SAD: Milijarda za Sakašvilija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. septembra – Amerika namerava da svoju podršku Gruziji, u konfliktu s Rusijom, poveća isporukama vrednim milijardu dolara. Prema saopštenjima predsednika Džordža Buša, šefovice diplomatije Kondolize Rajs i njihovih saradnika, ta potpora će sadržati samo pošiljke za humanitarne i potrebe obnove razorenih područja, a ne i za vojne potrebe.

Kombinacija vanredne američke pomoći Gruziji i današnje posete potpredsednika Ričarda Čejnija toj zemlji – koju Rusija smatra „bliskim inostranstvom” – sigurno će povećati tamošnju i zategnutost između Vašingtona i Moskve – ocenjuje „Njujork tajms”. List podseća da je Kremlj otvoreno optužio Ameriku da je slanjem oružja Gruziji, obukom njenih oružanih snaga i podsticanjem za ulazak u NATO provocirala tamošnji sukob, posle čega je Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

Konstatuje se, ujedno, da se ovom odlukom „značajno povećava pomoć državi koja je poslednjih godina postala vatreno proamerička” a čija je cena bila – „najveće pogoršanje odnosa između Amerike i Rusije posle pada komunizma”. Od sticanja nezavisnosti Gruzije kao dela bivšeg SSSR, navodi se, za poslednjih 17 godina, odavde je njoj poslato ukupno 1,8 milijardi dolara, da bi sada bila obećana dodatna milijarda u naredne dve godine.

Ako se izuzmu ulaganja u najveći front današnjice, u Iraku, najnovija isporuka bi mogla da znači da je Gruzija postala najveći primalac američke pomoći, posle Izraela i Egipta. Rajsova je juče precizirala da će pomenuta isporuka biti iz dva dela – 570 miliona dolara u ovoj a 430 u sledećoj fiskalnoj godini. „Vašington post” danas citira Ričarda Grina, zamenika direktora službe za pomoć inostranstvu, da će se sredstva za potporu Gruziji pribaviti i iz fondova namenjenih dugim zemljama. Nije rečeno – kojih.

Deo paketa, nastavlja „Post”, podleže odobrenju parlamenta (Kongresa). Ne računa se, pri tom, s teškoćama, jer ne postoji, po svemu sudeći, razdor između republikanske Bele kuće i parlamenta (Kongresa) kojim dominiraju demokrate. Vrativši se iz posete Gruziji pre dve nedelje, predsednik senatskog Komiteta za spoljne odnose i demokratski kandidat za potpredsednika SAD Džozef Bajden je „prvi predložio da se za milijardu dolara poveća pomoć toj zemlji”, okarakterisavši „rusku invaziju na nju kao jedan od najznačajnijih događaja u Evropi posle pada komunizma”.

Ovdašnji zvaničnici ponavljaju da SAD imaju „trajan interes u regionu Kavkaza” (Čejni u Tbilisiju, pre koga se obreo u Azerbejdžanu, a sledeća stanica mu je Ukrajina)) i da „slobodni svet ne može da dozvoli da sudbina male nezavisne zemlje bude određena agresijom većeg suseda” (Rajsova u Vašingtonu).

Analitičari podsećaju, pri tom, na šire okolnosti. „Post” piše da „Evropljani nisu hteli da zavedu ekonomske sankcije Rusiji sa obrazloženjem da nema poželjne alternative jakim odnosima” s Moskvom. I – da su predložili sazivanje međunarodne konferencije za pomoć obnovi Gruzije, čemu prilog treba da predstavlja američki najnoviji paket.

Sukobi u Gruziji kao i zatezanja odnosa među velikih silama tim povodom posmatrači dovode u vezu i sa „kosovskim slučajem”. Prema vestima koje dovde dopiru, Moskva uzvraća Zapadu da nema pravo da je kritikuje za priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije kad je on, tvrdeći da se radi o „slučaju koji neće uticati na druge”, a protivno rezolucijama i načelima UN, prethodno priznao jednostrano prištinsko proglašenje nezavisnosti…

M. P.

[objavljeno: 05/09/2008.]