značaja i ne predlaže se kao svedok. Zato je njih važno procesuirati i eliminisati kao svedoke - ukazuje Prelević.

Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić kaže za Danas da tužioci retko gone osobe koje su lažno svedočile. On smatra da bi tim problemom tužilaštvo trebalo da se pozabavi, i da bi za pravosudni sistem bilo bolje da se svi ti lažni svedoci procesuiraju. Ilić, ipak napominje da problemi s kojima se tužioci u slučaju lažnog svedočenja pojavljuju jeste kratak rok, zastarelost od trenutka davanja iskaza do pravosnažne presude .

- Tek na kraju postupka tužilac treba da uporedi izjave i da da zaključak da je izvršeno krivično delo lažnog svedočenja, a često je tada već to delo zastarelo - naglašava Ilić

Kako je lažno svedočenje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti reaguje javni tužilac. Zakonom je predviđena kazna od tri meseca do pet godina zatvora.

Ukoliko se u sudskom postupku donese presuda u kojoj se navodi da sud određenom iskazu nije poklonio veru, odnosno da ga smatra neistinitim iz određenih razloga, javni tužilac je jedini ovlašćen da goni to delo. Ljudi iz prakse ukazuju da je mnogo više privatnih tužbi za lažno svedočenje, međutim da se i one tretiraju kao krivične prijave i prosleđuju javnom tužioocu. Nekada je sasvim očigledno da se radi o lažnom iskazu, ali se konkretno krivično delo često ne može lako dokazati, jer u mnogim situacijama nije jasno da li je određeni svedok svesno iskazivao neistinu ili se radilo o njegovoj "slaboj memoriji" nerazumevanju sa sudom, zabuni i sličnim okolnostima.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić objašnjava da će tužilac u postupku protiv trojice pripadnika JSO za lažno svedočenje morati da dokaže da su oni to svesno uradili.

- Zaključak da su oni dali lažan iskaz javni tužilac je izvukao iz sudske presude kojom je potvrđeno da njihovi iskazi nisu u saglasnosti sa drugim dokazima i to je bilo dovoljno da se osnovano sumnja da su lažno svedočili. To znači da će nakon njihovog izjašnjavanja o navodima optužnice tužilac morati da pruži odgovarajuće dokaze koji govore suprotno od iskaza optuženih - objašnjava Ilić.

On je ocenio da u tom slučaju ne bi trebalo da bude teško dokazati da njihovi iskazi ne odgovaraju istini, ali da suštinski svaki svedok može da smatra da njegovo saznanje odgovara istini "jer nešto nije dobro video ili čuo, a uveren je da je to što govori tačno".

- Ako svedok smatra da je ono što govori istinito tu je reč o nedostatku njegove percepcije zbog čega se ne može tvrditi da on svesno govori neistinu pred sudom - objasnio je Ilić. J. Čolak