Neopravdan trošak

Naravno, reč je o mogućnosti suspenzije energenata pa makar i nekoj od pojedinih zemalja. Napetosti u crnomorskom regionu se nagomilavaju. Presedani prošlih godina postoje. Pre samo mesec dana, navodno zbog tehničkih problema, kroz češki naftovod je iz pravca Rusije priticalo 40 odsto nafte manje. Razlog je bio svima jasan. Potpis na dokument kojim se odobrava stacioniranje radarske komponente antiraketnog štita. Još maja 2007. godine probleme je imala Estonija zbog premeštanja spomenika palim sovjetskim herojima iz Drugog svetskog rata. Letonija je slično stradala 2005. i 2006. godine.

Najnovije koncentrisanje ratnih brodova NATO-a može biti sasvim dovoljan povod Rusiji da preduzme akciju odmazde. Takav ishod, očigledno, ne bi bio samo evropski hendikep već bi na globalnom tržištu energenata stvorio, po svoj prilici, novi cenovni presedan. Jer, jedva da su tržišta malo predahnula od letošnjeg uzleta cene kada je barel dosegao 148 dolara a sada bi to bio neprijatan povratak na stare nivoe. Cenu, svakako, ne bi platili samo bogati Evropljani već sa njima i svi ostali. Skorašnja poseta premijera Rusije, Vladimira Putina, ruskom dalekom istoku, gde je išao u inspekciju radova koji se obavljaju na gradnji transsibirskog naftovoda, kojim bi nafta trebalo da se transportuje do Kine, pokazuje da Rusija sasvim ozbiljno uzima u računicu strateško otvaranje naftnih ventila prema Kini.

Zašto je takav iskorak napravljen neposredno posle upada u Gruziju? Demonstracija alternative, pretnje ili same moći da se, po prilici, mogu menjati partneri. Istina, na evropskom samitu Evropljani su odložili predviđeni sastanak sa Rusijom na kome je trebalo raspravljati o strateškom energetskom dogovoru što je zvanična Rusija prilično gorko prokomentarisala. Izveštaji koji su, doduše, stizali iz Moskve uoči samog početka samita EU govorili su o tome da se domaćim kompanijama naveliko šalju nalozi iz Kremlja u smislu spremnosti za presecanjem isporuka nafte preko starog naftovoda Družba Nemačkoj i Poljskoj, naravno, pod uslovom zavođenja sankcija protiv Moskve.

Rusija Ukrajinu stalno podseća na neizvršena obećanja oko plaćanja za isporučenu naftu. Uostalom, zbog sličnih razmirica i u prošlosti, a evo i sada ponovo, došlo je do razlaza među koalicionim partnerima u samoj Ukrajini. Izgleda da je ovaj put pred pritiscima sa istoka popustila i sama premijerka Julija Timošenko.

Globalna tražnja za naftom ostaje i dalje prilično napeta uprkos izvesnim olakšanjima koja su stizala sa meteorološkog koliko i sa ekonomskog fronta. Cena barela oscilira između 105 i 120 dolara i to su prilično velika kolebanja. Svaka cena preko 100 dolara nije previše ugodna za bilo koju industrijsku granu Zapada. Pogotovo tamo gde i ekonomska pustoš uzima svoj danak.

Svako naglo presecanje dotoka nafte iz Rusije koja je, inače, drugi najveći snabdevač na globalnom nivou, brzo bi oterala cenu barela na 150 ili 200 dolara. Bilo bi to nepodnošljivo u roku od samo nekoliko nedelja poslovanja za ogroman broj kompanija.

Na finansijskim tržištima gde je već odavno zavladao neuobičajeni „kamatni jaz“ bio bi to, možda, i onaj poslednji gong za okončanje aktivnosti. Rusi su, očigledno, i previše svesni kakvo moćno mirnodopsko oružje poseduju u ovom trenutku i zato tako samouvereno deluju. Sa razlogom svakako. Sergej Lavrov je nedavno doslovce izjavio da evropski diplomati pate od „bolesne mašte“. To čak ne spada ni u diplomatsku terminologiju, ali, očigledno, ima efekta. Jer, Evropljani su ostali nemi na pozive nekih od članica da se Rusiji nametnu sankcije. U prvom redu to se odnosi na Nemce, Francuze, Italijane, Špance i Fince. Naravno, uradili su to iz sopstvenih i sebičnih razloga. Na suprotnoj strani su stajali Velika Britanija, Poljska, Švedska i par drugih država. Opet iz svojih a možda i još nečijih razloga? Evropljani plaćaju ili će tek platiti cenu čiji trošak sve manje mogu pravdati.

Teme: Energetika

Lokacija: Rusija

Ličnosti: Vladimir Putin

Institucije: EU