Arhiva » Vesti » Politika 05.09.2008
„Bor” domaćim prerađivačima
Naše firme bi mogle da kupe 40 odsto kombinata, toliko bi dobila i država pretvaranjem svojih potraživanja u akcije, a ostatak podeljen radnicima i penzionerima
Politika petak, 5. septembar 2008.
Bor – Ko god bio vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ imaće, dugoročno, velike koristi jer je cena tog metala na svetskoj berzi, više od osam hiljada dolara za tonu, povoljnija nego u 105 godina dugoj istoriji proizvodnje bakra kod nas. I ta se cena, dugoročno, neće bitnije menjati. Stoga treba odrediti i pravu strategiju privatizacije. Sasvim drugačiju od one po kojoj su, u minule tri godine, propala dva pokušaja prodaje: rumunskom „Kupromu” i austrijskom „A-teku”, kažu za „Politiku” Dušan Gligorijević Saša i Božin Jovanović, koji su godinama i kao neposredni rukovodioci i državni funkcioneri značajno uticali na uspešan razvoj „Bora”.
Veoma ohrabruje to što je država odustala od loše strategije prodaje celokupne imovine borske kompanije i što sada za nju traži najboljeg strateškog partnera, po principu zajedničkih ulaganja. Ovih dana znaće se i rezultat pretkvalifikacionog tendera na koji su se, nezvanično, javile i neke poznate svetske firme, među kojima, kako mediji izveštavaju, i poznati „Glenkor”.
– Najbitnije je da „Bor” prvo čvrsto stane na sopstvene noge i dostigne godišnju proizvodnju od oko 40 hiljada tona katodnog bakra iz sopstvene rude – kaže Gligorijević. – To je dva i po puta više nego minulih nekoliko godina, a može se postići za godinu ili dve. Ulog nije veliki. Samo 25 miliona dolara za opremu i sedam do osam miliona dolara za obrtna sredstva. A za 40 hiljada tona katodnog bakra može da se dobije i više od 300 miliona dolara. Tako bi se, za kratko vreme, uvećala vrednost borskog preduzeća i, što je posebno važno, sa takvom proizvodnjom „Bor” bi sam, bez ičije pomoći, mogao da uzima opremu na kredit i dalje uvećava proizvodnju.
– Takvom „Boru” sasvim dobri strateški partneri mogli bi da budu i domaći prerađivači bakra i država, kao što su bili godinama – sugeriše Božin Jovanović, najuspešniji direktor borske kompanije, u najpoletnijoj fazi njenog razvoja, između 1965. i 1975. godine. – Zašto „Bor” prodati strancu koji bi uzimao kredite od američkih banaka i proizvođača opreme. Znam iz iskustva da će Kombinat sam naći isporučioca opreme na kredit koji će sigurno biti povoljniji od onog koji bi dobio neki novi vlasnik stranac.
Prema zamišljenoj koncepciji dvojice privrednika veterana, i vlasnička struktura borske kompanije bi se značajnije razlikovala od onih prezentovanih u javnosti. Prerađivači u našoj zemlji (bez obzira na to ko je vlasnik) mogli bi da kupe 40 odsto akcija borske kompanije i tako sebi dugoročno obezbede sigurno snabdevanje bakrom. Isto toliko akcija mogla bi da dobije i država po osnovu svojih potraživanja od „Bora”, a oko 20 odsto vlasništva pripalo bi njegovim radnicima i penzionerima, u obliku besplatnih akcija.
Sagovornici „Politike“ kažu da bi vlasnički procenti mogli da izgledaju i drugačije, ali je bitno da ne otuđujemo naš bakar, dugoročno najperspektivniju i najisplativiju stratešku sirovinu. A što se tiče prerađivača kao strateških partnera, „Bor” sa njima decenijama ima dragoceno iskustvo. Godinama je uspešno funkcionisao sporazum o zajedničkoj proizvodnji i izvozu na osnovu zajedničkih ulaganja. Prerađivači iz Bora, Zaječara, Sevojna, Jagodine, Novog Sada i Zagreba ulagali su u geološka istraživanja u Boru, u otvaranje novih rudnika „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“. Uspešno je funkcionisala i poslovna zajednica „Jugobakar“.
-----------------------------------------------------------
Značaj za Srbiju
Zato što je proizvodnja bakra u minule četiri godine bila šest puta manja nego 1989. godine i što nije iskorišćena rekordna cena tog metala na svetskom tržištu, borski kombinat je izgubio više od 600 miliona dolara čistog profita. Zato se, kažu sagovornici, pri utvrđivanju vrednosti borskog kombinata mora imati u vidu i njegov ukupni značaj za razvoj Srbije. Treba računati i na njegov veliki devizni doprinos, doprinos republičkoj kasi i veliki uticaj bakra na razvoj mnogih privrednih grana u Srbiji.
Stojan Todorović
[objavljeno: 05/09/2008]
Veoma ohrabruje to što je država odustala od loše strategije prodaje celokupne imovine borske kompanije i što sada za nju traži najboljeg strateškog partnera, po principu zajedničkih ulaganja. Ovih dana znaće se i rezultat pretkvalifikacionog tendera na koji su se, nezvanično, javile i neke poznate svetske firme, među kojima, kako mediji izveštavaju, i poznati „Glenkor”.
– Najbitnije je da „Bor” prvo čvrsto stane na sopstvene noge i dostigne godišnju proizvodnju od oko 40 hiljada tona katodnog bakra iz sopstvene rude – kaže Gligorijević. – To je dva i po puta više nego minulih nekoliko godina, a može se postići za godinu ili dve. Ulog nije veliki. Samo 25 miliona dolara za opremu i sedam do osam miliona dolara za obrtna sredstva. A za 40 hiljada tona katodnog bakra može da se dobije i više od 300 miliona dolara. Tako bi se, za kratko vreme, uvećala vrednost borskog preduzeća i, što je posebno važno, sa takvom proizvodnjom „Bor” bi sam, bez ičije pomoći, mogao da uzima opremu na kredit i dalje uvećava proizvodnju.
– Takvom „Boru” sasvim dobri strateški partneri mogli bi da budu i domaći prerađivači bakra i država, kao što su bili godinama – sugeriše Božin Jovanović, najuspešniji direktor borske kompanije, u najpoletnijoj fazi njenog razvoja, između 1965. i 1975. godine. – Zašto „Bor” prodati strancu koji bi uzimao kredite od američkih banaka i proizvođača opreme. Znam iz iskustva da će Kombinat sam naći isporučioca opreme na kredit koji će sigurno biti povoljniji od onog koji bi dobio neki novi vlasnik stranac.
Prema zamišljenoj koncepciji dvojice privrednika veterana, i vlasnička struktura borske kompanije bi se značajnije razlikovala od onih prezentovanih u javnosti. Prerađivači u našoj zemlji (bez obzira na to ko je vlasnik) mogli bi da kupe 40 odsto akcija borske kompanije i tako sebi dugoročno obezbede sigurno snabdevanje bakrom. Isto toliko akcija mogla bi da dobije i država po osnovu svojih potraživanja od „Bora”, a oko 20 odsto vlasništva pripalo bi njegovim radnicima i penzionerima, u obliku besplatnih akcija.
Sagovornici „Politike“ kažu da bi vlasnički procenti mogli da izgledaju i drugačije, ali je bitno da ne otuđujemo naš bakar, dugoročno najperspektivniju i najisplativiju stratešku sirovinu. A što se tiče prerađivača kao strateških partnera, „Bor” sa njima decenijama ima dragoceno iskustvo. Godinama je uspešno funkcionisao sporazum o zajedničkoj proizvodnji i izvozu na osnovu zajedničkih ulaganja. Prerađivači iz Bora, Zaječara, Sevojna, Jagodine, Novog Sada i Zagreba ulagali su u geološka istraživanja u Boru, u otvaranje novih rudnika „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“. Uspešno je funkcionisala i poslovna zajednica „Jugobakar“.
-----------------------------------------------------------
Značaj za Srbiju
Zato što je proizvodnja bakra u minule četiri godine bila šest puta manja nego 1989. godine i što nije iskorišćena rekordna cena tog metala na svetskom tržištu, borski kombinat je izgubio više od 600 miliona dolara čistog profita. Zato se, kažu sagovornici, pri utvrđivanju vrednosti borskog kombinata mora imati u vidu i njegov ukupni značaj za razvoj Srbije. Treba računati i na njegov veliki devizni doprinos, doprinos republičkoj kasi i veliki uticaj bakra na razvoj mnogih privrednih grana u Srbiji.
Stojan Todorović
[objavljeno: 05/09/2008]
Preuzeto sa sajta politika.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari
SLOBODNA EVROPA (16. april 2007.): Indymedia Documentattion Project je 16. maja 2005. objavila da je Marc Rich, milijarder, rodjen 1934. u Holandiji. Januara 2001. g. pomilovao ga je Bil Klinton (nekoliko sati pre isteka mandata, da to ne moze da ospori Kongres). Zivi od 1983. g. u Svajcarskoj (Zoug), kao direktor firme Marc Rich Holding. Gregory Loutchanski je cuveni ruski mafijas, koji je prebegao u Austriju. Firma Marc Rich Holding je 1974. g. osnovala Glencore international, koja trenutno ima preko 50 filijala sirom bivseg SSSR-a i najveci je proizvodjac aluminijuma u SAD. Italijanska anti-mafijaska policija je 25. novembra 2002. g. u Bolonji zapocela tajnu operaciju “toile d’araignee”. Ispitivali su 150 racuna Marc Rich-a i Loutchanskog, u bankama Benex (SAD), Lowland (SAD), Becs (SAD). To su filijale cuvene banke Bank of New York. Takodje, i u banci Credit Lyonnais (Francuska). Sedam MILIJARDI DOLARA je proslo kroz banku Bank of New York u toku 1997. g. Novac je dolazio iz banaka drzava bivseg SSSR-a.
Loutchanski je 1989. g. formirao u Becu metalursku firmu Nordex, koja ima filijale u Kanadi, Nemackoj, Irskoj, Letoniji, Rusiji, Ukrajini i Svajcarskoj. Interpol je utvrdio da je to zajednicka kompanija Marc Rich-a i Loutchanskog. Firma Metaleurop iz Nordenhama (Nemacka) proizvodi elektroliticki cink. Saradjuje sa svajcarskom firmom Xstrata (filijala firme Glencore), koja je takodje konkurisala na Tenderu za kupovinu RTB-a. Izvrsene su transakcije 100 miliona dolara izmedju Metalueurop-Glencore (Xstrata).
Washington Times je 21. juna 2002. g. objavio da je ruski mafijas Gregory Loutchanski bio gost u Beloj kuci (SAD) i u Izraelu. Da je formirao metalursku firmu Nordex, koja ima filijale u Moskvi, Becu i SAD. Da ga je Marc Rich povezao sa predsednikom Klintonom. Nordex je trgovao nuklearnim materijalom, narkoticima i oruzjem, uz dozvolu KGB-a. Oktobra 1993. g. Loutchanski je vecerao sa predsednikom Demokratske stranke u Vasingtonu, a sa Klintonom 11. jula 1995. Nemacka tajna sluzba je ispitivala delovanje firme Nordex, koja je ostvarila promet od 3 milijarde dolara u trgovini sa zapadom. Nordex je najverovatnije saradjivao sa Severnom Korejom i Irakom. Nordex kontrolise 100 firmi iz bivseg SSSR-a, koje saradjuju sa zapadom. Loutchanski je cesto gostovao u Kanadi i Izraelu. Kompanija Nordex je odigrala glavnu ulogu u razbijanju SSSR-a.
Washington Times je 12. jula 2004. g. objavio clanak sa podnaslovima: Clinton Scandals, Glencore, Marc Rich, Nordex, NRLC, Russian Mafiya. Napisao je da je ruski mafijas Loutchanski osnivac firme Nordex, da je vecerao sa predsednikom Klintonom, da je firma izvozila nuklearni materijal na zapad i uvozila radioaktivni otpad.
The Observer je objavio 16. juna 2002. g. da su mafijasi Igor i Oleg Berezovskii zaradili 9 milijardi dolara za sest godina. Americka kompanija Benex Worldwide je saradjivala sa cuvenom bankom Bank of New York, preko koje su “prali pare”. Njihova kompanija Kama Trade ima prostorije u eksluzivnom delu Pariza (Champs Elysée).
SLOBODNA EVROPA (17. april 2007.): Mark Rich je jedan od najvecih zivih mafijasa u svetu. U Americi ga zovu “kralj utaje poreza”, a u Rusiji “Grandfather Russian Mafiya”. Fransis Evans je autor članka objavljenom u Švajcarskim novinama iz kojih izdvajam samo neke detalje. Njegova imovina je još 1983. procenjena na 10 milijardi dolara. Nezakonito je sarađivao sa ajatolahom Homeinijem iz Irana. Bio je povezan sa Sadamom Huseinom u čuvenoj aferi “nafta za hranu”. Interpol tvrdi da je Mark Rič učestvovao u stvaranju ruske mafijaške firme Nordeks. Prali su novac preko njujorške banke, a pare i lopovi su završili u Izraelu.
Hilari Klinton je kao prva dama SAD uspostavila vezu izmedju americkog mafijasa Mark Rica i njenog supruga Bila Klintona, predsednika SAD. Marc Rich je postao veliki donator Demokratske stranke, a takodje i covek koji je lobirao u svojim krugovima biznismena i mafijasa za Klintona. To prijateljstvo je bilo javno, sve do sudjenja Ricu zbog utaje poreze (od preko 200 miliona dolara) i njegove poslovne saradnje sa Homeinijem. Smatra se da bi Ric bio osudjen na 300 godina zatvora (prakticno, dozivotno), ali ga je predsednik Klinton abolirao 20. januuara 2001. godine, svega dva sata pred istek mandata, da to Senat ne bi mogao da ospori (otvori veb-sajt CNN-a i zatrazi podatke o Mark Ricu). “Danas” je februara 2004. g. objavio duzi feljton «Propast vreba iza coska», novinara Dejvida Halberstama. Ceo clanak (od 10. februara) u feljtonu je posvecen vezi izmedju predsednika Bila Klintona i mafijasa Mark Rica. Ric je prebegao u Svajcarsku i rasformirao firmu “Marc Rich”, a posao su nastavile glavne filijale Glencore i Trafigura.
Glencore i Trafigura sada ostvaruju godisnji zvanicni promet od preko STO MILIJARDI DOLARA u stotinu filijala sirom sveta, ukljucujuci i sve drzave bivseg SSSR-a. Posto je Mark Ric poslednjih decenija zvanicno trgovao obojenim metalima, energentima, zitaricama i elektricnom energijom (a nezvanicno oruzjem i nuklearnim otpadom), onda je jasno koja su jugoslovenska preduzeca trgovala sa njime. Navescu ona, za koja sam 100% siguran. To su najvazniji bivsi i sadasnji pogoni RTB-a, Zorka Sabac, NIS, EPS, Fabrika kablova iz Jagodine, Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma iz Sevojna, Aluminijumski kombinat iz Podgorice itd, odnosno preko 70% privrede Srbije i Crne Gore. Na veb-sajtu firme “Zorka Holding” iz Sapca pise: "Poslovanje sa stranim firmama ostvarivano je posredstvom renomiranih firmi: Mark Rich; Glencore; Trafigura; Balkan. " Aluminijumski kombinat iz Podgorice dugovao je firmi Glencore skoro 100 miliona dolara, a prodat je za “saku dolara” Deripaski.
SLOBODNA EVROPA (18. april 2007.): Borski RTB je 1989. uvezao 10.000 tona cuvenog portugalskog kocentrata sa zivom i radioaktivnim otpadom. Koncentrat je isporucila firma “Mark Rich”, a posrednik je bio Genex. Ocigledno je da je u koncentratu bilo RADIOAKTIVNOG otpada, jer je 29. avgusta doslo do povecanja radijacije u Beogradu 3.400 puta, a ko zna koliko u Boru i okolini. Pukla je bruka, koja je na jedvite jade zataskana. Ubrzo je doslo do raspada SSSR-a, pa su stvorene ogromne mogucnosti sirom bivseg SSSR-a za uvoz radioaktivnog otpada, sto su Mark Ric i KGB-ovi tajkuni garantovano iskoristili, uz pomoc nasih “biznismena”, iskusnih u tom poslu. Skladiranje otpada se placa oko 2.000 dolara po kilogramu, pa su zaradili milijarde dolara u tom “smrtonosnom biznisu”. Kasnije je u Moskvi osnovana zloglasna Veksim banka, kroz koju su prosle stotine miliona RTB-ovih para, kojima se zaturio trag. Mark Ricovi sluzbenici Vuk Hamovic i Vojin Lazarevic su akcionari Veksim Banke i nase Nacionalne stedionice.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz otrovanog, ozracenog i opljackanog Bora